Fotogr Getty
Izgleda da su ljudi koji imaju sposobnost da jedu govna tokom razgovora inteligentniji, navodi se u novom istraživanju.U jednom istraživanju objavljenom u naučnom žurnalu Evolutionary Psychology, istraživači navode da su otkrili da su ljudi koji su bolji u izmišljanju objašnjenja za različite koncepte obično inteligentniji od onih kojma je teško da smisle o čemu da jedu govna. Ovo bi napokon moglo objasniti zbog čega je onaj kolega sa faksa večito jeo govna na ispitima i dobijao bolje ocene od ostalih koji su zapravo učili. Ipak, ovo istraživanje takođe došlo je i do zaključka da vešti jedači govana nisu nužno ujedno i oni koji često jedu govna. Istraživači su iskoristili 1,017 ispitanika u okviru dva istraživanja koja su ispitivala korelacije između kognitivnih sposobnosti, volje za jedenjem govana i sposobnosti da se jedenje govana odradi kako treba. Učesnicima u istraživanju prikazano je deset koncepata i traženo im je da ih na skali od jedan do pet ocene od “nikad čuo” do “dobro poznat, koncept koji razumem”. Šest od ovih deset koncepata, kao što su Teorija seksualne selekcije ili Generalni relativitet, bili su pravi, a četiri koncepta - Subjunktivno skaliranje, Genetička autonomija i Neuralno prihvatanje - bili su izmišljeni. Sposobnost za jedenje govana onda je merena na osnovu podataka dobijenih od onih koji su tvrdili da znaju nešto o ovim izmišljenim konceptima. Kako bi odredili sposobnost za jedenje govana, grupi sačinjenoj od 534 ispitanika traženo je da stvore najubedljivije objašnjenje za svaki od ponuđenih koncepata. Rečeno im je da ne brinu o tome da li su ta objašnjenja zapravo istinita, već da budu kreativni i ubedljivi dok smišljaju svoja objašnjenja. Onda je drugoj grupi ispitanika, koji su bili obeleženi kao “ocenjivači”, traženo da ocene koliko su tačne ili zadovoljavajuće odgovore dali ispitanici prve grupe, i to na skali od 1 do 5. Ova skala bila je naslovljena od “nimalo tačno” do “veoma tačno” da bi se ispitala tačnost, i “nimalo zadovoljavajuće” do “veoma zadovoljavajuće” kako bi se ispitalo koliko su dobro ova objašnjenja bila uokvirena. Od ovih ocenjivača je takođe traženoi da procene koliko su učesnici prethodne grupe inteligentni. Istraživači su otkrili da je većina ispitanika koji su bili u stanju da izmisle zadovoljavajuće i naizgled tačne definicije lažnih koncepata ujedno dobijali i visoke ocene na testu poznavanja rečnika. Većina njih je takođe bez problema rešavala apstraktne testove rezonovanja i neverbalne testove fluidne inteligencije, što je merilo njihovu sposobnost da analiziraju i reše probleme. “Saznali smo da su oni koji su se pokazali kao sposobniji za stvaranje zadovoljavajućih i naizgled tačnih izmišljenih definicija bili uspešniji na testovima kognitivnih sposobnosti, ali i da ih i drugi percipiraju kao inteligentnije”, zaključak je ovog istraživanja. “Sve u svemu, sposobnost da se jedu govna može služiti i pomoći ljudima da se snađu u socijalnim sistemima, kako kao energetski efikasna strategija za impresioniranje drugih, tako i kao iskren znak inteligencije.” Istraživači, s druge strane, upozoravaju da su ovi rezultati preliminarni, kao i da se mogu koristiti samo kao početni dokaz. “Buduća istraživanja trebalo bi da dublje istraže kauzalne relacije između inteligencije i sposobnosti jedenja govana, ukoliko takva relacija postoji”, navode autori istraživanja. Interesantno, ovo istraživanje takođe je otkrilo i da oni koji su dobri u jedenju govana ne žele nužno da jedu govna više nego što moraju.“Pametnije individue manje žele da jedu govna, uprkos tome što to rade bolje od drugih”, rekla je Mejn Kara-Jakubian za PsyPost. “Ovo se možda može objasniti njihovim većim kapacitetom da pripišu mentalna stanja drugima (npr. teorija uma), što im omogućava da budu svesniji situacija u kojima će jedenje govana funkcionisati, kao i onih kada neće.”Zapravo, istraživači su pokazali da ljudi koji su spremniji da jedu govna takođe i spremnije slušaju jedenje govana. Ovo je u skladu sa drugim istraživanjem objavljenim u British Journal of Social Psychology, koje je pokazalo da ljudi koji su spremniji na to da jedu govna često lakše potpadnu pod uticaj pogrešnih informacija i lažnih vesti. Kara-Jakubian, studentkinja koja je koautor ovog istraživanja sa svojim mentorima, objasnila je da je ono što ju je motivisalo da sprovede ovo istraživanje bilo otkriće da ljudi ne mogu da razaznaju šta je pseudo-intelektualno jedenje govana od naučnog razgovora o umetnosti. “Što sam više jela govna u esejima, to sam bolje ocene dobijala. Prirodno, poželela sam da uradim ovo istraživanje; ono je relevantno u mom životu”, rekla je ona.
Reklame
Reklame