Genetičari su pronašli daleko najstariji DNK do sada izolovan, star 2 miliona godina. Uzorak daje uvid bez presedana u jedinstveni ekosistem davnog ledenog doba, a istovremeno i jezivi pogled u našu budućnosti u svetu koji se zagreva, navodi nova studija.Otkriće ovog izgubljenog sveta zasnovano je na ekološkoj eDNK (eDNK), mešavini genetskih ostataka koja predstavlja čitavo stanište, nađena u formaciji Kap Kobenhavn, fosilnom koritu koje se nalazi u polarnoj pustinji na severnom Grenlandu. Zamrznuti pejzaž i mineralni uslovi na lokalitetu doprineli su očuvanju ovog genetskog materijala bez premca, koji je punih milion godina stariji od sledećeg najstarijeg DNK, pronađenog u zubu mamuta.Od 2006. godine, istraživači predvođeni Eskeom Vilerslevom, evolucionim genetičarom sa Univerziteta u Kembridžu, pedantno su radili na prikupljanju i analizi uzoraka iz Kap Kobenhavna. Sada, tim otkriva „rekonstruisani ekosistem [koji] nema savremenu analogiju“, dom mastodonta, irvasa, gusaka, korala i drugih oblika života koji su živeli oko otvorene nordijske šume koja je cvetala kada je ovaj deo Grenlanda imao prosečne temperature 11 do 19°C toplije nego danas, prema studiji objavljenoj u sredu u časopisu Nature.„Bilo je super uzbudljivo kada smo izolovali DNK jednog tako drugačijeg ekosistema“, rekao je Vilerslev na konferenciji za štampu u utorak, na kojoj je prisustvovalo i nekoliko drugih koautora studije. „Očigledno je važno to da možemo da se vratimo mnogo dalje u prošlost, ali to je i doba u koje možemo uskoro da se vratimo. Doba kada je bilo znatno toplije“ i sa „klimom koja je veoma slična onoj koju očekujemo sa globalnim zagrevanjem“.„Stoga, naravno, to daje neku vrstu ideje ili utiska o tome kako priroda može da reaguje na povećanje temperature“, nastavio je on. „Veliko iznenađenje je da je ovaj ekosistem koji vidimo ekosistem bez savremenog pandana. To je mešavina između arktičkih i umerenih vrsta i to danas nigde ne vidite."Ako biste putovali u prošlost u Kap Kobenhavn pre dva miliona godina, mogli biste videti mastodonte kako šetaju duž obale pošumljene topolama, brezama i tujama. Možda biste uočili reku koja teče u more, noseći male komadiće genetskog materijala koje su biljke i životinje izbacile duž svojih obala, kao što su irvasi, guske i glodari. Gledajući prema okeanu, mogli biste da ugledate rakove kako jure kroz korale na morskom dnu ili cvetove algi koji se formiraju na talasima.Ova primamljiva vizija ima jedan značajan manjak: mesojede. Iako u uzorcima eDNK nisu pronađeni tragovi predatora, Vilerslevov tim pretpostavlja da je to jednostavno zato što su populacije mesoždera obično daleko manje od populacija biljojeda, što dovodi do pristrasnosti u uzorcima.„Verujemo da je to u osnovi igra brojeva“, rekao je Vilerslev za Motherboard tokom brifinga. „DNK životne sredine zaista odražava biomasu organizama. Što više biomase imate, više DNK ostaje u okolini. Prema tome, očigledno su biljke češće od biljojeda, a biljojedi su češći od mesoždera, tako da je to verovatno razlog zašto ne nalazimo mesoždere.„Rekao bih, međutim, da ako nastavimo da uzimamo i sekvenciramo uzorke, moje predviđanje bi bilo da ćemo tada naći, u nekom trenutku, neke od mesoždera“, nastavio je. „Ali u ovoj fazi, plašim se da kažem da zapravo ne znamo šta je bilo na vrhu lanca - verovatno nešto što je jelo mastodonte i irvase”.Mikkel Pedersen, geogenetičar sa Univerziteta u Kopenhagenu koji je koautor studije, spekulisao je za Motherboard da su medvedi, vukovi ili čak sabljozubi tigrovi mogli biti prisutni u ovom drevnom staništu, zasnovanom na savremenim severnoameričkim ekosistemima. Međutim, on je naglasio da je ovo samo nagađanje i da u ovom trenutku nema čvrstih dokaza o postojanju mesoždera na Kap Kobenhavnu.Do tog trenutka, istraživači su željni da nastave sa prikupljanjem i analizom uzoraka sa lokacije kako bi pronašli još prošlih stvorenja koja su tamo živela pre dva miliona godina. Tim je takođe izrazio nadu da bi drugi zamrznuti tereni mogli sadržati ove skrivene genetske portale ka davno izgubljenim biomima. Vilerslev je rekao da ga ne bi iznenadilo da pronađe eDNK koja je dvostruko starija od uzoraka iz Kap Kobenhavna, potencijalno pomerajući vremensku liniju za najstariju DNK na četiri miliona godina.Ovo istraživanje naše prošlosti je takođe prozor u našu budućnost, jer će klimatske promene verovatno proizvesti neke od istih uslova kakvi su vladali pre dva miliona godina. Mastodonti, irvasi i rakovi ovog severnog ekosistema živeli su mnogo pre uspona modernih ljudi, ali sada živimo u svetu koji je fundamentalno izmenjen našom sopstvenom vrstom i njenim aktivnostima.„Priroda je već iskusila klimatske promene“, zaključio je Villerslev. „Gledajući u prošlost, imate mapu puta, o tome kako su se [vrste] prilagođavale“ koja „otvara nove mogućnosti ako želite da pokušate da ublažite uticaj klimatskih promena“.
Reklame
Reklame