​Porno industriju je baš briga šta žene žele

Konvencijalna mejnstrim pornografija se drži proverene formule. Obično se odvija u velikoj omalterisanoj vili – žena nosi visoke štikle, muškarac je heroj: uzima ženu, doživljava zadovoljstvo, jedva progovarajući koju reč. Učesnice u filmu postoje samo kao predmet zadovoljstva. Ona je tu da daje, a ne da prima.

E sad, možda vi volite takve porniće, i to je u redu. Lako ih je gledati, lako ih je naći i – na nekim nivoima – dovoljno su neuvredljivi. Ali ako se identifikujete kao žena, verovatno ćete morati da kopate malo dublje da biste našli nešto što vas privlači.

U proteklih pet godina ili tako nešto, na mejnstrim porno sajtovima kao što su Pornhub, YouPorn i xHamster su počele da se pojavljuju kategorije prilagođene ženama. Obično imaju mali simbol Venere pored naziva kategorije, u slučaju da mora da vam se objašnjava. Njihov sadržaj se razlikuje od sajta do sajta: na nekima, kao što bi se i očekivalo, dominiraju sfumato osvetljenje i misionarske poze. Ali neki su malo žešči, i u naslovima slobodno koriste izraze kao što su „nabijanje".

Ali zašto su se te kategorije pojavile? Da li porno kompanije reaguju na povećanje broja ženskih korisnika, ili pokušavaju da privuku više ženskih korisnika? Ili je pornografija podesna za žene jednostavno simbolični gest u mediju kojim dominira muški pogled?

PornHub i Redtube su se udružili 2015. da izanaliziraju podatke pregleda ženskih korisnika pornografije. U proseku, 24 odsto njihovih posetilaca su žene, i skoro sve su rekle da gledaju lezbejske porniće. „Lezbejke" je bila najtraženija kategorija i termin, iza koje sledi „gej", „velika kita" i „trojka". Kategorija „za žene" je uspela da se ubaci na pristojan broj osam na spisku najgledanijih.

Ja sam sprovela sopstveno nenaučno istraživanje preko društvenih mreža, u svrhu pisanja ovog članka. Od 80 učesnica, 90 odsto njih kao osnovni izvor pornografije koristi besplatne striming sajtove, a kategorije koje gledaju su ekstremno različite: od amatera do lezbejki, od rmpalija preko vezivanja do redaljke, od sedenja na licu do analnog seksa, hentai, svršavanja po vagini i romantike, do neverovatno specifičnih fetiša. Od svih navedenih kategorija, samo su se tri istakle kao popularne među svima: lezbejske, gej i amaterske.

Oko 30 odsto učesnica redovno gleda sadržaj sa odeljaka namenjenih ženama, i njihov rezon je sličan: manje agresije, veći fokus na zadovoljstvu žene. Jedna ispitanica izjednačuje pornografiju namenjenu ženama sa geslom „manje ogromnih kita i manje mizoginije". Druga je rekla da joj je privlačno to što se „koncentriše na uživanje ženskih učesnica, a ne na to da su seksualni objekat".

Oko 45 odsto ispitanica nije naišlo na sekcije namenjene ženama, a 25 odsto ih je isprobalo, ali ih nisu zainteresovale. Kod onih koje nisu zgotivile porniće namenjene ženama, razlozi su bili gotovo identični: isuviše mekano, isuviše zauzadno, isuviše heteroseksualno, lažni orgazmi, previše liči na filmove na Lajftajmu.

Prema Mis Noti, koja još od 2000. godine snima nezavisne feminističke porniće, pokušaj mejnstrim pornografije da udovolji ženama je samo kozmetička promena. „Ofarbali su eksterijer u ružičasto, ali ništa od onoga što je zaista bitno nisu promenili: ne prikazuju zadovoljstvo i fantazije žena". Po iskustvu Mis Noti, pornografija namenjena ženama jedva da se razlikuje od one sa naslovne stranice nekog besplatnog sajta. „Iseku glavu tipa, fokus je na telu žene, i postaraju se za to da se sav seks vidi, koliko god neudobno da izgleda".

I zaista, skoro svaka žena sa kojom sam razgovarala je izrazila zabrinutost zbog tretmana žena u porno industriji. Mnoge govore o saglasnosti i poštovanju, a određeni broj njih koje su gledale hardkor ili grube proniće su imale poteškoća da pomire svoje feminističke vrednosti sa svojim sklonostima u pornografiji. Jedna ispitanica je rekla: „Kao konzument, zaista nema načina da saznaš da li je ono što konzumiraš na besplatnom sajtu etički, naročito ako voliš hardkor".

Edukator seksa i terapeutkinja Sindi Darnel kaže da se sve svodi na saglasnost. „Kada su svi učesnici voljni i svesno učestvuju u onome što se događa, onda je u redu", kaže ona. „Takođe je važno imati na umu da postoji razlika između fantaziranja o nečemu, i toga da se to zaista i uradi".

Prema Mis Noti, etička priroda pornografije u celini i dalje je veliki problem u toj industriji. „Na nesreću, još uvek ne postoji 'sertifikat' koji može da se proveri, i nema nikakve saglasnosti oko toga šta 'etički' zaista znači", kaže ona. Predlaže da se pornografija koja se konzumira istraži: da se traže sajtovi kompanije, profili na Tviteru, natpisi medija i saopštenja produkcije o etici.

Ljudi sa kojima sam razgovarala na ovu temu i žene koje su odgovorile na upit imaju ekstremno raznorodne sklonosti, ali jedna tema se pojavila u svakom razgovoru: zadovoljstvo. Šta god da ih uzbuđuje, gledati ženu kako se pretvara u zamornim scenama u kojima se sve vrti oko muškaraca – i onih koji su na snimku i onih koji to gledaju – jednostavno nije privlačno.

S toga možda nije pitanje da li su nam potrebne sekcije za žene, već pre to zašto se mejnstrim porno sajtovi i kompanije i dalje drže istih formula i imaju averziju prema tome da im prioritet bude zadovoljstvo svih učesnika? Znamo da je veći deo pornića i dalje namenjen muškarcima, bez obzira da li su ubačeni u sekciju namenjenu ženama ili ne. Ali da li se zaista radi o tome šta muškarci žele da gledaju, ili se radi o tome da najveće porno kompanije drže uzde i oblikuju mejnstrim?

Darnel tvrdi da je konzumacija pornografije slična konzumaciji medija uopšte. „Zbog toga su mejnstrim mediji toliko popularni: zato što ljudi ne žele obavezno da znaju koje su im alternative". Mis Noti iznosi slične tvrdnje: „U pornografiji ima mnogo mustri koje se ponavljaju, i mnogi reditelji nisu voljni ili nisu u stanju da promene načine na koje snimaju".

„Postoji izvesno očajanje u tome što ljudi danas produciraju, jer je toliko pornografije besplatno, i ljudi oklevaju da nešto kupe", kaže Mis Noti. „Mislim da su neke kompanije krenule putem pornografije podesne za žene zato što očajnički žele nove tržišta". Ona kaže da većina nezavisnih feminističkih pornografskih kompanija ne stavlja svoj sadržaj na besplatne sajtove, zato što pokušavaju da zaštite svoj sadržaj i izbegnu stereotipiju da je sva pornografija besplatna.

Postoji razlog zašto ne postoje kategorije pornografije označene kao podesne za muškarce: muškarci su i dalje ogromna većina konzumenata. Teško je predvideti kada će doći do promene u mejnstrim pornografiji, ali dok se ona ne dogodi, industrija će da nastavi da koristi ukus muškaraca kao zlatni standard.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu