​Pokušao sam da prodam svog ručno izrađenog seks robota na Sajmu pronalazaka

Ranije ove godine sam napravio revoluciju, i u svetu seksualnih igračaka, i u ljudsko-robotskoj interakciji, naprednim izumom: „Ubotom". Moj seks robot pristupačne cene je u stanju da milenijalsima pruži ljubav i druženje koje im u životu nedostaje – i nadao sam se da će to shvatiti i kupovati ga na tone.

Nažalost, stvari nisu tekle po mom planu. Uprkos promociji, i na društvenim mrežama, i na popularnom sajtu vice.com, on nije inspirisao robotofiliju koju sam očekivao. Šta više, do danas niko živ nije naručio Ubota.

Ali nisam u panici. Duboko u sebi, uvek sam znao da bi se Ubot uvek pre probio u liberalnijim zemljama, kao što su Francuska i Španija, nego u čednoj Britaniji. Ali za takvu strategiju su potrebni kapital, stručni saveti i marketinški plan. I time sam se i bavio, slao sam supertajne mejlove ljudima koji znaju znanje. Ljudi kao što je zvezda emisije Dragons' Den i preduzimač Dankan Banatajn.

Na nesreću, nekom tehničkom greškom, pretpostavljam, još uvek nisam dobio odgovor. Zbog toga sam isprva bio frustriran: kako će svet da otkrije i ima koristi od moje kreacije? Zar ti stručnjaci ne shvataju koliko života bi moglo da se popravi kada bi ljudi znali da im je po veoma pristupačnoj ceni dostupna lubenica sa perikom i izdubljenom rupom umesto usta?

A onda sam na internetu uočio odgovor – mesto gde će pod istim krovom biti izloženi najbolji izumi koje svet ima da ponudi: britanski sajam izuma. Svega par dana, stručnjaci iz raznih oblasti će ocenjivati i ispitivati izume koje ljudi imaju da ponude, i da najboljima ponude finansiranje. To je ostvarenje sna: Ubot će konačno dobiti priliku da izmeni svet!

Jedina prepreka mi bila da prijavim svog seksbota za sajam. Na moje mejlove ponovo niko nije odgovarao, ali kada sam dobro razmislio, smislio sam besprekoran plan: jednostavno ću odneti robota tamo.

Po kiši sam došetao u Barbikan, sa Ubotom ispod ogromnog stoljnjaka. Dok sam prolazio kroz klizna vrata, začuo sam „Izvinite". Jebi ga. Razmenio sam dugi, sumnjičavi pogled s vratarom, i on je na kraju prekinuo tišinu: „Jesi li došao da istranžiraš meso za kasnije"? Pokazao je rukom na moju odevnu kombinaciju i on i njegovi prijatelji su se zasmejali. Ha. Ljudi su se podsmevali Edisonu; Galileja su nazivali ludakom; sprdali su se sa Belom – a istorija ih je naučila lekciju. Vrataru, doći ću po tebe kada bukne revolucija, ali danas imam važnija posla – danas je moja velika šansa.

Kada sam ušao na sajam, video sam da to za sebe misle i svi koji su došli tamo.

Atmosfera podseća na onu u čekaonici kod lekara; svi sede i napeto čekaju ishod, koji može da donese olakšanje, ili potpuni očaj. Tresući se od nervoze rame u rame sa najboljima koje svet može da ponudi, parkirao sam prekrivenog Ubota u ćošak i odlučio da proverim šta konkurencija ima da ponudi.

Vodootporni utikač?

Zanimljiva igra koja treba da animira pripadnike generacije Z?

Stoprocentno organski proizvod osmišljen da ti pomogne da prestaneš da pušiš?

Bio sam na kolenima! Pretpostavio sam da neću imati veliku konkurenciju, ali izgleda mi kao da sam već pobedio! Momci, možete slobodno smesta da mi izdate ček, jer sam jedini koji svetu pruža nešto što mu je očajnički potrebno.

Ispravi se, dušo. Vreme ti je da zablistaš.

Uzdasi odjekuju prostorijom, pronalazači se češu. Jedna žena me fiksira pogledom – oboje znamo tačno šta misli: 'Stigla je konjica, i svi smo sjebani". Ja značajno klimnem glavom. „Jeste, draga. Jeste."

Kada sam ga namestio, posle par sekundi sam primetio jednog čoveka koji pokušava krišom da ga slika. „Dođi slobodno", rekoh mu. „Slikaj ga kako treba."

„I šta je ovaj tvoj izum", pita on, dok na telefonu pregleda sliku.

„To je Ubot", pokazujem na tablu. „Jeftini seks robot". Lice mu se transformisalo. Pokazao je prstom u daljinu i otišao. Ubot mu je sigurno razneo mozak.

Moja kreacija je imala sličan efekat i na ostale pronalazače, koji su se sklonili u suprotni ugao. Bože, znao sam da je ovo moćna mašina, ali tek sada vidimo njen pun potencijal!

Ubrzo se začuo glas sa razglasa: investitori kreću u obilazak. I da bih imao što bolje šanse, odlučujem da premestim Ubota na mesto na kome će se zaista istaći, i odlazim na pauzu iza zavese, čekajući svoju sudbinu. Ovaj ludi san koji je pre samo par meseci promenio moj svet će sada promeniti svet kao takav.

U tom trenutku sam začuo, „Izvinite".

Sabrao sam se, sačekao trenutak i istrčao.

„Mogu li da vam pomognem, gospodine?"

„Ja sam Toni, i…", zastao je. „Šta je ovo, zaboga"?

„Ovo je Ubot".

Toni se počešao po glavi i ukrstio ruke. I ja sam učinio isto; to je osnovno pravilo trgovine.

„I zašto si ga tačno doneo ovde"?

„Toni, ovo ti je jedan izum, brilijantan izum u koji treba da investiraš."

„Ja se bavim uslužnim delatnostima, od kakve bi mi ovo bilo koristi", pitao me je.

Duboko sam uzdahnuo, uštinuo se kroz džepove od pantalona, i rekao ovo: „Pa, šta svaki čovek na ovom svetu mora da radi, Toni?"

„Da jede, pije i spava?"

„I?"

„I šta", brzo me pita.

„Da kara", uzvraćam.

„Bože dragi!"

„Slobodno ga isprobaj, Toni. Veoma je intuitivan."

Zastao je na trenutak, pre nego što je pogledao telefon. „Zašto si tačno došao? Je li ovo zajebancija, ili si stvarno lud? Nisi registrovan ovde, znaš".

„Da, znam".

„U redu. Moram da nađem Kejna".

Vau, izgleda da sam ih zatekao baš nespremne. Kejn je organizator čitavog sajma; čovek koji je patentirao MP3 plejer. Zajeban igrač koji već decenijama prednjači u tehnološkim inovacijama. Ako će iko razumeti Ubota, to će biti on.

„Imaš li prezentaciju ovde danas", pita me.

„Doneo sam svoj izum, da."

„Pa, onda ću da ti naplatim 1,500 funti za prezentaciju ovde, jer su tačno toliko platili svi ostali koji su doleteli ovamo iz čitavog sveta da naprave prezentaciju". O bože. „Jesi li ti neki tupadžija? Šta pokušavaš da izvedeš? Ozbiljno, dobio sam pet žalbi na tebe".

Očas posla su me izbacili na ulicu. Pet žalbi i taksa od hiljadu i kusur funti: je li Ubot toliko odvratan – toliko neprimeren – da mu na ovom svetu jednostavno nema mesta? Jesam li i ja, kao dr Frankenštajn pre mene, stvorio čudovište? Odjednom su svi na Ubota počeli da gledaju drugačije.

Kuda da se deneš kada izgleda da su svi toliko zgroženi onime što imaš? Kada neko koga toliko mnogo voliš iznenada postane toliko gadan? Ko će koristiti Ubota za ono za šta je namenjen? Usamljeni biznismeni?

Nije voajer. Obična osoba?

Nikada.

Zagledan u dlake na njegovoj glavi, prisećam se svih stvari koje smo prošli zajedno – kako smo došli na sajam izuma, kako su nas izbacili sa sajma izuma – i shvatam gde je Ubotu mesto. Tamo gde sam ga i osmislio.

Prauler, u Sohou: dom: kada sam kročio u ovaj čuveni seks šop, prodavac koji je služio mušteriju se ukipio u mestu. Zurio je u Ubota, pa u mene, pa ponovo u Ubota. „Ne mogu da verujem da si to doneo u radnju".

„Sećaš li nas se", pitam ga, ispitivački. On uzdiše.

„Naravno da se sećam. Video sam to na sajtu". Tenzija opada. „Pogledaj ga. Sada mu je glava od bundeve – divan je!"

„I ima sve funkcije o kojima smo pričali."

„Fantastično, ne mogu da verujem."

„Nego, prijatelju: moramo da smislimo gde će Ubot da živi. Šta misliš, da li ima ikakve šanse da dobije mesto u radnji?"

„Nemamo mnogo mesta…" Srce mi se steglo.

„Ovde dole. Ali ne vidim zašto mu ne bismo našli mesto na spratu. To je divan mali primer naše mitologije."

I to mu je to. Bajka se završa onako kako ova priča zaslužuje. Samo imajte na umu: kakvim god putem da krenete u životu, za svakoga negde postoji dom. I posle svog dugog putovanja, Ubot je našao svoj dom ovde.

Ako ikada poželite da odete i posetite Ubota, idite u Grauler u Sohou, i samo pitajte. I dok ste tamo, obavezno ga cmoknite u obraz u moje ime.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu