Horor priče ljudi iz Srbije kada su prvi put posetili rodni grad partnera

Sve u vezi sa roditeljima naše devojke ili dečka je uglavnom horor. Naročito ako govorimo o upoznavanju, svečanim ručkovima, ili ne daj bože upoznavanju naših i njihovih roditelja. Te situacije su predodređene na haos i užas. U nekom trenutku se sav taj užas pretovori u komediju i događaji se prepričavaju kao smešni, ali za to je potrebno vreme, a nama je definitivno najbezbednije da takve priče gledamo isključivo na filmovima.

Jedan od najgorih scenarija koje je morao da preživi svako ko je nekada u životu imao partnera iz drugog grada je prva poseta tom gradu. Punom duhova prošlosti, gde nikog ne poznaješ, a gde ti se postavlja milion testova ličnosti koje nisi ni svestan.

Pitali smo ljude iz Srbije da nam ispričaju svoja mračna najgora i najstrašnija iskustva koja su doživeli prilikom posete rodnom gradu partnera i parnerki.

Moj dečko je Holanđanin. Upoznali smo na nekom seminaru za mlade psihologe. Prvo smo se dopisivali, a onda krenuli da se posećujemo i zaljubili. Zajedno smo već tri godine i ja sam se preselila u Amsterdam. Njegovi roditelji su iz malog grada čije ja ime još uvek ne znam da izgovorim, i pamtiću taj dan kad sam ih upoznala do kraja života. Tada smo bili godinu dana zajedno i hteli smo za njegov rođendan da posetimo njegove roditelje i njegovo rodno mesto. Iz priče sam skapirala da su skroz opušteni i moderni ljudi, pa nisam imala mnogo treme, iako znam da te situacije uvek budu bar malo neprijatne. Međutim, glavna stvar koju je on zaboravio da mi pomene je da njegovi ne znaju NI REČ engleskog. Sedeli smo za ručkom i komunicirali svako na svom jeziku i usiljeno se kezili dok sam mišići za smejanje nisu popucali. Jela sam ribu iako je nikada je jedem čisto da bih imala šta da radim za stolom i što više izbegavala pogled njegovih roditelja. Na kraju je njegova majka krenula da mi mazi kosu jer žena nije znala šta drugo da radi. Tri dana sam provela u kući sa ljudima sa kojima nisam uspela reč da izustim i osećala sam se kao da su me oteli vanzemaljci. - Jovana Miloradović, 28

Zabavljao sam se sa tom ribom nekih godinu dana. Od početka veze je navaljivala da upoznam njene roditelje, iako je meni bilo prerano, a i malo čudno. Njeni su iz Ćuprije i otišli smo na jedan vikend do njih. Otac je odmah krenuo da me zove "zete", ali mene je najviše prestravila ta kuća. Minine slike, moje devojke, bile su svuda po zidovima. Video sam njenu facu kako se kezi svuda oko mene. Njen tata je bio lovac pa su se na zidovima smenjivale njene slike i glave mrtvih jelena. Bilo je još gore nego u "Mi nismo anđeli".

Kada je počeo svečani ručak, svi su ustali da se pomole. Ja naravno nisam imao pojma kako ide "Oče naš" i mrmljao sam neke bezvezne reči sebi u bradu jer sam se plašio da će me ubiti ako provale da ne znam reči. Preznojavao sam se i ništa mi se nije jelo. Cela kuća je smrdela na vosak i nešto staro. Mina se potpuno drugačije ponašala u prisustvu roditelja, kao neka zaposednuta ludača. Posle tog odlaska u Ćupriju, veoma smo brzo raskinuli. - Jovan*

Kada sam imala osamnaest godina otišla sam u Osijek kod mog prvog dečka. On je imao tipa 22 godine tada i još uvek je živeo sa roditeljima. Kada sam došla tamo usledio je šok. On je živeo u velikij kući sa mamom, tatom, babom, dedom, sestrom i još nekoliko članova proširene porodice.

Svi su bili fini prema meni, ali je meni bilo sranje tamo. Smaralo me je da objašnjavam njegovoj babi da ne jedem meso i dedi da ne želim rakiju. Njegova keva i ćale su se mrzeli i to je bilo baš očigledno.

Moj dečko je bio u fazonu ti si baš super, moja prošla devojka je piškila u flašu samo da ne bi izašla iz sobe i srela moje, a ja sam bila u fazonu da, da, zato se neću vratiti ovde više nikad. I nisam. - Ana Jakšić, 25

Ja sam iz Beograda, a moja devojka iz Jagodine. Jedva sam čekao da me odvede tamo, pre svega zbog svih priča koje sam čuo o Palmi. Nikad pre toga nisam bio tamo. Njeni su bili skroz kul, normalni i otišli su da spavaju kod babe i dede i nama ostavili ceo dan. Problem je bio kada smo izašli prvo da prošetamo, a onda seli na piće. Nisam znao da je to toliko mali grad da se svi znaju. Ona je na dva naša napravljena koraka zastajala da se pozdravi sa nekim i ispriča. Sto metara smo prolazili sat vremena. Isprva mi je bilo zanimljivo, ali se posle pretvorilo u smaranje. I tako je bilo gde god smo krenuli: u prodavnicu, kafić, na ulici. Svuda je pričala sa svima, a ja sam samo ponavljao "Ja sam Mladen". Inče, za dva dana smo sreli tri njena bivša dečka, što mi je isto bilo ne baš ugodno. Užas. - Mladen Petrović, 30

Pre pet godina, kada smo tek počeli da se zabavljamo, Ivan me je pozvao kod njegovih na slavu, u selo Bogutovac u blizni Kraljeva. Plašio me taj odlazak jer sam znala da ima ludu babu i da su njegovi dosta tradicionalni, konzervativni i patrijahalni. Znala sam da njemu to znači i u nekom trenutnku sam morala da otkačim to, pa sam skupila hrabrost i otišla.

Priznajem, ja sam dete koja je odraslo u bogatoj porodici i nekad umem da budem snob, no ovog puta nije to bilo u pitanju. Njegovi su se odmah postavili kao da sam kućna pomoćnica, a ne gošća. Baba mi je odmah uvalila da peglam čaršave, a od mene se očekivalo i da operem suđe posle ručka. Stolica na slavi za stolom nije postojala za mene jer se očekivalo da ja obigravam oko ljudi koje prvi put vidim u životu i služim ih. Nekako sam izdržala taj dan, a Ivan je hteo da uveče imamo seks u sobi pored njegove babe, na šta ja ni u ludilu ne bih pristala, htela sam samo da što pre pobegnem iz te vukojebine. - Milana, 23

Kod njega u Sombor sam prvi put otišla za neki Božić. Ubedio me je da odemo tamo i provedemo praznike sa njegovima, jer smo ih uglavnom provodili kod mojih, u Beogradu. Nisam nikad bila tip koji voli da se vezuje za porodice partnera, pa mi je sve bilo izuzetno naporno. Njegovi su bili okej, sve do onog trenutka kada sam rekla da sam vegeterijanka. Iako im je moj dečko to rekao još ranije, oni su tu informaciju potisnuli ili jednostavno pomislili da vegeterijanci ne postoje. Za ručak je bilo četiri vrste mesa i kupus salata. Rekla sam im da mi je okej da živim na kupus salati, ali oni su nastavili da me smaraju, kako to, otkud to, i hiljadu drugih pitanja. Njegova keva mi je prinela ćevap blizu nosa i terala da "bar griznem". Sledećeg dana su nas odveli u restoran sa najboljim roštiljem u gradu. - Sanja Andrić, 27

Moja devojka ima rođnog brata koji baš puno ume da popije. Tog vikenda išli smo u njihov rodni grad na njegov rođendan. Prvo smo krenuli da pijemo kod kuće, pa je trebalo da izađemo u neki pab. Ja sam njega tada tek upoznao i bilo mi je važno da zgotivimo. On je samo otvarao nove flaše piva, a ja sam pokušao da ga pratim. Već posle treće sam bio ćao, ali nisam hteo da on to vidi da ne ispadnem slabić. Mnogo sam popio, i kad smo izašli u jednom trenutku mi se slošilo i ostatak večeri sam proveo grleći WC šolju. Imao sam osećaj da je ceo grad znao da sam se razvalio i izblamirao - Dušan, 30

*ime je promenjeno na zahtev sagovornika