Da li može da se spreči odlazak ljudi iz Srbije?

Migracije na Zapad nisu odlika isključivo Srbije, niti je "odliv mozgova" nešto što pogađa isključivo naše društvo. Čitav Balkan, i gotovo sve zemlje Istočne Evrope, odnosno nekadašnjeg Istočnog bloka suočavaju se sa ovim problemom.

Interesantno je da, iako je to tema o kojoj često možemo da čitamo u medijima. Iako je odlazak ljudi iz zemlje toliko problematičan, da premijerka Ana Brnabić javno poziva mlade da se vrate, u Srbiji do nedavno nije postojalo nijedno istraživanje koje se bavi ovom temom. Nisu postojali procenti koji bi nam rekli koliko ljudi želi da ode, niti koliko onih koji su otišli želi da se vrati. Odnosno koliko je ili koliko nije alarmantno stanje kada je reč o ovom problemu. Takođe, niko zapravo ne zna ni koliko državljana Srbije živi van granica.

Srbija 21, novoosnovana tink-tenk organizacija, predstavila se upravo ovakvim istraživanjem sprovedenim u saradnji sa Cesidom. Ono nosi naziv "Zašto ljudi odlaze iz Srbije?" i njime je obuhvaćeno 1.000 ljudi u Srbiji, i 2.149 iz dijaspore.

- Za nas je to centralno pitanje kako će Srbija uopšte moći da funkcioniše u 21. veku ako ima tako veliki problem i godišnje fizički izgubi stotinak hiljada ljudi. I to ne "najboljih i najpametnijih", kako se ovde često i po ljude koji ostaju uvredljivo kaže, nego najpreduzimljivijih, risktajkera, onih koji odluče da odu iz zemlje i nešto pokušaju, bez obzira da li su najtalentovaniji, visokoobrazovanih fizičari ili varioci koji su dobri u svom poslu - kaže Bojan Đurić iz Srbija 21 za VICE.

On dodaje da se "svet menja neverovatnom brzinom" i dodaje da je problem masovnih odlazaka, problem cele bivše Istočne Evrope, i mnogih drugih zemalja.

- Mi (Srbija 21) duboko verujemo da je, ako se bavimo ovim pitanjima, i ako se mnogi drugi akteri njome budu bavili na ozbiljan način, mogu da se promene neke od tih katastrofičnih stvari.

Tek objavljeno nemačko istraživanje navodi da se u Nemačku između 2013. i 2017. godine doselilo 29.000 Srba. Sa Kosova u Nemačku je u istom periodu došlo 36.000 ljudi, iz Bosne i Hercegovine 24.000, Rumunije čak 273.000, Turske 42.000. Godišnje se, pokazuje istraživanje, u Nemačku doseli oko 50.000 Hrvata.

U istraživanju "Zašto ljudi odlaze iz Srbije?“ navodi se da Srbiju godišnje napusti između 49 i 60 hiljada ljudi. Uz negativni prirodni priraštaj, Srbija, prema ovim procenama, ostaje bez 100.000 ljudi godišnje. Na pitanje koliko su ovi podaci precizni Đurić odgovara: "nisu potpuno".

- To takođe nešto govori. Nama fale elementarne stvari, pa i ta da precizno znamo koliko ljudi tačno ili što približnije ode. Isto je tako falilo bilo kakvo istraživanje među ljudima koji su otišli iz Srbije. Zbog toga što nema podataka i što nije bilo ideje kako doći do tih ljudi. Pa smo mi sada uspeli. Na vrlo širokom uzorku od preko 2100 ljudi - kaže on.

Među ključnim razlozima za iseljavanje anketirani navode se životni standard, niske plate i niska mogućnost nalaženja optimalnog posla.

Istraživanje je pokazalo da 22 odsto ljudi želi da se odseli iz Srbije, a među kojima je najviše mladih između 18 i 29 godina, čak 34 odsto.

U istraživanju se, takođe, navodi da 41 odsto ispitanika iz dijaspore ne planira da se vrati u Srbiju, dok tek 35 odsto njih želi da se vrati kada budu u penziji. Ipak, velika većina, čak 90 odsto onih koji žive van Srbije ne vide budućnost za svoju decu u Srbiji.

Za sociologa Ratka Božovića ovi rezultati nisu iznenađenje.

- U istraživanju su lepo objašnjeni i navedeni razlozi zbog kojih ljudi odlaze iz Srbije. Pakavanje kofera nije nešto novo. Ono je postojalo i ranije, '90. je bilo dramatično, a danas se nastavlja. I ono nije hir onih koji odlaze. U drugom razredu Matematičke gimnazije od 32 učenika njih 26 već smišlja gde će posle školovanja - kaže Božović za VICE.

On ističe da ljudi ovde ne vide perspektivu, sa posebenim fokusom na mlade.

On ističe da se o povratku ljudi ne može govoriti realistično.

- Oni se neće vratiti ovde dok ne dođe do suštinskih, strukturalnih promena u društvu. Svi oni, i oni koji su uspeli u inostranstvu i oni koji se tamo snalaze, svi oni imaju neku vrstu nostalgije, ali ne žele da se vrate. Tek kad požele, to će biti znak da se nešto promenilo - kaže Božović

Đurić, kao konkretna rešenja, koja bi zadržala ljude u Srbiji, navodi modernizaciju zemlje, izgradnju osećaja kod njih da je ovo zemlja i za njih, stvaranje, "koliko god je to moguće", od Srbije zemlje koja liči na one gde oni najviše žele da odu i gde odlaze.

- To su zemlje Zapada. Preko 85% ispitanika kaže da želi da se isele u zemlje Zapada. Samo oko 2 odsto u Rusiju. Onda je jasan recept i za Srbiju, kakvu zemlju treba da gradimo. Deluje suviše uopšteno ili kao floskula? Možda, ali to jedini mogući način. Sve drugo su navodno "konkretna" a zapravo pogrešna rešenja - kaže on.

On kaže da ljudi neće ostati u Srbiji ili vratiti se na selo da bi bili "Veliki Srbi", pošto imaju mnogo više opcija vam zemlje, i da domaća muzika i domaći ajvar nisu nikakva motivacija za ostanak.

- Ajvar je super, ali mogu da ga nađu i tamo ili da ga jedu kad dođu u Srbiju na odmor. A muziku, bilo kakvu, mogu da slušaju bilo gde, na Aljasci ili u Portu, kad završe visoko plaćeni posao tamo, na YouTube. To se ovde ne razume. Ljudi sve više odlaze zato što danas mnoge od stvari koje vole od "srpskog" mogu da dobiju i kad su hiljadama kilometara daleko od nje - ističe Đurić.

Na pitanje, koji su koraci tink tenka kada je reč o nastavku javne rasprave koju su započeli Đurić najavljuje da će rezultati oba istraživanja, zajedno sa pratećim analizama i elementima onoga što su uradilli će biti dostavljeni, za nekoliko nedelja, svima za koje misle da mogu da utiču i budu stejkholderi.

- To nije samo država, ali jeste i ona. I tu nema brzog rezultata i odgovora koji bi rešio problem. Ali je nužno na tome raditi - kaže Đurić.

Đurić za VICE kaže da je čitava ideja Srbija 21 je u tome što im je "smetalo" što ih je "duboko brinulo" to što u Srbiji ima tako malo ozbiljnih razgovora, pristupa temama, shvatanja koliko je mogućih uglova ili različitih faktora važnu za svaku od tema koje su najveći problemi zemlje.

- Poželeli smo da probamo da napravimo drugačiji model. Ne da saopštavamo "svete istine", nego da definišemo važne teme, uradimo osnovne studije ili pružimo osnovne informacije i pokušamo da omogućimo da takvom temom krenu da se bave i drugi. Nama to ne izgleda nemoguće. Naprotiv - zaključuje Đurić.