Fotografija: Lydmila Antalovtsi
Ah, tezgarenje. Blažen osećaj novca u rukama kad posle škole opereš sudove u lokalnoj kafani i ukradeš im flašu neke usrane votke da imaš šta da poneseš kod ortaka na žurku. Najure te iz restorana jer si zaboravio da je mušterija htela da ljuta krilca budu malo više ljuta ali ne previše ljuta jer je alergična na previše ljuta krilca. Reklamiraš sendvičarnicu obučen u sendvič sve dok ne shvatiš da te takvog nijedna neće hteti obučenog u sendvič.Ali poslednji put kad ti je zatrebalo malo dodatnog keša, verovatno ti nije palo na pamet da nađeš neki malo neobičniji posao – da pleteš pingvinima džempere, da šminkaš krave. Evo šta su sve radili ljudi sa raznih strana sveta, živi dokaz da honorarci nisu uvek nepodnošljivo dosadni.
VICE: Kako si počela da se baviš stajlingom stoke?
Karmen: Sestra mi je već bila u ovoj „industriji" pa sam joj pomagala. Mislila sam da će biti lako jer sam sa sela pa znam sa kravama.Kako se i zašto ulepšavaju krave?
Bio je čitav tim fotografa, išli su od jedne do druge farme u potrazi za kravama koje se iznajmljuju za snimanje. Kad bi neku izabrali, po tamo nekim kriterijumima lepote, naš posao je bio da je operemo, da joj brašnom maskiramo mrlje na dlaci, da je iščetkamo i istimarimo – generalno da je ulepšamo. Za mene je krava prosto krava, ali neki ljudi kažu da nije svejedno.Nisu te plašile krave?
Ne, odrasla sam na farmi, ali svaka krava drugačije reaguje na ljude – neke se ritaju ako ih uznemiriš. Imala sam par modrica, ali ništa strašno.– Nora Kolhoff
VICE: Zdravo Lin, dakle plela si džempere za pingvine?
Lin: Jesam. Sve je počelo pre 17 godina. Radila sam na recepciji Nacionalnog parka Ostrva Filip u Viktoriji, na jugoistoku Australije, gde smo primali bolesne pingvine na rehabilitaciju. Te godine je bilo nekoliko jako teških izliva nafte, a pingvinima čak i jedna kap može da probije vodootporno perje i tako dozvoli hladnoj vodi da im dopre do kože. Ili se udave ili se smrznu. Nekad se uspaniče, prestanu da jedu, ako su na obali pokušavaju da kljunovima očiste perje od nafte pa se tako i otruju.Pokušali smo na razne načine da ih ugrejemo i sprečimo čišćenje perja kljunom, ali bilo ih je na stotine. Jedna veterinarka je videla u novinama mali džemper za neku drugu morsku pticu, pa ga je prilagodila za majušne pingvine.Koliko si ih sama isplela?
Verovatno negde tristotinak. Ideja je bila sjajna, hiljade ljudi su dolazile da nam pomognu. I par godina kasnije su nam džemperi stizali poštom. Kod nas nije bilo velikih izliva nafte još od 2001., ali još čuvamo sve te džempere jer nam ponekad ipak stigne prekriven naftom.Koliko ti treba vremena za jedan džemper?
Štrikala sam posle posla. Radila sam po dva sloja, jedan večeras, drugi sutra, i onda ih samo zašijem. Što više slojeva, to bolje. Mnogo su slatki kad ih obuku. Pravila sam i odelca u obliku Supermenovog kostima, i nekoliko fudbalskih dresova. Jednom sam uradila Elvisa, sa ogrtačem i okovratnikom, neviđeno je sladak bio.– Liberty Lawson
VICE: Kako si počela da tezgariš kao seks-kouč?
Ana: Prvo sam radila u Beogradu sa nekim australijskim PUA, učili smo nesigurne i stidljive muškarce kako da komuniciraju sa ženama. Pre par nedelja, ponudili su mi posao u seks-radionici u Barseloni.Da li je bilo seksa u toj radionici? Koliko vas je bilo?
Nije bilo seksa, bile su nas dve instruktorke, dva BDSM izvođača i dvojica PUA, a sve to za samo četvoricu polaznika kursa. Objašnjavali smo im kako da budu dominantni u krevetu, kako da igraju razne uloge, kako da tuku i bičuju partnerku na seksi način. Bilo je intenzivno ali u isto vreme i zabavno.Što je najvažnije, organizatori su se postarali da se za sve traži pristanak. Studenti su pre svake vežbe morali da pitaju da li pristajemo da rade ovo ili ono, a vežbali su razne scene iz stvarnog života. Imali smo sejf vords i signale, ali nikad nisam morala da ih upotrebim.Kakvi su bili?
Nimalo nalik onim stidljivim momcima sa kojima sam ranije radila – bili su sasvim društveno prilagođeni, zavođenje žena im nije predstavljalo problem. Samo su želeli da nauče poneki trik kojim bi mogli da unaprede svoj seksualni život.– VICE Serbia
fotografija TageVICE: Kad si počeo da se baviš striptizom?
Tage: Sa 18 godina, uglavnom sam radio male devojačke večeri ali ponekad i za veće grupe žena. Trudio sam se da buduća nevesta bude u centru pažnje, ali i da se sve ostale dobro provedu.Tema doručka zvuči… neuobičajeno.
Ha, jeste. Na danskom bolle znači „rolnica" ali i „jebanje", pa sam izabrao ime Morgenbollefyr kao igru reči (rolnica za doručak ili jutarnji jebač). Koncept je bio da kad se skinem spremam doručak za žene, tako da sam obično radio u prepodnevnim časovima. Svaka tezga bila bi oko sat vremena, jednu bih odradio u 9, drugu u 11, eventualno i treću ali ne posle 1 popodne. Naplaćivao sam po 1,200 kruna (£145).Koristio si rekvizite?
Jesam, razne. Lizao sam im Nutelu sa tela, jeo voće, trudio sam se da sve bude na samoj granici legalnog. Posle doručka bih odveo nevestu samu u kuhinju, da operemo ruke dok joj šapućem razne perverzije. Obično sam gradio mirnu atmosferu.Da li je bilo neprijatnosti, jesu li te nekad seksualno zlostavljale?
Bilo je svačega, sećam se svoje poslednje tezge. Dođem u stan u Kopenhagenu, kad tamo sedam-osam žena, sve preko pedesete. Čim sam ušao, tražile su da se skinem samo u kecelju. Imao sam jedva 18 godina, mislio sam da se šale, ali bile su smrtno ozbiljne. Morao sam da im objasnim da to nije deo mog nastupa. Majka neveste, gospođa od sedamdesetak godina, uporno me je hvatala za ruku i htela da me odvede do kupatila. Bilo mi je to najdužih sat vremena u životu.– Alfred Maddox
fotografija MaciekVICE: Šta si tačno radio?
Maček: Znaš one TV emisije gde se gledaoci javljaju da bi im se proricala budućnost? Moj posao je bio da vodim računa o vidovnjacima. Regrutovao sam ih, učio ih kako da se ponašaju pred kamerom, pazio da ostanu trezni pred snimanje. Nikad nisam znao da li stvarno veruju da su vidoviti ili svesno lažu za kintu. Većina njih delovala je priprosto, imao sam utisak da stvarno žele da pomognu drugima.Kako si dobio taj posao?
Imao sam 19 godina, otpustili su me sa lokalne TV stanice u Varšavi. Imao sam osećaj da sam uzalud diplomirao, znao sam da pisanjem mogu da se bavim bilo gde na svetu, pa sam prihvatio ponudu da radim za TV stanicu u Budimpešti iako nisam znao šta se tačno očekuje od mene.Šta ti je odgovaralo na poslu, a šta ne?
Dobro su plaćali, imao sam priliku da živim u fantastičnom gradu, ali sam posao je bio sranje. Posle su mi dali da radim na kvizovima, a to je tek kompletna prevara – otimali su nekim jadnicima pare. Ponosim se time koliko sam loše radio taj posao, verovatno sam spasao ušteđevinu par nesrećnih ljudi. Laknulo mi je kad su me otpustili.– Pawel Maczeweski
VICE: Koliko si dnevno trčala?
Inga: Radila sam po osam sati, svakih 10 minuta po jedan sprint dok je gužva, pred kraj dana je bilo manje posetilaca pa sam manje morala i da trčim.Koliko si brzo trčala?
Inga: Konstantno je bio sprint, trebalo je da kupci vide koliko brzo traka može da vuče. Neki su čak tražili da sprintam jer im je bilo zabavno.Da li bi to opet radila?
Definitivno. Jeste naporno trčati i pričati sa posetiocima osam sati dnevno, ali upoznala sam neke sjajne ljude.– Nora Kolhoff
VICE: Šta je to šibari?
Kler: To je jedna vrsta japanskog vezivanja, popularna na londonskoj kink sceni. Instruktor me je koristio kao rekvizit da bi svoju tehniku demonstrirao grupama od po 10 do 30 ljudi. On je izuzetan profesionalac, radi sve vrste BDSM ali šibari mu je specijalnost. U pitanju je kompleksna vrsta umetnosti, nije prosto ono kao, uzmem konopac pa vežem čvor. Kao hobi zahteva mnogo vremena i novca, da ne pominjemo koliki je rizik; lako se oštećuju nervi i lome kosti ako se ne radi kako treba. Svi se ovim vrlo ozbiljno bave.Gde se održavaju ti časovi?
Samo privatno. Svi prisutni su već deo kink scene, tako da su dosta neobavezna okupljanja u pitanju. Studio je deo kuće još od kako je bila izgrađena, kuke vise sa tavanice, podovi su postavljeni za slučaj pada. Časovi traju i po pet sati, a moja satnica je oko 30 funti, tako da nije loše. Nikad ne visim duže od po 15 minuta, da ne bi bilo problema sa cirkulacijom. Već godinu dana se bavim time, nekad po par puta nedeljno, nekad samo po jednom u par meseci.Kako je sve počelo?
Bila sam u jednom klubu gde izlazi dosta tih kink ljudi, pričala sam sa jednim tipom koji mi je isprva delovao čudno ali sam posle shvatila da je to za njega više umetnost, što mi se baš dopalo. Za mene tu definitivno postoji i seksualni aspekt, ali na poslu nije tako. Atmosfera tokom časova je sasvim hladna, kao da uče da štrikaju.– Patrick Heardman*imena izmenjena radi zaštite identitetaJoš na VICE:Šta sam radila na seks radionicama u ŠpanijiSrbi o svojim šefovima u šest rečiKako sprečiti da se muškarci osećaju ugroženim od njihovih šefica
Reklame
Karmen* (25), socijalna radnica iz Nemačke – stajling za krave
Karmen: Sestra mi je već bila u ovoj „industriji" pa sam joj pomagala. Mislila sam da će biti lako jer sam sa sela pa znam sa kravama.Kako se i zašto ulepšavaju krave?
Bio je čitav tim fotografa, išli su od jedne do druge farme u potrazi za kravama koje se iznajmljuju za snimanje. Kad bi neku izabrali, po tamo nekim kriterijumima lepote, naš posao je bio da je operemo, da joj brašnom maskiramo mrlje na dlaci, da je iščetkamo i istimarimo – generalno da je ulepšamo. Za mene je krava prosto krava, ali neki ljudi kažu da nije svejedno.Nisu te plašile krave?
Ne, odrasla sam na farmi, ali svaka krava drugačije reaguje na ljude – neke se ritaju ako ih uznemiriš. Imala sam par modrica, ali ništa strašno.– Nora Kolhoff
Lin (60), recepcionerka iz Australije – pletenje džempera za pingvine
Lin: Jesam. Sve je počelo pre 17 godina. Radila sam na recepciji Nacionalnog parka Ostrva Filip u Viktoriji, na jugoistoku Australije, gde smo primali bolesne pingvine na rehabilitaciju. Te godine je bilo nekoliko jako teških izliva nafte, a pingvinima čak i jedna kap može da probije vodootporno perje i tako dozvoli hladnoj vodi da im dopre do kože. Ili se udave ili se smrznu. Nekad se uspaniče, prestanu da jedu, ako su na obali pokušavaju da kljunovima očiste perje od nafte pa se tako i otruju.Pokušali smo na razne načine da ih ugrejemo i sprečimo čišćenje perja kljunom, ali bilo ih je na stotine. Jedna veterinarka je videla u novinama mali džemper za neku drugu morsku pticu, pa ga je prilagodila za majušne pingvine.
Reklame
Verovatno negde tristotinak. Ideja je bila sjajna, hiljade ljudi su dolazile da nam pomognu. I par godina kasnije su nam džemperi stizali poštom. Kod nas nije bilo velikih izliva nafte još od 2001., ali još čuvamo sve te džempere jer nam ponekad ipak stigne prekriven naftom.Koliko ti treba vremena za jedan džemper?
Štrikala sam posle posla. Radila sam po dva sloja, jedan večeras, drugi sutra, i onda ih samo zašijem. Što više slojeva, to bolje. Mnogo su slatki kad ih obuku. Pravila sam i odelca u obliku Supermenovog kostima, i nekoliko fudbalskih dresova. Jednom sam uradila Elvisa, sa ogrtačem i okovratnikom, neviđeno je sladak bio.– Liberty Lawson
Ana (24), pisac iz Srbije – seks kouč
Ana: Prvo sam radila u Beogradu sa nekim australijskim PUA, učili smo nesigurne i stidljive muškarce kako da komuniciraju sa ženama. Pre par nedelja, ponudili su mi posao u seks-radionici u Barseloni.Da li je bilo seksa u toj radionici? Koliko vas je bilo?
Nije bilo seksa, bile su nas dve instruktorke, dva BDSM izvođača i dvojica PUA, a sve to za samo četvoricu polaznika kursa. Objašnjavali smo im kako da budu dominantni u krevetu, kako da igraju razne uloge, kako da tuku i bičuju partnerku na seksi način. Bilo je intenzivno ali u isto vreme i zabavno.Što je najvažnije, organizatori su se postarali da se za sve traži pristanak. Studenti su pre svake vežbe morali da pitaju da li pristajemo da rade ovo ili ono, a vežbali su razne scene iz stvarnog života. Imali smo sejf vords i signale, ali nikad nisam morala da ih upotrebim.
Reklame
Nimalo nalik onim stidljivim momcima sa kojima sam ranije radila – bili su sasvim društveno prilagođeni, zavođenje žena im nije predstavljalo problem. Samo su želeli da nauče poneki trik kojim bi mogli da unaprede svoj seksualni život.– VICE Serbia
Tage (20), student iz Danske – striper
Tage: Sa 18 godina, uglavnom sam radio male devojačke večeri ali ponekad i za veće grupe žena. Trudio sam se da buduća nevesta bude u centru pažnje, ali i da se sve ostale dobro provedu.Tema doručka zvuči… neuobičajeno.
Ha, jeste. Na danskom bolle znači „rolnica" ali i „jebanje", pa sam izabrao ime Morgenbollefyr kao igru reči (rolnica za doručak ili jutarnji jebač). Koncept je bio da kad se skinem spremam doručak za žene, tako da sam obično radio u prepodnevnim časovima. Svaka tezga bila bi oko sat vremena, jednu bih odradio u 9, drugu u 11, eventualno i treću ali ne posle 1 popodne. Naplaćivao sam po 1,200 kruna (£145).Koristio si rekvizite?
Jesam, razne. Lizao sam im Nutelu sa tela, jeo voće, trudio sam se da sve bude na samoj granici legalnog. Posle doručka bih odveo nevestu samu u kuhinju, da operemo ruke dok joj šapućem razne perverzije. Obično sam gradio mirnu atmosferu.Da li je bilo neprijatnosti, jesu li te nekad seksualno zlostavljale?
Bilo je svačega, sećam se svoje poslednje tezge. Dođem u stan u Kopenhagenu, kad tamo sedam-osam žena, sve preko pedesete. Čim sam ušao, tražile su da se skinem samo u kecelju. Imao sam jedva 18 godina, mislio sam da se šale, ali bile su smrtno ozbiljne. Morao sam da im objasnim da to nije deo mog nastupa. Majka neveste, gospođa od sedamdesetak godina, uporno me je hvatala za ruku i htela da me odvede do kupatila. Bilo mi je to najdužih sat vremena u životu.
Reklame
Maček Piasečki (28), urednik VICE Poland – hendler TV vidovnjaka
Maček: Znaš one TV emisije gde se gledaoci javljaju da bi im se proricala budućnost? Moj posao je bio da vodim računa o vidovnjacima. Regrutovao sam ih, učio ih kako da se ponašaju pred kamerom, pazio da ostanu trezni pred snimanje. Nikad nisam znao da li stvarno veruju da su vidoviti ili svesno lažu za kintu. Većina njih delovala je priprosto, imao sam utisak da stvarno žele da pomognu drugima.Kako si dobio taj posao?
Imao sam 19 godina, otpustili su me sa lokalne TV stanice u Varšavi. Imao sam osećaj da sam uzalud diplomirao, znao sam da pisanjem mogu da se bavim bilo gde na svetu, pa sam prihvatio ponudu da radim za TV stanicu u Budimpešti iako nisam znao šta se tačno očekuje od mene.Šta ti je odgovaralo na poslu, a šta ne?
Dobro su plaćali, imao sam priliku da živim u fantastičnom gradu, ali sam posao je bio sranje. Posle su mi dali da radim na kvizovima, a to je tek kompletna prevara – otimali su nekim jadnicima pare. Ponosim se time koliko sam loše radio taj posao, verovatno sam spasao ušteđevinu par nesrećnih ljudi. Laknulo mi je kad su me otpustili.– Pawel Maczeweski
Inga* (23), studentkinja iz Nemačke – trčanje na traci na fitnes sajmovima
Inga: Radila sam po osam sati, svakih 10 minuta po jedan sprint dok je gužva, pred kraj dana je bilo manje posetilaca pa sam manje morala i da trčim.Koliko si brzo trčala?
Inga: Konstantno je bio sprint, trebalo je da kupci vide koliko brzo traka može da vuče. Neki su čak tražili da sprintam jer im je bilo zabavno.
Reklame
Definitivno. Jeste naporno trčati i pričati sa posetiocima osam sati dnevno, ali upoznala sam neke sjajne ljude.– Nora Kolhoff
Kler* (21), studentkinja iz UK – šibari model
Kler: To je jedna vrsta japanskog vezivanja, popularna na londonskoj kink sceni. Instruktor me je koristio kao rekvizit da bi svoju tehniku demonstrirao grupama od po 10 do 30 ljudi. On je izuzetan profesionalac, radi sve vrste BDSM ali šibari mu je specijalnost. U pitanju je kompleksna vrsta umetnosti, nije prosto ono kao, uzmem konopac pa vežem čvor. Kao hobi zahteva mnogo vremena i novca, da ne pominjemo koliki je rizik; lako se oštećuju nervi i lome kosti ako se ne radi kako treba. Svi se ovim vrlo ozbiljno bave.Gde se održavaju ti časovi?
Samo privatno. Svi prisutni su već deo kink scene, tako da su dosta neobavezna okupljanja u pitanju. Studio je deo kuće još od kako je bila izgrađena, kuke vise sa tavanice, podovi su postavljeni za slučaj pada. Časovi traju i po pet sati, a moja satnica je oko 30 funti, tako da nije loše. Nikad ne visim duže od po 15 minuta, da ne bi bilo problema sa cirkulacijom. Već godinu dana se bavim time, nekad po par puta nedeljno, nekad samo po jednom u par meseci.Kako je sve počelo?
Bila sam u jednom klubu gde izlazi dosta tih kink ljudi, pričala sam sa jednim tipom koji mi je isprva delovao čudno ali sam posle shvatila da je to za njega više umetnost, što mi se baš dopalo. Za mene tu definitivno postoji i seksualni aspekt, ali na poslu nije tako. Atmosfera tokom časova je sasvim hladna, kao da uče da štrikaju.
Reklame