Pokušao sam da kupim pratioce na Instagramu i evo šta je pošlo po zlu

Sama ideja o kupovini pratilaca je jednostavna: plaćate da kompjuter pronađe heštegove, kontent i ljude koji se uklapaju sa vašim brendom i interaguje sa njima kako bi poboljšao engagement rate vašeg naloga. Ovakvi servisi nisu ilegalni, ali krše pravila Instagrama, te se zbog ovakvih aktivnost može desiti da vam ugase nalog. Ipak, mnogi koriste ovu vrstu pomagala - biznisi, politički konsultatnti, pa čak i (čini se) takmičar Američkog Idola Klej Aiken, ali i rijaliti zvezde poput Sonje Morgan.

I postaje sve bolje. Korišćenjem veštačke inteligencije, današnji servisi za kupovinu pratilaca sve su bolji u oponašanju ljudskog ponašanja i izbegavanju Instagramovog algoritma koji pimećuje sumnjive aktivnosti. Skuplje opcije čak mogu prepoznati kontent na fotografijama, tako da “vaš” komentar ne bude isti za različite stvari koje se mogu naći na fotografijama.

Ovde sam se zajebao.

Odlučio sam da uporedim nekoliko servisa koji nude ovu uslugu kako bih bolje shvatio ovu industriju. Prvo sam odabrao servis koji je nudio povrat novca ukoliko ne dođe do rezultata u toku dve nedeje. Nekoliko dana je proteklo. Nedelju dana. Deset dana. Ništa. Zahtevao sam povrat novca. Vratili su mi svih 49 dolara, kao što su i obećali, tako da sam odlučio da uložim još više. Platio sam servis koji mesečno košta oko 60 dolara, a koji može da pregledastorije ljudima, cilja na heštegove koji su u trendu, pa čak i da odgovara na komentare koje ljudi ostavljaju na vašim storijima i postovima. Prodato.

Sada, odricanje kontrole nad ličnim društvenim mrežama u korist nekog robota zaista može dovesti do potencijalno neprijatnih situacija. Nakon što sam dao svoju šifru ovom botu, shvatio sam da moram da postavim makar neke granice. Ne želim da ovo čudo priđe bilo kome koga poznajem.

Shvatio sam da postoji mnoštvo opcija i podešavanja. Nakon što sam sat vremena istraživao ovaj komplikovani interfejs, ispisan u nečemu za šta sumnjam da je prevedeno Guglovim prevodiocem, pronašao sam opciju “blacklist”. Sve što je ovde ukucano - heštegovi, lokacije, korisnici - biće preskočeno. Sastavio sam listu imena: potencijalni poslodavci, ortaci sa kojima se više ne čujem, bivši. Dao sam ovu listu botu ubeđen da mi sada neće napraviti nikakve probleme.

Ipak, baš kao i prethodni put, prve dve nedelje protekle su mirno. Tokom treće nedelje, bilo kako bilo, čudne stvari počele su da se događaju. Sve češće dešavalo i se da nisam ulogovan na Instagram zbog “sumnjivih aktivnosti”. Platio sam još deset dolara (mesečno) za VPN, u pokušaju da rešim ovaj problem. Funkcionisalo je. Ali, nije kao da sam dobio pratioce. Prošlo je još tri nedelje, i gotovo sam zaboravio da sam platio bota.

Jednog petka uveče, u vreme kada sam bio poprilično uroljan, završio sam u krevetu sa dečkom, ćaskajući o ljudima sa Instagrama. Jedan od njih je lik sa kojim se moj bivši trenutno viđa. U nedelju ujutru, primetio sam da mi se pojavljuje u fidu. Uznemiren, shvatio sam da mora da sam ga slučajno zapratio kada sam tražio njegov profil. Da stvari budu još gore, na neku foru sam lajkovao njegov poslednji post, na kome večera sa nekim prijateljem.

Iste sekunde sam uklonio lajk i otpratio ga. Ipak, prošlo je dveć dva dana, tako da je sigurno primetio. Razmišljao sam da se javim bivšem i objasnim mu grešku, ali nisam to učinio. Nas dvojica više ne razgovaramo, tako da sam poštedeo sebe blama; šteta je već učinjena. Ili sam tako bar mislio tada.

Moram skrenuti pažnju na to da sam dosta lako prihvatio ovu situaciju kao posledicu svoje greške, iako se nisam sećao da sam bilo šta od toga ja uradio. Istina je da mi ovo nije bio prvi put da se blamiram onlajn. Jednom prilikom okačio sam selfi gde sam ismevao strejt ljude na Instagramu iz finansijske kompanije u kojoj sam radio u to vreme, a jednom sam se žalio prijatelju na nekog lika, da bih nekoliko minuta kasnije shvatio da sam čitav svoj monolog usnimio kao glasovnu poruku i poslao baš tom liku.

Moje greške iz prošlosti poznate su samo mojim najbližim prijateljima koji se svi slažu sa time da bi trebalo da koristim samo radilicu - ništa naprednije od toga. Baš zato, kada se desila ova katastrofa, preskočio sam faze poricanja, besa i žalosti i skočio pravo na prihvatanje: naravno da sam ja to učinio.

Sve je postalo još gore jednog jutra kada mi je stigla poruka od bivšeg. Nije bio fin. Tražio je od mene da prekinem da pratim i lajkujem slike od pre Hrista “jebeno svima sa kojima je u kontaktu preko društvenih mreža”. Prijatelji i kolege su dovoljno “uznemireni”; to što sam navodno prešao i na lika sa kojim se viđa je prevršilo svaku meru. Moj bivši rekao mi je da me svi upoređuju sa Lukom Magnotom, poznatim ubicom ljudi i mačaka iz Netfliksove serije Don't F**k With Cats.

Kada sam pokušao da mu objasnim da je u pitanju greška, on nije poverovao. Nakon kratke i aprijatne prepiske, odlučio sam da ga blokiram. Ipak, blokiran ili ne, na njemu se prelomio ovaj “incident”. Da, nespretan sam. Ali ne ovoliko. I nije mi bilo jasno o čemu se radilo kada je rekao “prijatelji i kolege”. Sve sam ispričao prijateljima, i rekao im da počinjem da se osećam ludo.

Shvatio sam šta se dešava kada mi je srednjovečna žena poslala poruku. Želela je da zna da li smo se upoznali. Rekao sam da ne verujem, te me je pitala zašto je pratim. Shvatio sam šta se dešava - bilo mi je lakše, ali sam ujedno bio i prestravljen. Moj bot je poludeo - lajkovao je, zapraćivao, komentarisao naloge kao ludi uhoda. 

Osetio sam nervozu, jer sam shvatio da sam se “ja” javio mnogim ljudima, i pomislio sam na sve što je moglo da piše u tim porukama, pa i na sve što su ljudi mogli pomisliti da moje aktivnosti znače. Moj bivši je kontao da ga uhodim, bivši prijatleji da sam spreman da im oprostim, lik koji mi se u jednom periodu sviđao, a koji sada ima dečka, da mu poručujem da raskine. Očigledno je da blacklist opcija nije funkcionisala kako treba. Možda i jeste preskočio te ljude koje sam naveo, ali je nastavio interakciju sa svim ljudima sa kojima su oni u kontaktu.

Ukoliko vodite biznis nalog, ovo može biti i korisno. Ali za mne nije bilo. Ne znam šta je bot radio u toku prethodna dva meseca. Što je još važnije, nemam pojma ni sa kime je sve interagovao. Želeo sam da saznam na koji način botovi danas funkcionišu, ali sam samo izblamiran i 140 dolara siromašniji. Dosta mi je. Ulogovao sam se u interfejs po poslednji put, pauzirao sve aktivnosti bota i otkazao pretplatu. Zatvorio sam prozor brauzera. A onda sam zatvorio i oči, pomolivši se da ne saznam šta je još ovaj moj bot odradio.