Bio sam na makljaži engleskih fašista

Prilično sam siguran da se svako od vas seća kako su mu u školi „pominjali" majku. Samo da bi nervirao ljude oko sebe, jedan moj prijatelj je imao običaj da pominje majku drugima kao odgovor na apsolutno sve što bi neko rekao i to naizgled bez prestanka. Posledice su neretko bile i  besmislice tipa:

„Izvini, jel' mogu da pozajmim tvoj uglomer?"

„Mama ti je uglomer."

Međutim s vremena na vreme se sasvim slučajno dešavalo da to ima nekog smisla:

„Šta? Majka mi je uglomer? Ma šta mi reče."

(tišina u trajanju od par minuta)

„I dobro onda, šta radiš večeras?"

„Radim ti mamu. Juhuuuuu."

„Ma duvaj ga."

„Mama ti duva."

„Au, jebo te."

Zasipajući nas ovakvim glupostima, moj iritantni prijatelj je znao da nećemo propustiti one retke prilike u kojima je ova tako nezrela šala pogađala u sam centar.

A kad smo već kod nezrelosti, red je napomenuti kako „Engleska liga odbrane" (ELO) ne prestaje da krivi Muslimane za praktično sve što već godinama ne valja u Britaniji. Ako na pitanje koga krivite za bilo šta svaki put odgovarate sa „Pa Muslimane, kako koga?", a neumitno je da pojedini Muslimani i sami ponekad nešto zabrljaju, vi ćete se tada osećati kao da ste rekli pravu stvar.

Ovo se od 2012. godine pa do danas dešava i u vezi sa seksualnom eksploatacijom dece, jer je tokom istraživanja koje je za dnevni list Tajms sproveo Endru Norfok, otkrivena mreža bandi pakinstanskih pedofila koje su operisale po severu Engleske. ELO se obrušila na taj slučaj i koristila ga kao batinu da i figurativno i bukvalno prebija Muslimane koji žive u ovoj zemlji.

Prošlog meseca se pojavio i novi izveštaj koji maltene skida krivicu sa ELO-a. Profesor Aleksis Džej – prvi čovek tima koji se u Roterhemu bavio istraživanjem slučajeva seksualne eksploatacije dece i autor tog sada već zloglasnog izveštaja – procenjuje da je oko 1,400 dece bila žrtve seksualne eksploatacije u južnom Jorkširu u periodu od 1997. do 2013, pri čemu je većina počinilaca pakistanskog porekla.

Međutim, i mnoge žrtve su takođe bile tog porekla, ali je ELO svejedno koristila ovako žalosnu situaciju da proda priču o isključivo engleskim devojčicama koje su dopale šaka muslimanskim pohotljivcima. A to što vlasti nisu blagovremeno reagovale iz straha da ne ispadnu „politički nekorektne" samo je doprinelo tome da ELO poveruje kako je sve vreme bila u pravu.

I tako su pripadnici ove organizacije odlučili da sa takvom porukom u subotu izađu na ulice Roterhema, a ja sam krenuo da ih vidim kako tučama i napijanjem odaju počast žrtvama seksualne eksploatacije.

Kada sam stigao na lice mesta, zatekao sam pripadnike svakakvih ultra-desničarskih disidentskih grupa kako vršljaju okolo i specijalne policijske jedinice za suzbijanje nereda postavljene na svakom ćošku. Tek je na ponekoj radnji bila spuštena spoljna roletna, a unutar mnoštva onih koje su bile otvorene, zaposleni su stajali iza vrata i nervozno gledali napolje.

Tumarajući u pravcu demonstracija, jedan od pristalica ELO-a je počeo da mi priča o Domu za dečake Kinkora u Belfastu, u kojem je seksualna eksploatacija trajala godinama i koju je navodno zataškala tajna služba. Kad se sada toga setim, žalim što ga nisam odmah pitao kakve to veze ima sa podmuklom islamizacijom Ujedinjenog kraljevstva, o kojoj je ELO trubi na sve strane.

Odmah po dolasku je postalo jasno da pripadam onoj grupi ljudi koji veruju da su njihove zajedničke predrasude potvrđene na najgromoglasniji način. Kao da se svuda širila ona zloslutna „Šta sam ti rekao" aura.

Nepun minut nakon što je ova fotografija snimljena, jedan od pulena ELO-a primetio je VICE ekipu, fotoreportera Džejka Luisa i mene. Dao nam je do znanja da treba smesta da se izgubimo ili će Džejkova kamera stradati. Čas su to bile tek ovlaš prikrivene pretnje, a čas otvoreno insistiranje na tome da je on tu da spreči bilo kakve nevolje.

Nas dvojica smo rešili da ne želimo da nas prebiju pa smo se zaputili ka obližnjem skupu „Ujedinjeni protiv fašizma" (UPF) koji je u poređenju sa prethodnim delovao polupusto i pitomo.

Ima razloga zašto u pomenutim okolnostima okupljanje koje je pripremio UPF ljudima nije delovalo dovoljno privlačno. Ova organizacija je formirana kao paravan za Socijalističku radničku partiju (SRP), čiji smo izvestan broj inače sve malobrojnijih pristalica zatekli kako lunja okolo. Nakon što je i sama pretrpela skandal vezan za seksualnu zloupotrebu, SRP je trenutno u fazi opadanja od najveće partije ekstremne levice u Britaniji ka poslednjoj stranačkoj zakrpi koja je više nalik na sektu.

Tu sam naleteo na Džejn, aktivistkinju Laburističke partije. Pitao sam je šta misli o nesavesnosti stranačke skupštine zbog koje je četvoro njenih stranačkih kolega suspendovano i sada čeka na rezultate istrage. „Ne bih volela da vidim kako izgleda veće AINP-a (Anti-imigracione nezavisne partije), ako mogu tako da se izrazim", rekla je uz onu vrstu slepe odanosti i samodopadljivosti u kojima se izgleda krije uzrok skoro svemu što je krenulo naopako.

Onda sam razgovarao sa Džonom, penzionisanim socijalnim radnikom. On mi je rekao: „Ovaj problem nije od juče i postoji u svakom gradu ovog okruga. Strašno je u stvari to što su se svi pravili da ga nema."

Pitao sam ga zašto misli da su su se svi pravili da ga nema. „Jednim delom zbog manjka sredstava, ali delom i zbog nedostatka volje kakav postoji u nekim delovima vlasti, posebno u policiji. Oni to zovu ONO, što u prevodu znači Ološ na Ološ. Ima ih koji veruju da su ljudi izloženi eksploataciji sami to tražili ili da nisu važni. U pitanju su bile sasvim mlade devojke iz nižih slojeva društva koje su već dolazile u sukob sa zakonom ili čak imale kriminalni dosije."

Dodao je da je „najočogledniji slučaj seksualnog zlostavljanja iz moje prakse bio belac pedofil koji se zbližio sa jednom azijskom porodicom. Nije mi palo na pamet da okrenem glavu na drugu stranu samo zato što stvari tako stoje sa seksualnim zlostavljanjem i zato što ga ima svuda."

Izmešani članovi ultra desničarskih disidentskih grupa koji su se za vreme našeg razgovora okupljali u blizini ELO-a – radi se o ljudima koji sasvim otvoreno pokazuju koliki su rasisti pa im stoga nije ni odobreno da se priključe centralnom skupu – bili su prinuđeni da održe sopstveni mali defile. Ako je sudeći prema zastavama, tu su se obreli Nacionalni front (NF), kao i nekolicina iz Engleškog pokreta otpora (oni to namerno tako pišu). Pošto mi je malo pre toga rečeno da napustim skup ELO-a, pomislio sam kako mi je to u stvari prvi put da se prema meni neko odnosi isto kao i prema članstvu NF-a.

Da ne zaboravim, proširio se glas da su i članovi nečega što se zove Svetska crkva stvoritelja takođe bili negde blizu. To su vam oni tipovi koji su proveli osamdesete u molitvi svom bogu Adolfu Hitleru i koji su objavili nešto što se zove „Biblija belog čoveka". U suštini fini ljudi.

Nakon što su protutnjale grupe disidenata, masa ljutitih ELO-ovaca preplavila je ulicu.

A dok su ovi zamicali iza ugla, neki tipovi su stajali sa strane i aplaudirali im.

Ali onda su iz ko zna kakvog razloga te dve grupe počele da se tuku. ELO-ovci su se probili kroz kordon policije obarajući uz tresak metalne zapreke kojima je maršruta bila oivičena sve u želji da rasteraju ove neželjene pristalice. Nije sasvim jasno šta se tu desilo – prema jednom od izveštaja grupa iz NF je napala ELO jer su ih ovi nazivali „ljubiteljima Hitlera"; po drugom je ELO napala NF zbog uvreda na račun zastave ELO-a koja je u bojama duge.

Kad su se već probili napolje, iskoristili su priliku da se prepuste čarima divljanja po obližjim travnatim površinama, da se razmeću svojim na ubod noža otpornim prslucima i dresovima fudbalskih klubova na čijim je leđima bilo ispisano sijaset francuskih imena.

A kada je stampedo okončan, defile je nastavljen preko jednog mosta…

I tako se stiglo do policijske stanice u Roterhemu. Na tom mestu je tokom prethodne dve nedelje održavano kampersko bdenje čiji je cilj bio da se Šon Rajt, aktuelni šef policije, primora na ostavku.

Rajt je bio nadležan za službe za rad s decom u vreme u kojem se desio najveći broj slučajeva seksualnog zlostavljanja. Sasvim je moguće da je njegovo odbijanje da podnese ostavku učinio da bude prezreniji čak i od ELO-a. Isticao je kako je „iskreno ubeđen" da je „u najboljem interesu" žrtava da on ostane na svom položaju, iako mu je u četvrtak deda jedne od žrtava rekao „Da imam pištolj, ubio bih vas" i što mu članovi ELO-a dolaze u kuću svaki dan.

U jednom trenutku je usledilo par govorancija, ali mi smo bili predaleko da bismo bilo šta čuli pa smo se zaputili natrag u grad, gde smo zatekli nekolicinu onih koji su se odvojili od centralnog skupa kako još uvek marširaju okolo.

Bilo je vreme da se ide kući. Pri odlasku iz Roterhema sreo sam Su i En i malo popričao sa njima. Bile su veoma nesrećne što im je grad pretvoren u zabavni park za rasiste. Su (s leve strane na gornjoj fotografiji) mi je rekla: „To što se desilo jeste loše. Ali ovo ništa ne pomaže – da ELO dolazi i pravi raskol u zajednici. Stvarno strašno."

Izveštaj koji je objavio Aleksis Džej na izvestan način potvrđuje ovakav stav. Svaki propust da se protiv seksualnog zlostavljanja koje čine muškarci pakistanskog porekla nešto preduzme iz bojazni da se time „raspiruje" rasizam vredan je svake osude. Ali prema tom istom izveštaju, „ovakva bojazan je opravdana jer je očigledno da su grupe poput ELO-a svoju pažnju sada usmerile na sam grad."

Svojim tvrdnjama da se krivična dela počinjena od strane jedne grupe Pakistanaca nepovoljno odražavaju na svakog muslimana u Britaniji ELO je možda učinio da je navedene zločine sada teže prijaviti. Možda je iz istog razloga onim delovima vlasti koji su nesavesni ili saučestvuju sada lakše da sve tvrdnje koje uključuju „drugu boju kože" odbace kao „rasističke".

Uprkos tome što je u određenoj meri kontraproduktivna, retorika ELO-a za jedan broj ljudi očigledno ima smisla. Razgovarao sam sa jednom sedamnaestogodišnjakinjom po imenu Tegan, koja za sebe kaže da inače ne podržava ELO, ali smatra da je dobro da se „bar neko" suprotstavi zlostavljanju. Eto šta je u srži ovog problema. Usled obilja propusta da se ovo pitanje reši na nivou institucija otvoren je prostor za ELO da nastupi u ulozi belog viteza koji juriša rešen da raščisti grozan metež jer su svi ostali ili previše bezvoljni ili nesposobni da to sami urade.