​Žene opisuju svoje orgazmične porođaje

Članak je prvobitno objavljen na Broadly.

Porođaj bi trebalo da bude jedno od najstrašnijih i fizički najbolnijih iskustava u životu jedne žene. Ali prema jednom novom istraživanju, iznenađujuće veliki broj žena zapravo doživi orgazam tokom porođaja.

„Bila sam u transu, obuzela me je euforija. Kada sam izdahnula, momentalno sam osetila nalet apsolutnog blaženstva. To je kod mene izazvalo nešto što mogu da nazovem samo 'postorgazmičkom vaginalnom osetljivošću', koja je trajala par nedelja".

Sušimita Target, 27 godina, prepričava trenutak kada je prošlog meseca rođen njen sin Rošan, u Kentu, u Engleskoj: bilo je spokojno, prijatno, i više je ličilo na seksualno iskustvo, nego na bolni i zastrašujući ispit izdržljivosti koji smo (mnogi iz ličnog iskustva) uslovljeni da očekujemo. Izgleda da je strah od porođaja u porastu, prema studijama kao što su Velika očekivanja, koja otkriva da je u poslednjih 13 godina zabeležen znatan porast žena koja su izjavile da su se tokom porođaja osećale 'van kontrole', 'ravnodušno', 'bespomoćno' ili 'nemoćno'.

Ali ipak, nedavno istraživanje Pokreta za pozitivno rađanje i Jutjub zajednice Čenel Mam je otkrilo da je četvrtina od 2200 ispitanih žena 'uživalo' u porođaju, od kojih je 67 procenata opisalo porođaj kao 'veoma pozitivno iskustvo' a neverovatnih šest procenata njih su rekle da su doživele orgazam tokom porođaja. Ovo istraživanje nije usamljeno. U jednoj francuskoj studiji sprovedenoj 2013. godine, babice su prijavile 668 slučajeva žena koje su prijavile orgazmičke osećaje tokom porođaja, a još 868 njih su pokazivale znake zadovoljstva. Iznenađeni ste? Nije ni čudo što Debora Paskali-Bonaro, edukator porođaja iz SAD, savetnica porodilja i autorka filma Orgazmični porođaj zadovoljstvo tokom porođaja naziva „najbolje čuvanom tajnom".

Kada se Target porodila, nije očekivala senzualna osećanja. Pošto se za porođaj pripremala samohipnozom, uspela je da izdrži intenzivne prve kontrakcije „stenjući i jecajući na kontrolisani način". Prvo iskustvo sa porođajem „nikako nije bilo bezbolno", ali dodaje da „s obzirom da sam uspela bez bilo kakvog sredstva protiv bolova, i na kraju sam imala čak i prijatne senzacije, definitivno mogu da kažem da je bilo lakše nego što sam očekivala".

U mom drugom životu savetnice porodilja, bila sam svedok čitavog spektra porođaja, od zadovoljstva do bola. Razgovarala sam sa onima koje su bile duboko istraumirane, i sa drugima, koje su svoje porođaje opisivale kao ekstatične. Faktor koji pravi razliku, i iz priča, i po rezultatima niza studija, uglavnom je taj da li žena oseća da ima kontrolu i da li ima dobru podršku. Ako na trenutak zanemarimo orgazme, ima smisla da oni koji se staraju o trudnim ženama treba da ih slušaju i da budu pažljivi prema njima, da bi porođaj bio lepo iskustvo.

Iako senzualni i orgazmički porođaji nisu toliko česti, iskustvo pozitivnog i ugodnog porođaja je možda češće nego što se obično misli. Beki Dikreson, 28 godina, trenutno čeka svoje četvrto dete. Još uvek nije doživela orgazmički porođaj i „ne može da za misli da ga tako opiše", ali dodaje da je „tu definitivno bilo nečeg prijatnog". Dikersonova voli da rađa, „zato što osećam savršen sklad sa svojim telom. Fizički je bolno, ali može da se podnese. Kaže da je uzbuđena i da je zahvalna što će uskoro to ponovo da doživi.

Uprkos zajedničkom anatomskom i fiziološkom uporištu porođaja i seksa, senzualno zadovoljstvo prilikom porođaja je nešto što nam je teško da zamislimo. U knjizi antropološkinje i priznatog stručnjaka za rađanje Šile Kicinger, Porođaj i seks, ona razmatra odnos između porođaja i seksa, i povlači paralele na fizičkom, emotivnom i praktičnom nivou. Karakterišući porođaj kao „psihoseksualno iskustvo", ona opisuje porođaj i rađanje kao seriju ritmičkih senzacija, kontrakcija mišića, i strujanja krvi kroz genitalije. Zajedno sa pratećim divljanjem hormona, to je kombinacija koja najbolje funkcioniše kada je žena opuštena, bez nadzora, bezbedna i tiha.

Uprkos ovim sličnostima, doživljaj orgazma tokom porođaja je redak. Kritičari onih koji promovišu „bezbolan" ili orgazmički porođaj ističu da žename ne treba još i to da budu pod pritiskom da ostvare još jedan cilj, tokom perioda koji je već krcat emocijama. I sama Kicingerova će prva reći da je"preambiciozno dodavati orgazam na spisak želja", i parovima govori da ne očekuju da prodilja doživi orgazam kao po komandi. „Možda glumi orgazam u krevetu", dodaje Kicingerova, „ali ne očekujte da ga glumi tokom porođaja".

Vendi Idel, 34 godine, je počela da se porađa u decembru 2015, sa jedinim ciljem da ima dobar, bezbedan porođaj, pod svojim uslovima. Porođaj joj je protekao još bolje nego što je očekivala. „Iznenada sam ustala tokom kontrakcija, vodenjak mi je pukao, i doživela sam najneverovatnije olakšanje, kao nikada pre u životu". Pošto se porađala u prometnoj poliklinici u Londonu, Idelova je bila u mogućnosti da razvije odnos pun poverenja sa svojom babicom Anom. „Konačno, nakon dva sata kontrakcija, Ana je rekla, 'Pipni ovde, osetićeš bebinu glavicu'. Osećaj kada se to malo telo iskotrljalo iz mene je bio izuzetan. Ushićenje je bilo toliko da nisam mogla da zaspim".

Ako to ima smisla – a trudnice to zaista doživljavaju – zašto pravimo toliki jaz između porođaja i zadovoljstva? Kicingerova ukazuje na depersonalizaciju tela u zdravstvu, opštu nelagodu povodom ženske seksualnosti, i proživljeno iskustvo toliko mnogo žena koje su imale duboko traumatične porođaje u okruženju koje sve manje mari za saosećajnu negu punu poštovanja.

Ovi faktori su možda zaslužni za to što se o srećnim porođajima samo šapuće. Kada orgazmičan porođaj izađe na videlo, diskusija ume hitro da se prebaci na opaki, osuđujući deo spektra. Dr Rebeka Mur, postporođajna psihijatrica, susreće se sa mnogim ženama koje su imale jednostavan i lak porođaj, ali im je bilo „neprijatno i bilo ih je sramota" da to priznaju.

Mili Hil, koja je osnovala Pokret za pozitivan porođaj da bi ženama obezbedila mrežu preko koje mogu da dele iskustva i pripreme se za dobar porođaj, kaže da se od nas ne očekuje da priznamo „da porođaj može da bude pozitivan, i da tokom njega žena može da se oseća dobro. To ne znači da porođaj ne može da bude negativan, ili bolan. Kada se to dogodi, razlog je obično nedostatak pristojne podrške – ali žene često krive same sebe i misle da su zakazale. Ali ipak, ako niko ne zna da postoji i drugačiji način, kako da menjamo stvari"?

Da li je išta od toga bitno, ako je porođaj samo jedan dan u našem životu? Dr Mur veruje da jeste. Usamljeno iskustvo, kada se porodilja oseća zanemareno i ne odlučuje o sopstvenom telu, može da ima duboke posledice za buduće fizičko i emotivno zdravlje. Mur misli da „iskustvo rađanja može da ima ogromne posledice koje u velikoj meri prevazilaze sam porođaj", ukazujući na studije čiji rezultati pokazuju da pozitivna osećanja povodom porođaja mogu da ojačaju osećaj samopouzdanja i poverenja prema drugima, kao i da na duge staze promovišu osećaj osnaženja.

Kada je Šalom Doran iz Melburna, Australija, rodila svoje treće dete, imala je intenzivno prijatan porođaj, tokom kojeg je svaki delić njenog bića bio „aktivan i plusirao. Bio je to najneverovatniji nalet, više senzualan nego seksualan". Kaže da su zvuci koje je njeno telo ispuštalo bili „orgazmički".

Doran rado priča svoju priču, ne želeći da je „natrljava na nos" drugim ženama, da bi ponudila alternativu „standardnom holivudskom viđenju rođenja, gde je žena nekontrolisana vrištulja". Ako nađemo načina da saslušamo Doran – i sve žene koje o porođaju govore sa svih strana spektra i u svim njegovim oblicima – možda će nam ideja prijatnog, čak i ugodnog porođaja delovati normalnije nego što mislimo. Možda ćemo onda iz porodilišta češće slušati „to, to, to".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu