500 fotografija grafita u knjizi "Street Art Belgrade" čuvaju magiju ulične umetnosti

Od pećinskih zidova, egipatskih piramida pa do Benksija, svi ulični crteži i natpisi, murali, tagovi i škrabotine - jednom rečju, grafiti - oduvek su bili izvrsno ogledalo društva. Ono što se nalazi u jeziku, ono što se piše i što nam govore zidovi jednog grada, čini refleksiju "stanja uma" i kreativnog, slobodnog izraza kako pojedinaca koji žive u njemu, tako i kolektivnog mentaliteta.

Ulična umetnost nije samo odraz duha vremena i društvenih prilika, ona istovremeno gradu i daje taj duh. Svojim šarenilom, grafiti razbijaju sivilo i jednoličnost na ulicama, u hodnicima i klonjama. O nekima smo u stanju da povedemo beskrajnu debatu, neke smatramo vandalizmom, a neke umetnošću. Neki šire mržnju, neki pričaju ljubavne priče.

Bez grafita Beograd bi bio nemi zbir ulica bez karaktera i šarma, naružen bilbordima, reklamama, upitnim arhitektonskim rešenjima i propalim građevinama. Jednostavno ne mogu da zamislim Beograd bez svih njegovih šara i ožiljaka.

Čar grafita je u njihovoj prolaznosti. Memento mori. Ali kada se zid sruši ili farba oljušti, jedino šta ih čuva od zaborava su - fotografije. Komercijalizacijom grafita poslednjih dvadesetak godina i istovremenom ekspanzijom digitalnih aparata i telefona sa kamerama, grafiti su postali neizostavni deo našeg života i kulture. Na internetu danas mogu se naći brojni sajtovi, blogovi, Fejsbuk strane i pojedinci koji fotografijom street art čine večnim.

Među mnogim grafiti hroničarima je i Aleksandar Đorđević - Đalek, fotograf i grafički dizajner iz Beograda. Njegova kolekcija od više hiljada fotki učinila je beogradske grafite različitih autora besmrtnim najpre na sajtu Beogradskigrafiti.com, a sada i kroz veliku štampanu zbirku. Ogromne su šanse da ste bar neke od grafita koje je uslikao barem jednom negde videli, a možda ih pronađete i na ovim stranicama.

"Street Art Belgrade" na preko 220 strana sadrži preko 500 fotografija beogradskih grafita koje je Đorđević zabeležio u proteklih šest godina, a nakon promocije 13. oktobra nalazi se i na policama knjižara širom Srbije. Ovo je svakako jedna od prvih, većih i nesumnjivo značajnih knjiga koja obuhvata najrazličitije forme beogradske ulične umetnosti, koja daje izvrstan presek u ovu supkulturu i otkriva raznovrsnost scene i bogatstvo stilova.

U razgovoru za VICE Srbija, autor Aleksandar Đorđević otkriva kako se njegova strast prema grafitima razvila u knjigu, čiji su sve radovi između njenih korica, kao i zašto su grafiti važan deo (savremene) supkulture.

VICE: Započeo si projekat fotkanja grafita još početkom devedesetih u Berlinu. Kada i zašto si počeo da fotkaš i beogradske zidove? Da li si tada imao ideju da će se projekat razviti u sajt, a zatim doći i do knjige?

Aleksandar Đorđević: Grafitima sam fasciniran još od 80ih godina kada sam kao klinac odlazio u Berlin. Sa istočne strane su bila minska polja, osmatračnice, bodljikava žica i brisan prostor, a sa zapadne strane je zid bio iscrtan grafitima - šaren i veseo. I verovatno sam već tada povezao te šarene grafite sa zapadne strane berlinskog zida sa nekim pozitivnim osećanjima - srećom i životom. Grafite u Beogradu sam u početku slikao selektivno - slikao sam ono što se meni dopadalo. Kako je kolekcija rasla postajala je sve više dokumentarna, a ja sam počeo da slikam sve na šta sam nailazio. Onda sam napravio sajt i pokrenuo FB stranicu, a zatim sam u Mikseru 2013. godine organizovao izložbu. Izuzetna posećenost izložbe i interesovanje koje su ljudi pokazali su me motivisali da dalje razvijam projekat, a rezultat toga je knjiga koja je upravo izdata.

Kako si odlučio da grafite pretvoriš u knjigu? Koliko dugo si radio na njoj i koliko je bilo teško ili lako pripremiti i realizovati jedno ovakvo, čini mi se ne previše komercijalno izdanje?

Želeo sam da napravim nešto što bi bilo dokument vremena - pregled radova iz perioda u kome sam ih slikao. Mnogih radova nažalost više nema, a izuzetno mi je drago što sam uspeo da ih zabeležim i na taj način sačuvam. Priprema knjige je trajala nekih šest meseci, uz sjajnu podršku od strane izdavačke kuće Komshe koja je prepoznala značaj ovog projekta. Najteže je bilo napraviti izbor iz kolekcije u kojoj imam preko 7000 fotografija grafita. Drago mi je da je taj naš izbor od preko 500 fotografija dobio pohvale od strane crtača i da smo uspeli da objektivno prikažemo svu šarolikost beogradske ulične umetnosti.

Reci nam više o različitim stilovima, formama i temama grafiti umetnosti koji se mogu uočiti na ulicama, pa i u tvojoj knjizi?

Knjiga "Street Art Belgrade" predstavlja sveobuhvatni pregled beogradske ulične umetnosti, kako stilski tako i unazad kroz vreme. Od aforizama i stencil-a (šablona) preko kompleksnih grafičkih rešenja, slova i murala, kroz knjigu možete pratiti beogradsku grafiti scenu koja je sve življa. U knjizi se nalaze i citati nekih od najaktivnih i najprisutnijih crtača i uličnih umetnika na beogradskoj sceni: Artez, Junk, Rage, TKV, Lortek i Nikola (Alone). Uključili smo i kratak istorijat beogradskih grafita sa pregledom najvažnijih događaja, kao i rečnik "grafiti" termina. Zastupljen je široki spektar tema, od zanimljivih i emotivnih grafičkih rešenja, do aforizama i radova koji se bave kritikom društva. Upravo zbog toga smo se odlučili da radove u knjizi podelimo prema temama kao što su radost, tuga, ljubav, snaga, mudrost i slava.

Na sajtu i u knjizi pratiš rad različitih umetnika. Šta im je zajedničko, a u čemu se sastoji njihova posebnost?

Za većinu crtača grafiti su potreba za komunikacijom, potreba koja vremenom postaje način života. Sami grafiti su veoma živa i možda najiskrenija umetnost koja stalno evoluira, a za svakog crtača je bitno da izgradi svoj lični, prepoznatljivi stil. Najvažniji je sam proces crtanja - nikad se ne zna koliko dugo će rad stajati na zidu i najvažnije je rad završiti. Sam rad je poruka. Posebnost se ogleda u stilu i često na osnovu stila već znamo ko je autor - i bez potpisa.

U čemu je razlika između Beograda i njegovih ulica pre šest godina kada si počeo da fotkaš grafite i Beograda danas?

Danas, zahvaljujući Internetu, kulturu možemo smatrati (skoro) globalnom. Primer je i crtež glumca Robina Vilijamsa koji se nalazi na zidu u Karađorđevoj ulici i koji je neverovatnom brzinom obišao svet - pre svega preko društvenih mreža ali i preko velikih novinskih agencija. Takođe danas je sve prisutnija komercijalizacija grafita. Ovo sa jedne strane ugrožava ideju subverzivne provokacije - jedne od ključnih osobina savremenih grafita - ali s druge strane umetnicima pruža mogućnost da svoj trud naplate. Ovaj trend se javio još početkom osamdesetih godina ali je danas daleko prisutniji. Ali dominantan trend je, pre svega, globalno uvezivanje - tome doprinose i sve brojniji festivali i izložbe koji se bave grafitima, kao i gostovanja stanih umetnika kod nas i odlazak naših umetnika u inostranstvo.

Da li znaš koji je najstariji grafit u Beogradu?

Postoje razne teorije o tome koji grafit je najstariji, sve zavisi od toga koliko se daleko ide unazad u (pra)istoriju i šta se smatra grafitom. Interesantno je da su posle oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu ruski vojnici kuće i zgrade u kojima nije bilo mina označavali natpisom "provereno - min njet" (provereno - nema mina). Jedan od tih "grafita" je navodno, iako izbledeo, još uvek vidljiv na jednoj kući na Dorćolu.

Zašto su grafiti važan deo (savremene) kulture?

Praistorijski lovac se crtežom na zidu pećine hvalio ulovom i ostavljao trag - konturu svoje ruke. Zid je od davnina savršeno mesto za komunikaciju. Danas tragove ostavljamo pomoću kompjutera i mobilnih telefona na zidovima Facebook-a, Twitter-a i sličnih društvenih mreža, saopštavamo svoje političke stavove, gastronomske preporuke, hvalimo se "ulovom". Ali današnjim digitalnim zidovima nedostaje jedna dimenzija - a ta prostorna dimenzija tragovima daje magiju.

Šta nam slike i natpisi na zidovima naših ulica govore o nama samima i o društvu u kojem živimo?

Urbano okruženje bez grafita nije urbano okruženje, a sami grafiti predstavljaju najslobodniji vid umetnosti za koji ne morate da kupite kartu. Suprotno gomili reklamnih bilborda, postera i panoa koji nas zatrpavaju nepotrebnim informacijama i ponudama, grafiti šalju životne poruke - poruke ljubavi, slave, tuge ili snage.

Još grafita i aforizama sa beogradskih zidova pronađite na sajtu beogradskigrafiti.com, knjigu "Street Art Belgrade" nađite u knjižarama, a još fotografija po našem izborupogledajte u nastavku.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu