Zašto smo sada trostruko više na mrežama i ko su novi influenseri?

U toku prethodnih karantinskih nedelja svedoci smo bili sve većeg prisustva ljudi na društvenim mrežama. Možemo videti uskršnja jaja komšinice sa trećeg sprata, domaći hleb one sa drugog, koja nam prikazuje kako pametno da trošimo nagomilane zalihe brašna, storije drugara sa fakulteta koji na sva zvona obelodanjuju njihovu odgovornost slikama iz karantina.

Sada sa sigurnošću znamo ko gleda koju seriju, ko je pogledao film, a ko pročitao knjigu, kakvu kafu piju drugari iz osnovne, šta doručkuju. Znamo i koliko članova porodice imaju, imaju li psa ili mačku, a čini se uskoro ćemo znati i sve odevne kombinacije iz ormana. Kao da svima želimo da stavimo do znaja da smo tu, da smo zdravi, odgovorni i ono najvažnije da još nismo skrenuli.

Zašto se sve ovo dešava ovim intenzitetom objasnila mi je asistentkinja sa Fakulteta političkih nauka, doktorantkinja socijalne psihologije Ivana Jakšić.

“Okolnosti u kojima smo se našli zbog pandemije i situacije kroz koje trenutno prolazimo relativno su nove i nepoznate čovečanstvu, a samim tim su i velika inspiracija za istraživače ljudskog ponašanja,“ objasnila mi je ona. “Trenutno psihološkinje i psiholozi širom sveta, pa i u našoj zemlji, sprovode veliki broj studija kako bi nam odgovorili zašto se ponašamo tako kako se ponašamo tokom pandemije, ali i kakve će efekte to iskustvo imati na naše psihološko dobrostanje.“

Ona navodi da je očigledno da nas je pandemija prikovala za ekrane. “Prinuđeni smo da posao, zabavu i društvene odnose preselimo na Internet. Svakodnevna iskustva, ali i zvanični podaci pokazuju da je tokom poslednjih nedelja upotreba društvenih mreža višestruko porasla u svim starosnim grupama.“ Ona dodaje da je nesporno da čovečanstvo u ovom trenutku mora biti zahvalno na tehnološkim dostignućima koja su omogućila da distanciranje bude samo fizičko, a ne i socijalno, no legitimno je i potrebno preispitati ulogu društvenih mreža u tome.

“Moramo se podsetiti da upotreba društvenih mreža konstantno raste tokom poslednjih 15 godina i da danas milijarde ljudi provode sate u komunikaciji i kreiranju ili konzumiranju sadržaja na njima,“ kaže Jakšić. Ona objašnjava da baš zato što su društvene mreže postale tako istaknut deo ljudskog iskustva, danas imamo već puno podataka o tome zašto provodimo toliko vremena na njima, koje nam to potrebe zadovoljavaju, a koje potrebe stvaraju i kako to celokupno iskustvo utiče na naše mentalno zdravlje.

Da, život da društvenim mrežama na neki način može nadomestiti stvarni život. Ali, ne može se osporiti da je taj svet jedna velika iluzija, a svaka iluzija deluje kao opijum i ostavlja znatne posledice.

“Mreže su stvorene sa obećanjem da će nas snažnije i autentičnije povezati, premostiti prostorne prepreke i ponuditi liberalnu platformu na kojoj svako može pronaći mesto za svoj kreativni izraz,“ objašnjava Jakšić. “Na osnovu empirijskih nalaza čini se da ispunjenje ovih obećanja nije došlo bez psihološke naplate. Studije pokazuju da je povećana upotreba društvenih mreža povezana sa manjim zadovoljstvom životom, povećanom anksioznošću, nižim samopoštovanjem i drugim negativnim ishodima,“ kaže ona i dodaje da istraživači pretpostavljaju da se negativni efekti ostvaruju na dva načina.

“Prvi mehanizam je veoma jednostavan i odnosi se na puki gubitak vremena - vreme koje smo proveli u besciljnom skrolovanju po društvenim mrežama, sa najčešće neosnovanim strahom da ćemo propustiti neku važnu vest ili informaciju o nekoj osobi, jeste vreme koje nismo uložili u svrsishodnije aktivnostima za koje znamo da su ključne za fizičko i mentalno zdravlje. Drugi mehanizam je posebno toksičan za osobe poljuljanog samopoštovanja i mladih osoba koje tek grade svoj identitet. Preterana izloženost često pažljivo režiranim i sceniranim isečcima iz tuđih života može produbiti osećaj inferiornosti i tako negativno uticati na mentalno zdravlje,“ zaključuje ona.

“Ovaj začarani krug je samopotkrepljujući, budući da korisnici u želji da poprave samopoštovanje i sami produkuju takve, ulepšane i nerelistične sadržaje,“ kaže ona. “Iako podaci pokazuju da su ljudi često i sami svesni visog danka društvenih mreža u domenu osećanja i produktivnosti, pokušaji da se smanji upotreba društvenih mreža uglavnom nailaze na neuspeh.“

Ona mi je objasnila da se pretpostavlja da je za to odgovoran splet faktora: sistem nasumičnih potkrepljenja u vidu pozitivnih povratnih informacija koje dobijamo na ovim platformama u vidu lajkova i komentara za koji i rani eksprimenti iz psihologije učenja pokazuju da je veoma efikasan u učvršćivanju ponašanja, zatim strah od propuštanja informacija, uz precenjivanje značaja dobijenih informacija, kao i pritisak okoline da se bude prisutan.

“Tokom perioda pandemije,“ kaže ona, “oslonili smo se na društvene mreže kako bismo ispunili niz potreba – na prvom mestu je potreba za povezanošću sa bliskim osobama i zajednicom, a zatim i kako bismo se zabavili i informisali. Sva komunikacija je prebačena na mobilne aplikacije za komunikaciju i društvene mreže. Iako su na ovaj način donekle zadovoljene socijalne potrebe koje su bazične i nalaze se u najdubljem tkanju ljudske prirode, daljinska komunikacija ne može u potpunosti da zameni neposrednu komunikaciju.“

Ona dodaje i da je potreba za dodirom i kontaktom koža-o-kožu visceralna, baš kao i potreba za hranom i snom, i njena dugotrajan nedostatak može imati negativne efekte na dobrostanje. “Takođe, u početnom periodu samoizolacije, količina komunikacije i primljenih informacija mogla je biti preplavljujuća i kognitivno i emocionalno i tako doprineti porastu negativnih osećanja i zamora kod velikog broja ljudi,“ dodaje Jakšić.

Međutim i to nije dovoljno, jer je nekako previše „privatno,“ pa pokrećemo čelindže. Sada pored svega što smo doznali, saznajemo i kako neko izgleda kada na sebi ima samo jastuk, koliko sklekova može da uradi, kako je izgledao sa prva dva zuba u vilici. Upozorenje: u vir ovih čelindža možete upasti čak i ako samo lajkujete nečiji post! Postoje i oni najekstremniji slučajevi, koji Bogu hvala još nisu stigli u Srbiju, te npr. možemo videti i kako poznanici izgledaju kada ližu wc šolju.

Ipak, ono što je, po mom mišljenju, najgluplji čelindž jeste tagovanje „24 prelepih žena na storiju“. Dvadeset četvoro ljudi može sačinjavati jedno odeljenje. Nemoguće je družiti se sa celim odeljenjem zar ne? Iz toga se zaključuje da pošto-poto taguju sve žene koje poznaju i teko u krug dok tagovana ne bude svaka žena na Instagramu.

Ivana mi je pojasnila da to ipak ne predstavlja totalno crnilo: ”Porast korišćenja i drugih platformi za online zabavu i informisanje navodi nas na zaključak da ljudi i preko društvenih mreža u većoj meri tragaju za zabavom i informacijama u odnosu na period pre pandemije. Kada je zabava u pitanju, dominiraju takozvani izazovi, lančane igre u kojima osobe pozivaju druge da se uključe i smešne fotografije, odnosno mimovi.“

Ona objašnjava da su oba ova vida zabave zdrav psihološki odgovor na aktuelnu krizu, gde ljudi pokušavajući da se snažnije povežu ili se pomoću humora izbore sa anksioznošću i stresom koji nameće neizvesnost svakodnevice. “Naše postojanje je u svojoj osnovi relaciono, a u okolnostima u kojima smo zakinuti za odnose sa drugim ljudima, čini nam se da je naše postojanje dovedeno u pitanje i stoga se trudimo da ga dokažemo i sebi i drugima prisustvom na društvenim medijima. Uz odgovorno ponašanja koje uključuje poštovanje tuđih i ličnih granica i digitalnu pismenost, ovo ponašanje ne mora imati negativne posledice. Kako bi se negativne posledice prevenirale, potrebna je roditeljska kontrola upotrebe društvenih mreža kod dece i rad na njihovom digitalnom opismenjavaju,“ rekla je Jakšić.

S obzirom na to da trenutno nema škole u fizičkom obliku, mnogo više dece prisutno je na mreži. Roditelji bi trebalo da budu ti koji im filtriraju sadržaj, ali čini se da je deci danas sve dostupno. Na Tik Toku se mogu videti razne kreativne stvari, ali isto tako i recimo replike koje su izjavljene u nekom od rijaliti formata. Kako bih bolje shvatila funkcionisanje ove mreže, ali i način na koji razmišljaju influenseri na njoj razgovarala sam sa popularnom Barbarom Milenković.

Ona mi je ispričala da je upravo zbog svojih pratilaca odlučila da svo svoje slobodno vreme posle učenja posveti kreiranju sadržaja koji će svega njima biti zabavan i olakšati im vreme karantina. “Na taj način im se odužujem za svu podršku koju mi pružaju od početka,“ rekla mi je Barbi. “Pratim sve domaće i svetske trendove i gotovo svakodnevno snimam lajvove na TikToku gde igramo razne igrice i na Instagramu gde najčešće ubacujem svoje fan stranice kojih ima preko 2.500 i tom prilikom me mogu pitati sve sto žele. Inspiraciju pronalazim u svoj podršci koju dobijam svakodnevno, na kojoj sam zahvalna i u ljubavi prema tome što radim tako da mi snimanje nikad ne pada teško pa neretko provedem i ceo dan u tome,“ objasnila je ona.

Barbi sve veći broj ljudi koji snimaju sadržaj na mreži TikTok posmatra kao pozitivnu pojavu i objašnjava da je sigurna da neće doći do prezasićenja sadržajem. “Svako ko sebe pronalazi u tome i ko uživa u tome kao ja pronaći svoje mesto. Drago mi je da kreativnost ljudi sve više dolazi do izražaja i volim zdravu konkurenciju,“ kaže Barbi.

Sa druge strane, Ivana Jakšić mi je objasnila trend rasta korišćenja ove društvene mreže s tačke gledišta svoje struke: “Tokom pandemije čini se da dolazi do određenih promena u obrascima korišćenja društvenih mreža,“ rekla je ona. “Iako su u periodu pre pandemije bili sve snažniji glasovi koji su kritikovali i pozivali na odgovornost platforme koje promovišu nerealističan i površan životni stil, čini se da je pandemija ubrzala raskrinkavanje ovih nezdravih obrazaca ponašanja na društvenim mrežama.“

TikTok koristi sve veći broj mladih, pa i maloletnih. Barbi na to kaže da je apsolutno svesna svog uticaja na mlađu populaciju tako da pažljivo bira sadržaj koji plasira. “Želim pozitivno da utičem na njih. Iskreno bih volela da se sadržaj filtrira, jer mnogi nisu svesni svog uticaja, a roditelji često ne uspevaju da isprate sve što deca podržavaju,“ objašnjava ona. “Mislim da to izuzetno negativno može da se odrazi na mlađe generacije koje su na društvenim mrežama najzastupljenije, a koje tek formiraju svoj karakter i izuzetno je bitno na koga se ugledaju, ko im je uzor i kako formiraju svoje vrednosti.“

Ipak, ona naglašava da se trudi da kvalitetom svog sadržaja opravda to što je možemo nazvati influenserom. “Isključivo se koncentrišem na svoj rad i osude bilo koje vrste me ne pogađaju,“ objašnjava Barbi. “Svesna sebe, svog cilja, motiva, svojih namera, ali me često uplaši tuđa mržnja. Svako polazi od sebe i pošto je to osećanje meni strano nisam bila svesna u kojoj meri je zastupljeno.“

Barbara se glumom bavila 4 godine, a plesom 10 godina. “TikTok je mreža koja mi je omogućila da povežem jedno i drugo, da izrazim sebe i uživam u tome, a da istovremeno nekog zasmejem, oraspoložim ili motivišem da učini isto, pa vrlo često u lajvovima svoje pratioce učim i neke od svojih koreografija. Na TikToku kao i na svim mrežama ima i drugačijeg sadržaja ali mislim da će uvek biti onih koji prepoznaju tuđi rad i trud,“ objašnjava ona. “Nadam se da će uvek preovladavati pozitivan sadržaj, a ja ću se maksimalno potruditi da doprinesem tome da influensere javnost ne posmatra kao rijaliti zvezde koje grade svoj sadržaj na svađama, već da kvalitet bude jedino merilo vrednosti,“ zaključila je Barbi.

Ivana Jakšić objašnjava da mreže koje se ne oslanjaju na skupu produkciju i plasiranje proizvoda i usluga za potrebe kreiranja sadržaja postaju sve popularnije. “Ipak, treba biti oprezan, jer prelazak sve većeg broja uticajnih korisnika mejnstrim društvenih mreža signalizira monetizaciju i ovih novijih platformi, manji diverzitet sadržaja, poruka i korisnika. Sa odmicanjem pandemije društvene mreže nastavljaju da bivaju snažni katalizatori promena u ponašanju njihovih korisnika, pa zato moraju i ostati na meti kritičkog promišljanja,“ dodaje ona.

“Već je psihološki kliše da je svaka kriza prilika za rast, razvoj i pozitivnu promenu, pa i u domenu upotrebe društvenih mreža ostaje da vidimo da li ćemo lekcije naučene tokom pandemije uspeti da primenimo i u periodu kada se ona okonča,“ zaključuje Ivana Jakšić.

Hvala Ivana i Barbara!