Borko Stefanović za VICE: Ne mislim da su ljudi iz SNS moji neprijatelji

- Nikome ovo ne bih poželeo. Mislim da sam u svemu ovome, između ostalog, imao i mnogo sreće. Da je udarac bio malo gore ili dole, verovatno ne bih danas razgovarao sa tobom - rekao mi je na početku razgovora Borko Stefanović, predsednik Levice Srbije i jedan od osnivača Saveza za Srbiju.

Povod za naš susret, između ostalog, bio je i napad na njega u Kruševcu, gradu Bratislava Gašića, visokog funkcionera Srpske napredne stranke i šefa BIA.

Stefanović i njegove kolege napadnuti su uoči tribine koju je organizovao lokalni odbor Saveza za Srbiju.

- Oni su znali da dolazimo. Nisam ja slučajno napadnut - kaže mi Borko.

"Kada se desio taj napad ja sam iskreno jedino razmišljao da želim da me što pre zašiju, jer sam imao utisak da će mi sva krvi isteći iz tela".

VICE: Da li se danas, u odnosu na petak, kada se napad dogodio, više plašite?
Borko Stefanović: Što se tiče mog opredeljenja i politike i rada, ne. Ali što se tiče ljudske reakcije mislim da je to i normalno. Osećam više straha nego ranije. Više se okrećem oko sebe kad da izađem na ulicu, mada to je retko, pošto zbog procesa oporavka uglavnom moram da ležim. Sigurno je da mi se život promenio na gore. Ali, znam sebe i znam moje drugove iz Saveza za Srbiju, mi nećemo odustati, ovo nas neće zaustaviti.

Na konferenciji održanoj nakon napada pomenuli ste da za događaj nije kriva atmosfera u društvu, već ljudi sa imenom i prezimenom. Da li i dalje isto mislite?
Tu imamo dve stvari. Jedna je konkretan napad, koji je bio dobro organizovan, smišljen. Oni su nas pratili i slikali. Oni su nas napali sa leđa, fašistički, kukavički i to je bio pokušaj ubistva. To nije bilo nasilničko ponašanje. Nasilničko ponašanje je tuča, a ovde nije bilo tuče. Nema više verzija događaja. Napali su nas u nameri danas zaustave, da nas ućutkaju. Druga stvar je atmosfera. Sedam godina se stvara atmosfera u kojoj je režim preko svojih kontrolisanih medija označava sve protivnike kao neprijatelje. Oni su duboko podelili ovo društvo na one koji su vlast i one koji su protiv vlasti. A, ako si protiv vlasti ti si automatski nepogodan. Dakle, ni oni ne bi mogli da napadnu bez te atmosfera, a ta atmosfera stvara ovakve situacije, nažalost.

Javnost i dalje ne zna ko stoji iza napada? Znate li vi ko su ti ljudi?
Znam ko su, zna i policija. Uhapšeni su neki od njih. To je bila veća grupa koja je povezana sa nekim lokalnim biznismenom. Ti ljudi, koji su izvršili napad, nisu bili bez koordinacije, bez naloga. Potrebno je istražiti ko je dao nalog.

Sumnjate li na nekoga?
Imamo i sumnje, imamo i saznanja, ali ne želimo da govorimo o njima jer bi uticali na istragu. Ja ne verujem da su neposredan nalog dali Bratislav Gašić ili Aleksandar Vučić, ali svakako je i Vučić odgovoran za napad. Kada si na vrhu piramide režima i samovlašća onda si odgovoran za sve dobro, ali i za sve loše. Drugim rečima, ovo jeste problem za njega zato što se odjednom, preko noći, pokazalo da su Srbiji počele da pucaju glave neistomišljenicima, i da se proliva krv.

Aleksandar Vučić je u ponedeljak rekao da ne zna šta očekujete od njega i države, s obzirom na to da je on napad osudio i da su napadači uhapšeni. Šta još očekujete?
Pre svega očekujemo da da prestane da relativizuje taj napad, da prestane da govori kako je to isto kao kada neko vređa Anu Brnabić - što smo mi takođe osudili, ili kada neko, kao Nogo, uputi pretnje - što smo takođe osudili. Da prestane da se ponaša kao da ne razume da je potrebno da se najzad on nekome izvini za označavanje političkih protivnika kao lopova, kriminalaca izdajnika secikesa i ološa. Da prestane da se pravi nevešt oko toga šta njegovi mediji rade i kako crtaju ljudima mete na leđa i šta njihovi eskadroni batinaša rade na loklanim izborima i u lokalnim samoupravama po Srbiji.

To što se desilo meni je najvidljivije, ali to nikako ne znači da se nije dešavalo ranije. Možda ne u ovom obimu, možda ne ovako dramatično, ali svakako se dešavalo. Mi očekujemo, pre svega, da predsednik razume svoju zakonsku i ustavnu ulogu i položaj. Da ne može da izađe na RTS i da kaže kako je on čitao izjave ljudi koji su uhapšeni. To je vrhunac bezobrazluka. To znači da je on kao predsednik prekšio Zakon o krivičnom postupku i on, kao najbolji pravnik u istoriji Pravnog fakulteta, bi to morao da zna. Takođe, morao bi da zna da ne može da govori da su ovo lake povrede i da postoji više verzija događaju. Time relativizuje i smanjuje značaj i društvenu opasnost ovog napada, a da istovremeno zna sigurno da onaj Radoičić nije ubica i da je prošao poligraf.

Da li je danas vaša borba više lična nego politička?
Ono što ja mislim ili radim se nije promenilo. Ja prosto ne mislim da su ljudi iz SNS moji neprijatelji i ne mislim da su ljudi koji glasaju za SNS loši. Oni su obmanuti, slagani ili ucenjeni. Ogroman broj poziva smo dobili i mi u Savezu za Srbiju i Levici Srbije. Naprednjaci zovu da kažu da ih je sramota zbog ovog što se desilo.

Da li vas je zvao neko od funckionera?
Ne. Zvali su me neki poslanici, funkcioneri sa lokala. Članovi SNS-a koji zovu i kažu da će izaći iz SNS i učlaniti se kod nas, jer to nije, kako oni kažu, ono za šta su glasali i za šta su se borili. Mi znamo da tamo ima poštenih ljudi

Na koji način možete da, u političkom smislu, "monetizujete" ovaj napad?
Naša borba će se nastaviti, i neće biti ni brza i laka. Naš zadatak je da nastavimo da okupljamo opoziciju. Savez za Srbiju je stožer. Mi smo trenutno najjača politička opcija posle SNS u Srbiji, po svim istraživanjima, i rastemo. Ta konferencija za štampu posle pokušaja ubistva pokazala je upravo ogromnu solidarnost opozicije. Sada je jasno da ne može bez Saveza za Srbiju, jasno je da moramo da imamo zajedničku politiku i da niko sam sad ne može da opstane u ovim nemogućim uslovima. Pa ako ta odluka bude bojkot izbora ili neki drugi vid vanparlamentarnog pritiska onda neka bude zajednička odluka. Jako mi je drago što su ljudi potpuno ujedinjeni u tome, i što ta krvava košulja postaje nova zastava Srbije.

Često govorite o "izbacivanju fašizma" iz društva i retorici vladajuće partije, ali s druge strane i vi u Savezu imate, najblaže rečeno, ispade poput pretnji silovanjem, vešanjem…
Mi nikada nećemo raditi ono što rade naprednjaci i nećemo pokušavati da izjednačimo te stvari. Mi nećemo nikada da kažemo “znate ovo je strašno i nedopustivo, ali je mnogo gore ovo što drugi rade”.

Ali čuli smo to od nekih iz Saveza, to “izvinite, ali”.
Zato što mi nikada nismo dobili izvinjenje za bilo šta. Sedam godina nas označavaju kao ološ i lopove, kriminalce i izdajnike. Dan pre ovog napada je predsednik Vučić rekao da sam ja postavio prelaze na Jarinju i Brnjaku. Što je potpuna laž, izmišljotina i besmislica. Mi smo se od toga ogradili, izvinili se i to je problem koji mi moramo da rešimo, ali isto tako odgovornosti je 1.000 puta veća na vlasti. Ne mogu da se porede te dve stvari. Nije normalno da Ana Brnabić i Aleksandar Vučić dan nakon napada na mene kažu "pozivamo opoziciju da ne izaziva sukobe". To je strašno.

Ali strašno je i kad neko iz Saveza poziva na silovanje.
Jeste strašno, ali pošto predsednik voli da priča o kontekstu, to nije deo ovog konteksta. Izvinite, ali ako smo došli do ovde, šta je sledeće? Ubistvo? Mi smo došli do toga da pravimo poređenja sa čovekom koji nije u vrhu Saveza, mislim na Noga, koji je snosio i stranačku sankciju. I sa Željkom koji je napisao taj post, koji je i za nas bio neprihvatljiv. Mi smo se ogradili i izvinili. I on se izvinio. Mi smo o tome rekli sve što treba. Hajde sad da čujemo od predsednika da to isto kaže. Da ne kaže “nedopustiv napad na Borka Stefanovića, mi to osuđujemo, ali u pitanju su lake povrede i postoji više verzija, a ja sam čitao njihove izjave, i te izjave su neverovatne, ja u njih ne verujem, ali bi išle meni u prilog”. Oni hoće da kažu sutra “to se nije desilo”. “Borko se sam udario u glavu”. Na režimskim medijima niste mogli da vidite krvavu košulju. Svesno to rade, zato što znaju da se sada jasno vidi da su podelili ovo društvo. Da više nema neutralnih i da su sad došli po mene, a sledeći put će doći po vas.

Nema više mirnog tihog građanina koji uzgaja muškatle na terasi i baš ga briga za politiku. Ili će Srbija biti slobodna, očišćena od fašizma, od kriminala, od lopovluka, ili Srbije neće biti jer će svi otići. To je nastrašnije u celoj stvari, uopšte nije moja glava tu bitna. Naravno da me boli i naravno da sam povređen, ali nisam više povređen od Bobana Jovanovića. Ko mu se izvinio za tri izbijena zuba? Isekli su mu usnu na četiri mesta. O tome niko ne priča. Ne priča se ni o Lučanima. Dok mi pričamo, naprednjaci, kao i na svim lokalnim izborima, upadaju u kuće, seku drva, idu organizovano na sahrane.

Kad ste već pomenuli Lučane, zašto je doneta odluka da se na te izbore izađe, a da se bojkotuju drugi lokalni izbori?
Još ćemo razgovarati o tim izborima. Naravno da će odluku doneti Savez za Srbiju, jednoglasno. Mi smo shvatili da izbori u Kuli, Doljevcu i Kladovu nisu legalni. U Lučanima je Grupa građana "Jedan tim" doživela strašnu pritiske. Oni su čak pet prvih ljudi sa liste povukli zbog pritisaka. Naprednjaci na svaki mogući način žele da uteraju strah i onda kad se ovako nešto desi to je potpuno prirodna posledica podela u društvu.

U sredu će u Beogradu biti održana tribina povodom vašeg napada, u Kruševcu se Savez za Srbiju okuplja u petak u znak protesta, očekujete li veću podršku građana?
U Beogradu su dobri ljudi organizovali skup, moram da se zahvalim na tome. Očekujem da će doći slobodni ljudi, koji će slobodno da kažu šta misle o ovom fašističkom činu uz veliku zahvalnost svima koji će doći. U Kruševcu su takođe svi, takođe, dobrodošli.

Nije vas strah da odete u Kruševac sedam dana posle napada?
Posle ovoga ne znam više čega treba da se plašim. Prosto nije nije čovek koji se plaši budala, čovek koji se plaši, dakle onaj ko je svestan opasnosti, a uprkost te svesti i straha koju oseća zbog opasnosti čini određene stvari, to se može nazvati herojstvom. Budala je onaj koji nije svestan opasnosti, a ulazi u to opasnosti dakle. Samo se budala ne boji. Drugim rečima, znam da danas biti opozicija u Srbiji je otprilike kao biti član kolonije leproznih. I to traje već sedam godina, ali ovo je naša zemlja, mi je volimo i mi nećemo da odustanemo. Da dozvolimo danas bilo kod tera sa našeg.

Da li ste, neposredno posle napada, pomislili "šta mi je ovo trebalo", "odustajem"?
Pa ne. Moram to da kažem, iskreno. Jesam ja bio potresen i u šoku i uplašen, ali nijednog momenta nisam pomislio da odustanem, iako se ta misao, svakome ko se bavi opozicionom politikom u Srbiji, javlja povremeno, zato što kad pogledaš sa pozicije građanina to nije racionalno. Nije racionalno u diktaturi se boriti protiv diktature. Pogotovo u društvu u kom, kad si političar to je otprilike jednako kao da si lopov i ne možeš dokazati nikome da nisi. To je ono što je meni najtragičnije. Mene to više boli.