Scene seksa: Fatalna žena za fatalnu ženu

Prvobitno objavljeno na Garage.

Prvih 25. minuta filma "Skok" (Bound, 1996.) su samo dug uvod u scenu seksa. Ovaj neo-noar erotski triler braće Vačovski opisuje nam u maniru devedesetih romansu dve fatalne žene, Korki (Đina Geršon) i Vajolet (Dženifer Tili). Ali umesto da zavode muškarce kako bi se okoristile, dve protagonistkinje koriste jedna drugu kako bi opljačkale mafijaše. Vrlo jednostavan, vrlo seksualan predstavnik kvir kinematografije.

"Evo, pipni" kaže Vajolet dok uzima Korki za ruku i vuče je ka istetoviranoj ruži na dekolteu.

"Šta to radiš?" pita je Korki.

"Zar ne vidiš… da pokušavam da te zavedem. Želim te još od kako smo se srele u liftu", kaže Vajolet.

"Znam da mi ne veruješ, ali imam dokaz." Vodi je za ruku ka svom međunožju: "Veruj čulu dodira. Mislim o tebi ceo dan."

Čist kemp koji Tili deklamuje glasom devojčice dok se Geršon mršti, grize usnu, i odmahuje glavom. Kombinacija holivudskih erotskih trilera iz osamdesetih godina – zavese vijore na vetru, venecijaneri bacaju senku na naga tela – i retro-noar kvir filmova iz devedesetih.

Korki je bivša robijašica (zaglavila je zatvor zbog "redistribucije kapitala"), radi kao vodoinstalater u luksuznoj rezidenciji u Čikagu. Vajolet je lenja ljubavnica čoveka koji pere novac za mafiju, fem noar iz devedesetih: ljubičasti karmin, brus od crnog angorskog krzna, Tijeri Mugler siluete. Korki joj je, naravno, seksi buč kontrast: kratke zalizane kose, majica bez rukava, tetovaže i mišići, bokserice i kožna jakna.

Srele su se u liftu, razmenile zavodljiv pogled mafijašu iza leđa, uz džez pratnju koja nam nagoveštava šta će uslediti. Ovako ide zavođenje: "Hoćeš možda kafu?" prede Vajolet dok se polako prikrada Korki, koja se pravi da je tinejdžerski nezainteresovana. Za slučaj da vam još nije tragikomično stilizovano, kad se najzad poljube začuje se generički grrrl rok iz devedesetih.

Najzad stižemo i do same scene, noar osvetljenje, tela u senci naspram belih čaršava. Seks nam je detaljno prikazan (zarad "autentičnosti" Vačovski su unajmili Suzi Brajt kao lezbo-koreografa). Tamno lakirani nokti u ustima, energična muzička podloga. Vajolet je aktivna, a zavedena Korki se predaje i grabi čaršave u ekstazi, jednim stopalom zbacuje čaršav, vidimo ih isprepletene, ustalasane u orgazmu. Tek posle ovih pola sata uvoda u seks, film se nastavlja kao klasični krimić.

Fatalna žena je četrdesetih i pedesetih odbijala tradicionalnu ulogu supruge i majke. Imala je svoje ambicije, svoj novac, svoju seksualnost, i znala šta želi. Muškarci oko nje osećali su se ugroženo jer je znala da ih privlači, autonomna i svesna svoje moći – što je obično vodilo ka konačnom padu.

Brigida M. Pastor u eseju Queering Gender: The New Femme Fatale in Almodóvar’s La mala educación tvrdi da je feminizam u neku ruku eliminisao lik fatalne žene iz modernog filma. Danas svi ženski likovi raspolažu ambicijom i nezavisnošću. Ima smisla da se tokom devedesetih femme fatale ponovo javila u kvir kontekstu, u doba borbe za jednakost i prisustvo u javnosti.

Vajolet, kao devojka kriminalca, nalazi se u klasičnoj noar situaciji: preko seksa je sebi obezbedila luksuz, a sad bi preko seksa da iz tog života pobegne. Predlaže Korki da ukradu dva miliona dolara – ali samo ako mogu da veruju jedna drugoj.

Tokom pljačke, Vajolet i Korki su jedna drugoj femme fatale, uzajamno se koriste dok održavaju romansu a sumnja im rast: Koki se pita da li je Vajolet zaista gej ili planira da na nju svali odgovornost za pljačku, a Vajolet mora da veruje Korki da će sa milionima u džepu sačekati dok se ova izvuče iz mafijaškog kreveta. Misterija više ne leži u sferi kriminala, već seksualne orijentacije.

Kad Vajolet poseti neki drugi mafijaš, Korki ih sluša iz druge sobe i zatim optuži svoju ljubavnicu da nije stvarno lezbejka – da je u najboljem slučaju prevrtljivo biseksualna.

"To što si čula nije bio seks već posao", pravda se Vajolet. "I ti si u životu donela neke odluke za koje si kasnije platila. Donela si ih jer ti je jedan zanat dobro išao, pa ti je bilo lako. Zar misliš da si jedina kojoj neki zanat dobro ide? Svi mi donosimo svoje odluke, i plaćamo cenu za njih."

Vajolet zvuči iskreno, ali enigma fatalne žene u "Skoku" i dalje je pitanje biseksualnosti: koga ili šta zaista žele biseksualci? Kler Hemings je 1993. u eseju pod naslovom Resituating the Bisexual Body opisala kako se na ovaj seksualni identitet posmatra kao definicija nepouzdanosti: biseksualac je uvek dvostruki agent, naizgled radi za jedne ali u stvari je lojalan drugima.

Korki se pribojava da Vajolet vezu sa njom lažira podjednako lako kao što lažira onu sa dečkom mafijašem, da će Vajolet kad-tad nastaviti da zavodi uticajne muškarce. Na sličan način, biseksualnost se u mejnstrim pornografiji koristi kao vektor muških fantazija. Opet, ko kaže da žena nema pravo da želi sve što želi?

Kako piše Katrin Farimond u The Contemporary Femme Fatale, deo problema sa otvorenom biseksualnošću leži u tome što nas suočava sa činjenicom da želje (seksualne ili emotivne) jednog ljudskog bića nije moguće proceniti samo na osnovu seksualno čina. Prošle su 22 godine od premijere ovog filma, u međuvremenu se mnogo toga postiglo, ali društvo i dalje odbija da shvati da je za neke od nas požuda promenljiva pojava, koja varira od veze do veze. Ovu konfuziju lakše je razumeti u filmovima, jer se tu određeni karakter i njegova seksualnost može tek ovlaš prikazati, ali svakako je validna zamerka.

"Skok" je optimističan triler sa klasičnim holivudskim raspletom (ljubav trijumfuje), u kom se tipična sudbina fatalne žene predstavlja drugačije, a zastareli noar strahovi od ženske seksualnosti prevode u viziju kvir seksa kao ženske emancipacije u pravcu slobode i identiteta. Likovi jesu komično svedeni (fem bivša žena kriminalca, buč vodoinstalaterka sa izgledom manekenke), ali film je tako jednostavan i pun seksualne energije da je svojom naivnošću svakako pomogao mnogim tinejdžerima da se izbore sa dva vrlo teška pitanja: šta je to seks, i kako biti kul.