Trajne posledice mafije na savremenu Siciliju

Sve fotografije je snimio Mimi Molika , čiju knjigu Tera Nostra je upravo objavila izdavačka kuća Dewi Lewis Publishing .

Mimi Molika je fotograf iz Italije (ili preciznije), iz Palerma na Siciliji, iako sada živi u Londonu. Tokom proteklih sedam godinama je dokumentovao posledice koje je Koza Nostra ostavila na njegov narod, i pokušao da dočara preplanuli bol onih koji još uvek osećaju udarce ove krvave i nasilne lokalne istorije.
U svojoj novoj knjizi, Tera Nostra, pokazuje nam lica onih koji su preživeli, i osmehe pune nade onih koji nisu osetili vrhunac meteža, ali su ipak nekako pogođeni njegovim posledicama.
Razgovarao sam sa Mimijem o njegovoj knjizi, majicama sa logom Kuma i društvenom dinamikom moći u mestu u kojem vlada grozna korupcija.

VICE: Kaži mi nešto više o naslovu knjige, Tera Nostra.
Mimi Molika: Tera Nostra je u bukvalnom prevodu „naša zemlja" i to je namerno evociranje i referenca na Koza Nostru, što je ime sicilijanske mafije. Nazvao sam je tako zato što je ova knjiga lično putovanje nazad u zemlju iz koje sam otišao, i dokument legata Koza Nostre na Siciliji, koja je izrabljivala našu zemlju i stvorila masivnu razliku između nas i našeg pejsaža – i u društvu, politici i ekonomiji. Imao sam osećaj da je Koza Nostra preuzela našu zemlju od nas, i da će Tera Nostra biti provokativan naziv i da ćemo povratiti vlasništvo nad našom zemljom.

Ne tako davno sam razgovarao sa jednim prijateljem iz Pariza koji mi je rekao da misli da je teško da će se u Parizu pojaviti neka nova kultura, zbog nametnute istorije tog grada. Da li misliš da je to i sa Sicilijom slučaj – prošlost koja ne sme da se zaboravi i od nje ne može da se pobegne?
To je veoma zanimljivo viđenje. Mislim da to igra veoma važnu ulogu u tome kako dolazi do kohezije u društvu, i kada se osvrnemo na neka naselja izgrađena šezdesetih i sedamdesetih pod velikim uticajem mafije, videćete da si izgrađena po modelu bez ikakve infrastrukture, i strana stvarnoj prirodi grada. To nekako stvori otuđenje i izolaciju, i naravno, tako pre dolazi do podela nego do kohezije. Ako to mafija nije želela svesno da izazove, svakako je izvukla veliku korist iz toga.

Postoji li kolektivna trauma kod ljudi sa Sicilije, kao posledica Koze Nostre i njenih zločina?
Mislim da postoji. Ne znam koliko je to svesno, ili kome je to sasvim jasno u glavi. Ima različitih pokazatelja da je neko društvo traumatizovano – moje fotografije uglavnom i govore o tome. Ima nekih ljudi koji su pripadnici, da se tako izrazim, srećnijih slojeva društva, koji su odbacili tu kulturu i znaju stvari koje imaju jasnu predstave o tome da su mafija i Koza Nostra traumatični faktori u našoj istoriji. A ima i ljudi koji su više umešani u to, kao žrtve, ili pripadnici podzemlja, koji direktnije osećaju posledice i imaju manje mogućnosti da se odbrane od toga. Ali oni nemaju potrebne kulturološke veštine da raščlane stvari, ako znaš šta želim da kažem. Generalno gledano, mislim da je ovo traumatizovano društvo, i to je jedna od osnovnih poenti koje sam želeo da dočaram svojim radom. Drago mi je što si me to pitao, zato što je to po meni osnovno.

Da se nadovežem na to, prošle godine smo intervjuisali fotografkinju Leticiju Batalju, koja se, naravno, dosta fokusirala na mafiju, i postavio sam joj isto pitanje koje ću tebi postaviti sada: imaš li osećaj da su ljudi na Siciliji, kojima su toliko dugo godina vladali, srećniji pod čizmom ugnjetavanja?
Ne znam da li možemo da kažemo da su „srećniji", ali pošto sam i sam Sicilijanac, posmatrao sam i razmišljao o tome kako se moć artikulisala u istoriji Sicilije. Ako si primetio, Sicilijanci sa poštovanjem gledaju na ljude i institucije koji predstavljaju moć. Moć je nešto čega se treba plašiti, ali ona takođe može da ti učini uslugu, a oni koji su moćni možda će i podeliti nešto od svog bogatstva. Najkraće rečeno, mislim da tu postoji neki srednjevekovni odnos prema moći. To se vidi po tome koliko je korupcija procvetala na Siciliji, i moć se koristi sa diskriminišućim i egoističnim stavom. Postoji jedna moja fotografija koja to prilično tačno ilustruje. U pitanju je slika crkvenog velikodostojnika koji po kiši drži kišobran jednom političaru iznad glave. Tu se vidi ulizištvo prema moći. Na moć se gleda više kao na uslugu, nego kao na nešto na šta imaš pravo. To se odnosi na zaposlenje, uključenje u društvo, novac, prilike. Nismo se zaista emancipovali od opscenih aspekata mračnih stila koje nam i dalje otimaju demokratiju.

Na jednoj slici se vidi odraz majice sa Kumom u izlogu. Koliko je mafija predmer turističkih tričarija?
Postoji nešto što u poslednjih deset godina raste eksponencijalno. Kada sam bio mali, u Palermu u prodavnicama suvenira nisu prodavali majice sa Koza Nostrom i Kumom. Ali sada, gde god da odeš na Siciliji, naći ćeš majice, kape, kecelje, pepljare, čaše, šolje i marame. Slike pozajmljene iz holivudskih filmova. Meni je to ekstremno tužno, zato što je u pitanju nacionalna tragedija koja je na neki način redefinisana kao karikatura. Mafiju ne bi trebalo shvatati tako olako i transformisati je u profitabilni simbol koji će se prodavati kao suvenir za turiste koji dođu na Siciliju. Meni je veoma tužno što se fenomen koji donosi smrt i siromaštvo našoj zemlji i kulturi prodaje kao duhovita uspomena koji odnosiš sa sobom kući posle posete ostrvu.

Kakvu perspektivu si stekao živeći u inostranstvu?
Razdaljina mi je omogućila da artikulišem dublje razumevanje mesta iz kojeg dolazim. Naravno, i pre sam bio svestan mafije, znao sam za ubistva, tragedije i zaveštanje svega ovoga, ali nikada baš nisam bio u stanju da proširim perspektivu. Distanca, naročito za fotografa, je neophodna da bi mogao da posmatraš. Ako sediš preblizu nečemu, ne možeš to jasno da vidiš. Ne kažem da ja nudim objektivnu istinu, ali barem sam bio u mogućnosti da zauzmem dobar vidik u konceptualnom smislu, koji mi je omogućio da artikulišem sopstvene misli i legat Koza Nostre na Siciliji.

Hvala, Mimi.