Mađarsku i dalje mnogi doživljavaju kao prilično sumorno mesto. Ne tako davno proglašena je za najdepresivniju naciju na svetu, šest godina za redom, a njena mučna istorija je bez sumnje zaslužna za njenu reputaciju.Za fotografkinju Evu Szombat, sve to je zastarelo sranje. Ona odbija da njena zemlja bude mizerna i to radom koji je usredsređen na potragu za srećom, u svim njenim oblicima. Na primer, 2013. godine objavila je Knjigu Sreće - kičeraj od vizuelnog vodiča kroz sreću. Danas objavljuje nastavak, Praktičare, dokumentarnu seriju fotografija ljudi koji sreću stavljaju u praktičnu upotrebu, radeći sve čudne stvari u kojima najviše uživaju, od uvrtanja balona do sakupljanja žaba.
Reklame
Našao sam se sa Evom da popričamo o potrazi za srećom, ljubavi i tome kako vas savršen život može učitiniti nesrećnim.VICE: Ćao Eva. Zašto si toliko opsednuta fotografisanjem sreće?Eva Szombat: Mađari vole da kukaju ni na šta. Ne znam zašto, ali to je neka vrsta tradicije - možda nam je to u genima. Ja samo mislim da nije sve tako strašno, znate? Jedan prijatelj mi je jednom rekao: 'Sreća je kao matematika, moraš da je naučiš', i ja mislim da je to sjajno. Odatle i interesovanje za ovu temu. Naslov Knjiga Sreće je ironičan; odnosi se na načine učenja i praktikovanja sreće.Tvoj poslednji projekat, Praktičari, je mnogo više dokumentaristički nego prethodni rad. Zbog čega?Želela sam da Praktičari budu o stvarnim ljudima. Kroz njih sam shvatila da je najvažniji način dostizanja sreće kroz veze koje gradimo sa ljudima. Najvažniji su ljubav, ljudi kao i kvalitet odnosa sa njima.Da li poznaješ ljude na fotografijama?Neki od njih su mi prijatelji, da. Lik sa krokodilom mi je dečko. Bili smo na odmoru sa prijateljima i on je uskočio u jezero prepuno lokvanja. Fotkala sam i Zoli, mog prijatelja. On radi u hotelu i stanuje u skromnom jednosobnom stanu u predgrađu. Takođe, on je didžej - umetničko ime mu je Galactic Jackson i sakuplja retke sintizajzere i LP-ijeve. Hobi mu je prepravljanje kavera albuma slikama sopstvenog lica. Jednom je zamenio lice Fredija Merkurija svojim. On je sjajan i srećan tip. Zaista mislim da je njegov život savršen.
Reklame
Kako si pronašala ostale subjekte?To je uglavnom išlo usta do usta. Jedan prijatelj mi je ispričao za stariju gospođu Mariju koja voli da sakuplja igračke žaba, pa sam je ja pozvala i pitala da li mogu da je fotografišem. Kasnije sam saznala da je počela da ih skuplja kada je dobila rak. Prijatelji i porodica su ih donosili kao poklone jer su znali da ih voli. Na kraju ih je imala toliko da je odlučila da ih sakuplja. To joj je donelo toliko radosti. Stvarno veruje da joj je taj hobi pomogao da preživi rak.Eriku, uvrtačicu balona, upoznala sam na događaju na kome je pravila balone. Izgledala je toliko srećno, pa sam je pitala da li želi da bude deo mog projekta sreće. Pristala je ali je rekla da je šokirana zbog toga što sam je doživela kao srećnu osobu. Sin joj je preminuo usled raka, dve godine kasnije. Zbog toga je bila u depresiji, ali imala je muža i drugo dete, malu devojčicu, o kojoj je trebalo brinuti. Njena ćerka je volela balone, pa je Erika kupila komplet za uvrtanje balona i počela da pravi balone kako bi je razveselila. To je bila prva stvar koja joj je pomogla da ne misli na gubitak sina. Pružilo joj je toliko zadovoljstvo, da se sada time bavi profesionalno. Fotografisao sam helijumskog anđela kog je napravila za sina.Da li su ove tužne priče iz prošlosti tih ljudi esencijalne za projekat?Mislim da ljudi koji su imali sve i nisu toliko srećni. Oni uvek žele više. Radeći na ovom projektu shvatila sam da ljudi koji su imali problema mnogo više cene život. Htela sam da pokažem da ne moraš da razmišljaš, 'šta bih mogao još da imam' ili 'želim još ovoga'. Ljudi u Praktičarima imaju nešto zajedničko, a to je da različito razmišljaju o sreći. Oni znaju da su male stvari bitne. Zaista cenim ove ljude; dali su mi mnogo inspiracije pa želim da inspirišu i druge.
Reklame
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
