U seriji Mr. Robot stvaran svet je prikazan kao antiutopija

Upozorenje: prepuno spojlera.

U ponedeljak uveče, Stejt Department je pružio na uvid javnosti poslednji kontigent mejlova Hilari Klinton iz vremena dok je bila na položaju državnog sekretara. Mejlovi su uglavnom dosadni — Klinton i njeni savetnici i pomoćnici ugovaraju telefonske pozive, raspravljaju o novinskim člancima, usaglašavaju putni raspored — ali dok ih čitate, stičete utisak da Klinton veoma malo ili nimalo ne poznaje tehnologiju. S jedne strane, disparitet između tehničke nepismenosti Klintonove i njenog tima nije velika stvar — jedan od razloga zbog čega visoki zvaničnici uopšte imaju tako brojno osoblje jeste zato što ne mogu da budu eksperti baš na svakom polju, a samo zato što Hilari Klinton ne zna kako da ušteka iPad to joj ne oduzima pravo da postane lider slobodnog sveta. Ali cinični, paranoični hakeri iz televizijske serije Mr. Robot mogli bi na tu situaciju da gledaju ovako: ako Hilari Klinton jedva ume da koristi tehnologiju koju svi mi upotrebljavamo u svakodnevnim životima, njeni tehnološki savetnici mogli bi da joj pričaju bilo šta i ona bi to prihvatila zdravo za gotovo. Mogli su da joj kažu da potpiše mere kojima se uspostavlja elektronska policijska država, a ona ne bi razumela šta to znači.

E sad, još uvek smo nekoliko nivoa udaljeni od totalnog elektronskog Panoptikona. Ali Mr. Robot, zapanjujuće dobra, ludački komplikovana serija, pokazuje da smo mu bliže nego što mislimo. Serija čije je finale prve sezone nedavno emitovano dešava se u svetu ekstremno sličnom našem, u kom je masovni konglomerat po imenu E Corp tehnološki i bankarski lider, koji je na sebe preuzeo više od 70 odsto državnog duga. Onoliko je blizu totalitarnoj vlasti koliko neka korporacija uopšte može da bude.

Suštinski gledano, Mr. Robot je serija koja govori od nadzoru. Njen protagonista Eliot — u tumačenju napetog, nervoznog Ramija Maleka — hakuje svakog kog sretne, zaviruje u njihove mejlove, naloge na društvenim mrežama i finansijsko stanje kako bi otkrio njihove slabosti i iskoristio ih. Čim, na primer, razotkrije novog dečka svog psihijatra kao ljigavog oženjenog švalera i zapleni mu psa, on sve što je otkrio prebaci na disk, obriše fajlove, a potom ubaci hardver u mikrotalasnu. On je lik koji zna svačije tajne, ali je opsednut time da svoje zadrži za sebe.

A ne dajte se zavarati, Eliot ima tonu zajebanih tajni. On je povremeni zavisnik od morfijuma koji se toliko uneo u organizovanje najvećeg hakeraja u istoriji da je sakrio svoje planove od svakoga, pa i samog sebe. Eliot je narator serije i svaku scenu u kojoj se pojavljuje vidimo iz njegove lične perspektive. Od starta je jasno da Eliot ima mentalnih problema, jer je, između ostalog, uslovio sebe da svako pominjanje "E Corpa" čuje kao "Evil Corp." Kristijan Slejter igra naslovnog lika u seriji, lidera fsociety, hakerske grupe nalik Anonimusima koja pokušava da sruši E(vil) Corp. Ispada da je Mr. Robot Eliotov ćale, za koga se ispostavlja da je sve vreme bio mrtav. Što znači da je, u izrazito tajlerdurdenovskom obrtu, Mr. Robot praktično Eliot i obrnuto, a taj Mr. Robot je zapravo projekcija Eliotove neidentifikovane mentalne bolesti. To čitavu naraciju serije vezuje u petlju — od nas se očekuje da retroaktivno redefinišemo sve scene u kojima se pojavljuje Mr. Robot u scene sa Eliotom ili makar nekom verzijom njega. Pretposlednja epizoda prve sezone završava se tamo gde počinje poslednja: u štabu fsociety na Koni Ajlendu, gde se Eliot i njegov smrtni neprijatelj — sociopatski bivši haker/osramoćeni rukovodilac Evil Corpa po imenu Tajrel Velik— pripremaju da sruše Evil Corp.

Kao zabava, Mr. Robot je skoro pa savršen. Kad god serija priredi gledaocu neki novi obrt, on deluje logično i opravdano, poput signala koji odjednom postane razaznatljiv u buci. Međutim, retko imate utisak da serija najavljuje događaje unapred i nikad ne izgleda kao da tvorac serije Sem Esmail smišlja zaplet usput i napamet. To je veoma osetljiva ravnoteža, a serija češće pogađa pravo u centar nego što ga promašuje.

U Esmailovu pažnju posvećenu minucioznim detaljima spada i njegovo pridržavanje konvencija upotrebe kompjutera i hakovanja iz stvarnog života — serija je angažovala stručnjake da tehnike kojima se služe Eliot i fsociety budu predstavljene što autentičnije. Zbog toga je serija — koja je, Esmail priznaje, delom inspirisana Arapskim prolećem — na kraju počela da odslikava stvaran svet na nezgodne načine. fsociety obelodanjuje mejlove Evil Corpa, omogućivši Elitovoj najboljoj prijateljici iz detinjstva Anđeli da se dočepa dokaza o nemaru Evil Corpa koji je doveo do smrti njene majke (i Eliotovog oca). To podseća na današnje posledice obelodanjivanja mejlova Klintonove, ali i na hakovanje podataka sa dejting sajta za preljubnike "Ešli Medison". A u najskorijem slučaju, TV mreža USA odlučila je da odloži prikazivanje finala prve sezone , zbog krvave scene smrti pred kamerama, koja jezivo podseća na skorašnju pucnjavu u Virdžiniji, u kojoj su lokalna voditeljka i kamerman ubijeni uživo u televizijskom programu .

Najstrašnije u antiutopiji Mr. Robota jeste to koliko je ona bliska stvarnom životu. Kako serija bude privodila prvu sezonu kraju i pripremala se za drugu, ne sumnjam da će nastaviti da otkriva neprijatne istine o odnosu savremenog društva prema tehnologiji: konkretno, da smo pasivno pristali da učestvujemo u sistemu u kom naši podaci u svakom trenutku mogu da budu kompromitovani. Podaci su, na kraju krajeva, neutralni: oni mogu biti nepravedno iskorišćeni protiv pojedinaca kako bi se njima manipulisalo ili se mogu iskoristiti protiv institucija da bi ih se srušilo. Jedna od suštinskih protivurečnosti kad otvoreno govorite o pozicijama moći jeste da, ako želite veliku platformu preko koje bi vaša poruka stigla do velikog broja ljudi, vi neizbežno morate to da činite u okvirima ograničenja iste te moći.

Mr. Robot delom govori i o negativnim stranama poznog kapitalizma i opasnostima korporativne kontrole. A opet predsednik TV mreže USA Kris Makamber za Vulture kaže, "Serija je u ovom trenutku vruća roba. Imamo više potražnje za Mr. Robotom nego što možemo da postignemo, a neprestano nam pristižu novi oglašivači."

Akteri serije "Mr. Robot" hakuju i automobile.A u ovom dokumentarcu možete da vidite kako se to radi:

Svaka čast Esmailu, pošto čovek razume suštinsku protivrečnost snimanja serije za veliku mrežu. U intervjuu za Slate, on je rekao: "Mi smo deo mašine, pošto nas praktično plaćaju da prodajemo njihove proizvode, ali prilično sam odlučan u tome da ne ublažavamo priču. Ako su oglašivači i dalje dovoljno hrabri da emituju svoje reklame tokom serije koja možda nudi neki drugačiji pogled na našu ekonomiju, mislim da je to kul s njihove strane, ali istog trenutka kad budem počeo da cenzurišem samog sebe, kad počnem da razvodnjavam stvar, tu povlačim crtu."

Pitanje ko je na čijoj strani prilično je bitno u finalu Mr. Robota . Kad se deveta epizoda završi tako što Eliot i Tajrel i dalje pregovaraju o uslovima njihovog teško stečenog primirja, od nas se očekuje da se zapitamo jesu li njih dvojica samo dve strane istog novčića. Eliot kao da nikad u potpunosti ne shvata zašto je odlučio da sruši Evil Corp, doživljavajući svoju misiju kao nešto što se samo po sebi podrazumeva. Ali kad se udružio sa nemilosrdnim i ambicioznim Tajrelom, stvorio je mogućnost da se iz pepela izrodi nešto još gore. Je li Eliot uopšte razmišljao o tome da bi rušenje Evil Corpa moglo da osakati čitavu svetsku ekonomiju? Da li fsociety u potaji radi za neki još mračniji entitet? Jedino parče moći koje je Eliotu preostalo jeste zapeta puška skrivena u mašini za kokice pored njega. Šta će uraditi s njom?

Za seriju koja se hrani protivrečnostima u društvu opterećenom najezdom podataka, najfascinantnije su upravo informacije koje Mr. Robot odbija da nam otkrije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu