Indonezija zabranjuje seks van braka

Posle godina parlamentarnih rasprava i burne javne debate, Indonezija je upravo donela kontroverzni novi krivični zakon za koji kritičari kažu da je korak unazad za građanske slobode u trećoj po veličini demokratiji na svetu.

Prema novom krivičnom zakonu usvojenom u utorak, 6. decembra, svako za koga se utvrdi da ima seks van braka suočiće se sa kaznom do godinu dana zatvora. Kohabitacija pre braka takođe će biti zabranjena, mada samo bliski rođaci mogu prijaviti one za koje se otkrije da žive u vanbračnoj zajednici ili imaju seks van braka.

Osim tih stavki, zabranjuje se i “širenje komunizma”, vređanje predsednika i državnih institucija; abortus, osim za žrtve silovanja; i praktikovanje crne magije će biti nezakoniti u naciji sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Zakoni protiv bogohuljenja takođe su prošireni sa na šest članova i sada prvi put pokrivaju otpadništvo tj. odricanje od vere.

Novi krivični zakon Indonezije važiće i za njene državljane i za strance. Zakonske izmene neće biti primenjene odmah, pošto nadležni rade na primeni novih propisa. Ova tranzicija bi mogla da potraje do tri godine.

Reagujući na novi krivični zakon, grupa za ljudska prava Hjuman rajts voč rekla je da ne „ispunjava međunarodne standarde ljudskih prava“ jer krši prava mnogih Indonežana—uključujući žene, verske manjine i LGBTQ zajednicu, kao i da ograničava slobodu govora. Takođe se navodi da su zakoni o bogohuljenju „korak ka manje verskih sloboda u Indoneziji“.

„Opasnost od represivnih zakona nije u tome što će se oni široko primenjivati. Radi se o tome da oni pružaju put za selektivnu primenu“, rekao je Andreas Harsono, viši istraživač organizacije za Indoneziju. „Ovi zakoni dozvoljavaju policiji da iznuđuje mito, dozvoljavaju zvaničnicima da zatvaraju političke neprijatelje, na primer, člancima o bogohuljenju.

Višnu Juvono, docent za javnu upravu na Univerzitetu Indonezije, rekao je za VICE World News da je novi krivični zakon „dugo u izradi“, nakon što je trebalo više od 10 godina diskusija u različitim upravama.

„To je bio proces izrade ovog krivičnog zakona napred-nazad“, rekao je Višnu. „​​Postoje brojne težnje koje [vlada] pokušava da ispuni od svih zainteresovanih strana u Indoneziji.

Raniji nacrt novog krivičnog zakona je skoro prošao 2019. godine, ali ga je indonežanski predsednik Džoko Vidodo zaustavio samo nekoliko dana pre njegovog planiranog usvajanja. On je naveo zabrinutost javnosti zbog ovog zakona, koji je izazvao proteste širom zemlje u kojima su učestvovale desetine hiljada ljudi.

Novodoneti krivični zakon sadrži ograničene izmene u odnosu na verziju iz 2019. godine. Jedan značajan dodatak, međutim, je odredba koja bi mogla dozvoliti zatvorenicima koji su osuđeni na smrt da se njihova kazna preinači u doživotni zatvor ako pokažu 10 godina dobrog ponašanja.

Dizi Simandžuntak, saradnik singapurskog instituta ISEAS-Jusof Ishak, rekao je za VICE da su neke odredbe novog krivičnog zakona „razvodnjene“ u poređenju sa prvobitnim nacrtom.

„Međutim, čak i ovakvo što je sada, civilno društvo je i dalje zabrinuto kako bi Kodeks mogao uticati na druge zakone u budućnosti“, rekla je ona. „Na primer, oni koji regulišu „moral“ mogli bi da intenziviraju šerijatsko inspirisane i diskriminatorne podzakonske akte u regionima [Indonezije]“.

Ove godine, Vlada je saopštila da je održala javne konsultacije u različitim gradovima sa organizacijama civilnog društva kako bi objasnila članove nacrta krivičnog zakona. Međutim, civilno društvo i međunarodne grupe za ljudska prava pozvale su vladu da javno iznese specifičan sadržaj najnovijeg predloženog krivičnog zakona.

Višnu smatra da je malo verovatno da će novi zakoni uticati na popularnost predsednika u domaćoj javnosti.

„Popularnost predsednika je zaista velika. I da budem iskren, ovaj krivični zakon je samo pitanje za gradsko stanovništvo“, rekao je on, ukazujući na urbane stanovnike koji čine 57 odsto ukupne populacije.

Dok je deo ovih stanovnika pristalica liberalnijih političkih uverenja i angažovani su na ciljevima socijalne pravde, prema Višnuu, većina Indonezije je i dalje pod jakim uticajem konzervativnih vrednosti.

„Dakle, ovo ide u prilog predsedniku Jokoviju, bez obzira na sadržaj ovog zakona.