Osuđen sam na smrt zbog toga što sam pesnicom udario čoveka

Ovaj članak je objavljen u saradnji sa Marshall Project. Prijavite se za njihov njuzleter.

Godina je 1988. Ja i moj ortak iz kraja – Školarac smo ga zvali – sedimo u kolima u Las Vegasu i pijemo. Jedna žena koju poznajemo nam prilazi. Ima šljivu na oku, i mi je pitamo šta se dogodilo. Ona kaže da ju je njen makro istukao, i želi da on ode iz njene sobe. Želi da joj mi pomognemo.

Onda smo otišli u hotelsku sobu i otvorili vrata. Tip je skočio sa kreveta i podigao ruke. U mom kraju, to znači da hoćeš da se biješ, pa sam navalio na njega. Zadao sam mu neke teške udarce, ali kada sam odlazio, delovao mi je okej, samo je malo krvario. Žena je otišla da radi svoj posao, a mi smo zaspali u kolima.

Sutradan su nas opkolili policajci i rekli da smo ubili nekoga. Nisam znao da je tip umro. Ispostavilo se da je imao aneurizam u mozgu.

Na kraju sam priznao i izjasnio se kao kriv. Školarac je optužen za ubistvo iz nehata, ali ja sam optužen za ubistvo s predumišljajem. Tužioci su pričali drugačiju priču o tuči, koja se oslanjala na stvari koje sam izgovorio drogiran i suicidan. Rekli su da sam ušao tamo sa planom da ga ubijem, i da sam upravo to i učinio.

I ranije sam bio zatvaran, i bilo mi je užasno. Imao sam 19 godina i slušao sam priče da tamo siluju i ubijaju ljude. Kada sam izlazio iz zatvora, pomislio sam, Nikada više se neću vratiti na to mesto. Nisam bio sasvim svoj. I kada sam ovog puta uhapšen, pomislio sam, Radije bih umro nego se vratio u zatvor. Bio sam u samoubilačkoj misiji. Želite da me ubijete?, pomislio sam. Samo napred!

Počeo sam da priznajem druga ubistva, za koja je bilo jasno da se nikada nisu odigrala, sve to da bih sebi zagarantovao smrtnu kaznu. Napisao sam sudiji pismo u kojem sam ga izazivao da me ubije.

Lekar koji me je pregledao u zatvoru je ustanovio da nisam sposoban da pomognem svom advokatu odbrane, ali onda je sudija napisao izveštaj u kome piše da sam sposoban, predstavljajući izveštaj kao da ga je napisao lekar. Kasnije smo na sudu dokazali da je izveštaj otkucan na sudijinoj mašini (Znam da sve ovo zvuči ludo – samo idite i pročitajte sudska dokumenta, ako mi ne verujete.).

Jednom kada sam bio osuđen na smrt, mislio sam da će me smesta pogubiti, ili barem u roku od nekoliko meseci. Ali onda su počele da prolaze godine. Um mi se razbistrio. Ljudi su govorili, "Ne bi trebalo da ležiš ovde doveka zbog jedne tuče". Počeo sam da čitam. Pročitao sam da zakon obavezuje da imaš "nepristrasno suđenje" koje "ispunjava i formu i suštinu poštenja." Čitao sam da je na nekim sudovima presuđivano da su dvojica ljudi koji započnu smrtonosnu tuču jednako krivi, i zašto je onda Školarac optužen samo za ubistvo iz nehata? Na odeljenju za osuđenike na smrt sam upoznao tipove koji su iza sebe ostavili po dva do tri leša.

Moja porodica me je nagovarala da počnem da se borim. Moj brat je u to vreme bio u zatvoru, i rekao je, "Ne želim da izađem napolje, a da te onda posećujem na groblju." Moja mama je rekla, "Izborićeš se za pravdu."

Ranije ove godine, čuo sam da je Kim Kardašijan nagovorila predsednika da jednoj ženi ublaži kaznu zbog droge i pranja novca, pa sam se zapitao: Šta treba da učinim da bih dobio takvu vrstu podrške? Nakon tri decenije, sada se osećam kao da polako odumirem. I moja mama i brat su umrli, zajedno sa mnogim tetkama i ujacima.

Uvek sam bio pomalo spor. Nikada nisam naučio da pišem i čitam, čak ni u srednjoj školi – zbog toga što sam crnac, puštali su me u više razrede. Tek u zatvoru sam naučio da čitam. Moj javni branilac mi je rekao da mogu da mi ublaže smrtnu kaznu tako što će me klasifikovati kao intelektualno nesposobnog. Ovo je upalilo. Sledeće godine imam novo izricanje presude, nedavno je moj sudija pokušao da nađe druge slučajeve ubistva koji se vezuju za moje ime – ona koja sam izmislio – i ništa nije uspeo da nađe.

Ali niko se nije suprotstavio mojoj osnovnoj osudi za ubistvo. Što se tiče advokata odbrane, ako ne budeš pogubljen, to je za njih pobeda. Ali ja sam suočen sa doživotnom kaznom zatvora zbog tuče pesnicama, i nekih ludosti koje sam izgovorio pre 30 godina.

J.T. Kirksi je trenutno zatučen u državnom zatvoru Haj Dezert u Indijana Springsu, u Nevadi, očekujući medicinski opstupak. Do njega se može doći putem mejla, preko odeljenja osuđenih na smrt, u državnom zatvoru Eli, sa identifikacionim brojem 30379.