Ko polaže pravo na reč 'partner'

Visoka 190 centimetara, gipka sam koliko i raskošna — kovrdžava femme koja se oslovljava neutralnom zamenicom “oni”. Za glavu sam viša od svog trans-muškog partnera koji ima 162 centimetra. Imamo nestalan odnos sa hormonskim tretmanom i odstranjivanjem dlaka s tela, ali kad je u pitanju odnos jedno s drugim, u stalnoj smo vezi još od prvog izlaska od pre nekoliko godina. Stupili smo 2016. godine u brak pred državom. Oboje smo obukli odeću skrojenu po meri i vitlali buketima od poljskog cveća dok smo paradirali priručnim prolazom ispred porodice — odabrane i biološke — razmenivši jednostavno zlatno prstenje ukrašeno crnim dijamantima. Kad oslovljavamo jedno drugo, povremeno vragolasto pomenemo “muž” i “žena”. Ponajpre, međutim (što stalno zbunjuje naše roditelje), koristimo neutralniji izraz “partner.”

Više volimo “partner” zato što je rodno neutralan. Kao ljudi koji svakodnevne živote žive u međuprostoru i izokrenutom rodnom spektru (zamislite nas kao trans-Demogorgone), “partner” je nekakav izuzetak u arsenalu inače neverovatno binarnih načina da se opiše zajedništvo. Štaviše, to je jedina reč koja može da dočara ozbiljnost naše veze a da nijednom od nas ne pripiše fiksni rod. Iako smo u braku, izraz takođe odagnava aspekt vlasništva na koji asocira institucija braka, pozivajući na aktivniji odnos i ravnopravnu dinamiku. Mi nismo prosto partneri u ljubavi i seksu dok nas smrt ne rastavi, već partneri u zločinu; partneri u životu; partneri u pantomimi (bilo to dobro ili loše po nas). Mogu da računam na njega da će nahraniti jazavičare kad ostanem duže na poslu; on može da računa na mene da ću ih izvesti ujutro dok se on razbuđuje.

Upotreba izraza “partner” može da deluje komplikovano uprkos — ili možda baš zbog — neutralnosti u odnosu na rod i bračni status. Sve do 26. juna 2015. godine, državna institucija braka nije bila dostupna u svih 50 država parovima koji zakonski nose iste rodne oznake. Delimično zbog toga, “partner”, baš kao i “domaće partnerstvo”, odavno je način za LGBTQ parove da opišu lepšu polovinu u periodu dok reč “muž” ili “žena” nisu bili tehnički verodostojni, a dok su “momak” ili “devojka”, s asocijacijom na neozbiljnost, mladost i kratkoću veze, delovali suviše trivijalno. (Noviji izraz, “theyfriend”, pojavio se nedavno da premosti taj rodni jaz, ali i dalje mu nedostaje ton ozbiljnog obavezivanja.)

Upotreba reči “partner” umnogome duguje tim ranijim generacijama kvirova koji su na svojoj koži osetili bračnu nejednakost. Danas je, međutim, podjednako naširoko koriste i progresivne, cisrodne, strejt, kao i LGBTQ osobe. Iako je to samo reč, ona je postala predmet tekuće kulturološke rasprave: ko ima pravo da koristi reč “partner”? Konkretno, da li smeju da je koriste strejt ljudi ili ona pripada samo kvirovima?

“Reč ‘Partner’ bi trebalo da koristi samo LGBTQ zajednica”, kaže Sara Korvil, kvir studentkinja iz Berlina. Ona se seća vremena kad su joj se podsmevali u baru zato što je partnerku oslovila baš tako i ona smatra da je neprimereno da strejt ljudi sada počnu da koriste reč zbog koje su kvir ljudi bili kažnjavani kad bi je koristili u prošlosti. “Strejt ljudi nemaju pravo da prisvoje ovaj izraz ili ideju sve dok se istinski ne postigne značajna društvena, politička i ekonomska jednakost”, kaže ona.

Drugi, kao što je saradnica Broadly-ja Sejdi Grejem, istakli su da kad cis, strejt ljudi koriste taj izraz, to deluje kao (neprimereni) pokušaj da se predstave kao kvir ili da se makar svrstaju u kvir kulturu umesto u heteroseksualne privilegije. Ona piše da kad je koriste strejt ljudi, tom reči kao da žele da kažu: “‘Mi smo strejt, ali nismo takvi; suviše smo ozbiljni, suviše samosvesni ili suviše intelektualni za nezrelu terminologiju dečko/devojka.’”

Za neke cis, strejt osobe, međutim, “partner” funkcioniše kao lični politički stav. “Zatičem sebe kako se gnušam reči ‘dečko’ u sopstvenoj vezi zato što odaje strukturu moći izgrađenu oko cis-muškog identiteta kom nekako pripadam ili od kog zavisim zbog sopstvenog pretpostavljenog identiteta ‘devojke’”, kaže Kelsi Grej, spisateljica iz Portlanda. Grej, međutim, dodaje da bi više volela kad bi postojala neka druga reč koja bi dočarala “ženski kvalitet” u strejt vezama pored reči “partner”, zbog njenih korena u kvir zajednici.

Ova debata, kao i većina drugih o potencijalnoj kulturnoj aproprijaciji, bremenita je. Možda je indikativnije pitanje zašto kažemo “partner”. Šta, sem njenog istorijata, čini ovu reč predmetom spora?

Gejb Dejvid, buč majstorka za tetovažu iz Halifaksa, u Kanadi, kaže da reč “partner” koristi kao način da označi i prepozna bezbednost među drugim kvirovima: “Dok upoznajem nekog i kad taj neko upotrebi reč ‘partner,’ pomalo se uzbudim i pretpostavim da bi ta osoba mogla biti kvir.” Dejvid ističe da široko rasprostranjena upotreba ovog rodno neutralnog izraza može biti od pomoći baš zato što krije kvirnes, čineći označavanje sebe kao kvira više pitanjem izbora. “Za mene, ‘partner’ je nekada bio štit”, kaže ona. “Kad ne bih smesta otkrivala rod mog partnera onima u čijem društvu sam se osećala nebezbedno, govorila bih ‘partner’. Strejt ljudi koji su tih ranih dana koristili taj izraz verovatno su mi spasli život.”

Drugi kvirovi pronalaze potvrdu i bezbednost u ambivalentnosti ovog izraza. Kim* iz Toronta koristi ga kad govori o partneru, trans ženi koja se nije deklarisala pred svim prijateljima i članovima porodice. “Deklarisala se pred nekima, ali ne pred svima”, objašnjava Kim. “Reč ‘partner’ je laka za upotrebu i ne moram odmah da otkrivam njen rod.”

Za druge kao što sam ja, “partner” popunjava prazninu koju izrazi kao što “muž” i “žena” ne uspevaju, dodajući konotaciju obavezivanja i zajedništva. Uzmite na primer Adriju Garsiju, kvir vlasnicu sijetlskog vintidž butika Indijansko leto, koja je već 16 godina u braku sa cisrodnim muškarcem. “Mrzim reč ‘muž’”, kaže ona. “Nakon svih ovih godina otkako jedno drugom čuvamo leđa, emotivno i duhovno se staramo jedno o drugom, prolazimo kroz traume i rasterećenja, kuvamo na hiljade obroka i plaćamo račune, odgajamo naše dete i sami sebe, on je meni životni partner. Ta reč je prosto odgovarajuća.” Za ljude kao što je Adrija, koja spoljnom svetu možda deluje kao da je u vezama strejt, rodno obeleženi izrazi kao što su “muž” i “žena” mogu da deluju kao da namerno skrivaju nečiji kvir identitet.

Iako bi trebalo da možete da se identifikujete kako vam drago i da vas poštuju kako god odlučite da opišete svoju vezu, istina je da je reč “partner” stigla do današnjeg značenja kroz istoriju upotrebe — često iz potrebe koju nisu osećali cis, strejt ljudi — u okviru kvir zajednice. Ako žele da kažu “partner”, ljudi sa relativnom privilegijom trebalo bi makar da zastanu i razmisle malo o reči koju su odabrali. Ne škodi ako se malo preispitate i zapitate Zašto biram da se identifikujem na ovaj način? Možda ste nebinarni a “muž” ili “žena” ne opisuju vaš rod; možda ste kvir i želite da se svrstate među trans-pretke; ili možda “dečko” ili “devojka” prosto ne dočarava ozbiljnost vaše veze.

Lično pronalazim veliku korist u reči “partner”. Zbog njene neutralnosti, ona zahteva izvesnu samo-definiciju koja je, u mojoj sopstvenoj vezi, pomogla mom partneru i meni da procenimo i preispitamo stepen našeg vezivanja.

*Prezime je izostavljeno zbog očuvanja privatnosti.