Prvi put kada sam pušila bio je to poklon za Dan zaljubljenih – i to meni

Moj prvi put je kolumna i podkest serijal koji istražuju seksualnost, rod, i perverzije, kroz nevin pogled device. Svi znamo da je „prvi put“ mnogo više od toga da skineš đanu. Od eksperimentisanja sa perverzijama, do toga da samo iskusimo nešto novo i divlje, svi u krevetu hiljadama puta iskusimo nešto po prvi put – tako seks ostaje zabavan, zar ne?

Ove nedelje, razgovaramo sa Jasmin Mrabet o njenom prvom pušenju ikada. Možete da slušate Moj prvi put na Eplovom podkastu, na Gugl pleju, Spotifaju, ili kako god da slušate podkaste. Ovaj intervju je redigovan i sažet zbog jasnoće.

Moje prvo pušenje je bilo poprilično značajno, kao što je bio i prvi put kada sam poljubila nekoga, što se takođe desilo za Dan zaljubljenih. Nekako sam se bacila u svet požude i seksa, i to sve od jednom. U tom trenutku sam imala 14 godina, i živela sam u malom selu gde i nije bilo preterano šta da se radi. Blejale bismo u seoskom klubu za mlade, pile i flertovale sa momcima. Jedne večeri tu je bio i dečko koji mi se dopadao već godinu dana – baš sam se ložila na njega, a i dopisivali smo se pomalo pre toga.

Počeli smo da flertujemo i pijemo, a onda se on pred svima okrenuo prema meni i poljubio me. Bilo je prelepo, pravi poljubac sa jezikom. Momak nije bio stidljiv! Prošetali smo po selu, bilo je jako hladno jer je bio februar. Nekako smo završili u šumi, a moje ruke su završile u njegovim pantalonama. Od tog trenutka, moj mozak ima rupu do momenta kada sam mu pušila. Bila sam na kolenima u šumi, i pušila po prvi put, zbog čega sam se, moram priznati, osećala poprilično kul.

Ono čega se najupečatljivije sećam je momenat kada sam sam stajala pored i gledala ga kako radi na tome da svrši. Sećam se koliko sam bila oduševljena ovim likom koji mi se sviđao toliko dugo, i gledala sam njegovo lice dok je svršavao. Pomislila sam, O moj bože, ovo je sjajno. To mi je bio omiljeni deo. Mislim da je to bio uvod u moju voajerističku priču, jer od tada uvek baš uživam u tome da gledam nekoga kako svršava.

Moja sećanja se većinom svode na uzbuđenje koje sam osećala zbog te situacije, kao i na činjenicu da mi je sve to bilo novo. I on je takođe pokušao da me liže, što je interesantno, jer tinejdžeri u većini slučajeva nisu dovoljno hrabri da pokušaju tako nešto.

Nakon toga smo se ponovo pridružili grupi. Sećam se da samsedela na zidu crkve i ramišljala, Vau! Kakvo veče. A pošto smo bili tinejdžeri, a tinejdžeri očigledno pričaju o takvim stvarima, u toku nekoliko narednih nedelja su mi ljudi u školi prilazili i zapitkivali o toj situaciji. On je takođe bio zaslužan što su ljudi znali neke detalje, a ja sam bila zaista nesigurna kako da se nosim sa tom čudnom orlanom slavom koju sam odjednom imala. Na kraju su i priče zamrle. Nešto se i ne osećam kao da je to bio jedan od traumatičnih trenutaka u mom životu. Rekla bih, sve u svemu, da je za mene to bilo zaista pozitivno iskustvo.

I dan danas volim da pušim. Odmah nakon primanja oralnog seksa, pušenje mi je druga po redu najomiljenija seksualna stvar. Naravno, nije uvel savršeno – posebno u toku mojih ranih dvadesetih godina, kada sam bila manje samouverena, dešavalo mi se da se nisam osećala dovoljno udobno ili samouvereno da bih odbila, što je stvarno sranje.

Pušenje je toliko prisutno u medijima, nezavisno da li govorimo o TV-u, filmovima ili pornićima. Sve što treba da radite kako biste videli pušenje ili čuli da se o njemu priča je da pogledate neki tinejdžerski film. Pušenje je izuzetno normalizovano, za razliku od primanja oralnog seksa. Ženski magazini nas uče kako da pušimo, ali nikada nećete videti naslovnicu nekog muškog magazina sa naslovom: “Kako lizati ženu”. Kao da je pušenje nešto što se očekuje od žene, i treba da se oseća kao da je neuspešna ili da je sjebala seks ako ne radi to.

Sećam se da sam čitala o jazu u doživljavanju orgazma, i kako sam bila šokirana činjenicom koliko ređe heteroseksualne žene doživljavaju orgazam u odnosu na heteroseksualne muškarce. Definitivno sam kapirala da postoji jaz u primanju oralnog seksa: muškarci očekuju da će dobiti pušenje, ali sa ženama situacija nije takva. Čak i sada, iako volim da pušim, retko kad se desi da mene partner oralno zadovolji. A i kada se to dešava, obično je nekako do pola, rade to minut i onda nastave dalje. Treba da počnemo da pričamo o ovome, kao i o normalizaciji ženskog zadovoljstva, zato što u suprotnom stvari neće postati ništa bolje. Zamislite samo da je situacija obrnuta, i da muškarci ne svršavaju kada imaju seks! To bi bilo stanje uzbune.

To što sam žena koja otvoreno uživa u pušenju ponekad može zvučati kao politička izjava, jer moje seksualne preferencije na neki način izgleda služe patrijarhatu. Definitivno sam doživela razgovore sa nekim ženama koje sebe deklarišu kao feministkinje, a koje su imale problem sa time da žena puši. Ali ako bi mi neko rekao da je pušenje antifeministički čin, rekla bih mu da odjebe, molim lepo. Zato što je, po mom mišljenju, nesumljivo antifeministički reći ženi šta treba a šta ne treba da radi ili da joj se dopada seksualno.

Zašto volim da pušim? Volim što imam priliku da usporim, da osetim situaciju i da budem u toku sa osobom kojoj pušim, tako da mogu da čujem njihove reakcije i da osetim kada im se dopada nešto. U pitanju je prelepa stvar, i uživam u svakom delu: u kapiranju šta vole, i koliko su blizu svršavanju. To mi je izuzetno uzbudljivo. Verovatno zbog toga i volim da pušim.

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE US.