Požari izazvani klimatskim promenama prete da unište jedan od najdragocenijih ekosistema na svetu

Šumski požar besni na planini Kilimandžaro, najvišoj samostojećoj planini na svetu i jednom od najposebnijih ekosistema. Plamen besni na južnoj strani planine već dve nedelje.

Planina Kilimandžaro – najviši vrh Afrike sa 5.895 metara i jedna od njenih najpoznatijih znamenitosti – i šume koje ga okružuju dom su retkih biljnih i životinjskih vrsta, od kojih su neke u opasnosti od izumiranja.

Video koji su podelili posmatrači prikazuje plamen koji blješti crveno naspram mračnog noćnog neba na horizontu, sa pozadinom u mrklom mraku. Napori vatrogasaca i službenika parka da ugase požar daju male rezultate jer se pakao vuče već treću nedelju. Tanzanijska vlada je tek prošle nedelje rasporedila stotine vojnika da pomognu u gašenju požara. Zvaničnici su u četvrtak rekli da je plamen uglavnom obuzdan, ali se procenjuje da je uništeno 25 do 33 kvadratna kilometra šume.

Požar dolazi u trenutku kada stručnjaci UN u novom izveštaju upozoravaju da bi glečeri Kilimandžara, među poslednjima na kontinentu, mogli da nestanu za manje od 30 godina.

Kilimandžaro privlači do 50.000 turista svake godine i dugo se suočava sa pritiscima, uključujući prenaseljenost i preveliki turizam. Ali stalni požari predstavljaju ozbiljniji dugoročni problem.

Andreas Hemp, biolog sa nemačkog Univerziteta u Bajrojtu, svedočio je tome kako požari izjedaju jedinstvenu vegetaciju planine, ubijajući biljke koje je proučavao decenijama. Njihov uzrok je, kaže on, „zabrinjavajuća“ mešavina klimatskih promena i ljudskih aktivnosti.

Požari u sušnoj sezoni u Tanzaniji nisu neuobičajeni, rekao je Hemp za VICE, a nekim biljkama su čak potrebni povremeni požari da bi nicale. Ali u proteklim decenijama oni su postali sve češći i intenzivniji.

Hemp je dodao da su požari bez presedana 1990-ih uništili stotine hektara šuma kojima će biti potreban vek da ponovo izrastu. Ovogodišnji požari zahvatili su manju površinu, ali „naravno, moramo da brinemo“, upozorio je Hemp, jer stalni požari prekidaju obnovu šuma. "Ovi požari znače da regeneracija ponovo počinje od nule", kaže Hemp. „Da smo čekali oko 100 godina, ovde bi mogla opet da bude šuma”.

Najnoviji pakao bio je u oktobru 2020. godine, kada su kuvarski pomoćnici slučajno izazvali požar koji je besneo nedelju dana, uništivši površinu od 95 kvadratnih kilometara.

Vlasti Tanzanije su se borile da proaktivno ispitaju oblast planine Kilimandžaro u potrazi za požarima, zbog ogromne površine zemlje koju pokriva - 75.000 hektara, površina veća od Najrobija.

Ovogodišnji plamen je prvi put izbio 21. oktobra. Iako je izgorela manja površina nego u događaju iz 2020. godine, ovi požari su besneli duplo duže. Zvaničnici kažu da je nejasno šta je izazvalo požar, ali ljudski faktor - nebriga nosača, turista, kao i lokalnog stanovništva koje dimom isteruje pčele, bio je glavni uzrok požara u prošlosti. Suša i jak vetar pomogli su u raspirivanju i širenju plamena, kažu nadležni.

Sve sušniji periodi pa samim tim i češći požari na Kilimandžaru verovatno su znak sušnijih temperatura izazvanih klimatskim promenama u širem regionu istočne Afrike, kaže Hemp. Trenutno u Tanzaniji traje uporna suša.

Turisti i dalje dolaze na planinu, a neki od njih smešteni u kampu za odmor Karanga su rekli novinarima Bi-Bi-Sija da vide dim sa svog položaja. Planina Kilimandžaro generiše oko 50 miliona dolara prihoda od turizma za  Tanzaniju godišnje, ali sa neprestanim požarima „priliv prihoda od turističkih aktivnosti može da opadne“, kaže Ronald Ndesanjo sa Univerziteta Dar es Salam.

Stalni požari takođe ugrožavaju biodiverzitet planine Kilimandžaro. Džinovski mlin, retka biljka koja liči na kaktus, i Abotov duiker, ugrožena životinja iz porodice antilopa, samo su neke od vrsta koje se nalaze skoro isključivo na Kilimandžaru. Antilopa je prisutna u trenutno zahvaćenom području.

Maglovite oblačne šume i retke vrste žbunja koje rastu više na Kilimandžaru - i trenutno su na udaru vatre - posebno su kritične jer deluju kao sredstvo za kondenzaciju, omogućavajući više padavina u isušenom području gde je voda preko potrebna lokalnim stanovnicima. Oko 150 kvadratnih kilometara prašuma Kilimandžara nestalo je u požarima u poslednjih vek i po.

Planina će takođe izgubiti svoj vrh pokriven glečerom. Alarmantne stope gubitka leda smanjile su glečer Kilimandžaro na manje od 20 odsto njegove veličine 1900-ih. Izveštaj UN o globalnom topljenju glečera kaže da bi preostali deo glečera ovde „mogao skoro potpuno nestati do 2050. godine“, zbog klimatske krize. Još 18 glečera, uključujući Jelouston glečere u SAD i Dolomite u Italiji, takođe će se potpuno istopiti.