Ako ste ikad kupovali drogu u poslednje dve decenije, poznati su vam telefonski razgovori bazirani na eufemizmima. Prvo pitate nešto kao „Jel‘ tu Peca?" iz čega sledi čitava serija nesporazuma koja se završava tako što nestrpljivo ispalite „Ma treba mi gram kokaina, razumeš?" Diler se tu naljuti i stavi vas na kraj reda.

Ta vrsta poziva je skoro zaboravljena, jer se danas kupovine obavljaju koristeći Snapchat ili WhatsApp – manje je nezgodno ovako, a svi imaju utisak da su bezbedniji. Ali istraživanja pokazuju da korišćenje društvenih mreža i čet programa nije toliko privatno kao što se misli.

Studija pod naslovom #Drugsforsale: upotreba društvenih mreža i enkriptovanih poruka u sistemu ponude i potražnje na tržištu narkotika pokazala je da su aplikacije za mobilne telefone postale „prihvatljiva opcija" za kupovinu droga jer nude „brz i lak način da se povežu kupac i prodavac."

Ovi programi su kompromis između kopanja po sajtovima na dark vebu i oslanjanja na ulične dilere; izbegavaju negativne aspekte i jedne i druge ekstremne opcije. Ako kupujete preko interneta, moraćete da kupujete bitkoin i zatim da očajnički pokušavate da završite transakciju pre sledećeg kraha tržišta koji će vam valutu obezvrediti. Ako kupujete na ulici… to realno niko više ne radi 2018. Brzina i jednostavnost dogovora preko telefonskih poruka smatraju se za najveću prednost, navodi se u ispitivanju javnog mnenja.

Anketarima je, primera radi, izvesni Zak (22) rekao da je u pitanju „Lak i moderan način kupovine. Smučio mi se darknet, nikad to nisam uspeo da skapiram, stalno mi je bila potrebna pomoć prijatelja. Ali telefonom je super jednostavno; na brzinu se povežem sa potpunim strancima. U ovom kraju mnogi dileri rade isključivo preko Snepčeta, što znači da bih bez njega bio ograničen na slučajne susrete na ulici ili po klubovima."

Više od 75% ispitanika reklo je da drogu kupuju preko Snepčeta. Instagram je drugi po popularnosti, oko 20% ljudi kaže da je preko njega završavalo. WhatsApp, Kik, i Wickr takođe se često navode, Tinder i Grindr tek nešto manje. Načelno su ove aplikacije platforma za prvi kontakt između kupca i prodavca, dok se sam dogovor sklapa preko enkriptovanih veza.

Dr Lea Mojl, predavač na katedri za kriminologiju Univerziteta u Londonu i jedan od autora pomenute studije, kaže da su navedeni razlozi za korišćenje ovih programa bili posebno interesantni. Jednostavno rečeno, za samo par godina društvo je prešlo od paranoičnog stava po kom se telefoni svih dilera sigurno prisluškuju, do stava po kom je sasvim OK kačiti po društvenim mrežama i razgledati kao u katalogu slike koksa i tableta.

Mark (23) kaže sledeće: „Ubrzo sam shvatio da je Snepčet sasvim pouzdan, baš kao i Votsap. Policija ne može da pristupi podacima koji se ovako šalju." Dr Mojl kaže da Markovo mišljenje dele mnogi od 358 kupaca širom sveta. „Ljudi su ubeđeni da sigurnosne mere ovih programa štite njihov identitet. Većina misli da je ovako sasvim bezbedna, i da je mala verovatnoća da im organi reda uđu u trag."

Nažalost, ovi programi uopšte ne nude zaštitu na koju se mnogi kupci oslanjaju. Svaka bezbednosna mera, od obostrane enkripcije do poruka ograničenog trajanja, ima veoma važna ograničenja.

Na primer, neotvorene Snepčet poruke se trajno čuvaju na serverima, pa bi uz sudski nalog bile dostupne policiji. Instagram sav sadržaj deli sa matičnom firmom Fejsbukom i svim njenim oglašavačima. Votsap takođe dozvoljava Fejsbuku pristup informacijama. Vikr, čije se poruke automatski brišu, ne sprečava korisnika da napravi skrinšot. Kik beleži IP adrese svih korisnika, baš kao dejting aplikacije Grajndr/Tinder. Facebook Messenger nudi obostranu enkripciju ali je ne uključuje po difoltu – Fejsbuk je nedavno priznao da su ranije raznim tehnološkim firmama dozvoljavali da pristupe privatnim porukama korisnika.

Drugsforsale istraživači sastavili su spisak prednosti i mana svih aplikacija preko kojih se kupuju droge. Koga to zanima, može sam da pročita izveštaj.

Vredi napomenuti da i ova vrsta kupovine često zahteva direktan kontakt sa dilerima. Prethodna istraživanja pokazala su da se za prednost kod darknet kupovina smatra to što ne postoji kontakt sa dilerima. Iako preko telefonskih aplikacija neki ljudi samo održavaju kontakt sa dilerima koji poznaju, mnogi kontaktiraju nepoznate dilere i sa njima dogovore da se nađu radi konačne razmene. Manje od četvrtine ispitanika smatra da je kontakt sa nepoznatim dilerom potencijalno rizičan.

Doživljaj sigurnosti nije jedini razlog zbog kog ljudi drogu sve više traže preko društvenih mreža. Kupci smatraju da na ovaj način mogu da provere kakav je kvalitet robe pe nego što je kupe. Lusi (19) kaže: „Zanaks sam po prvi put kupila peko Snepčeta jer sam mogla da vidim snimak dilera kako otvara fabričku ambalažu. Tako sam imala osećaj da je bezbedno da progutam tabletu… nikad ne bih kupila na ulici, osim da sam baš očajna, jer tako ne znam šta uzimam."

Korisnici često traže broj komentara na Instagramu kao potvrdu kvaliteta droge u prodaji – oslanjaju se na to kao na kritike kupaca na Amazonu. Dani (23) kaže da je preko ovih programa bilo „mnogo manje informacija nego što se može naći na dark vebu, [ali] mnogo više nego na ulici".

Mojl navodi da joj je ovo bila jedna od najzanimljivijih strana studije. „Činjenica da ljudi za potvrdu kvaliteta robe smatraju snimak dilera." Brine je ideja da se Insta stori ili snep može smatrati za neku vrstu garancije. „Nemoguće je proceniti kvalitet supstance na osnovu vizuelnog pregleda snimka."

Aplikacije takođe menjaju način poslovanja samih dilera jer nude bolji pristup novim klijentima. „Često kupac i prodavac ostvare samo početni kontakt preko društvenih mreža", kaže Mojl, „ali zatim diler traži da se logistika ugovori preko Votsapa."

Dani u kojima su dileri delili vizitkarte ili štampali svoj broj telefona u rizle polako ostaju iza nas. Diler iz 21. veka održava svoj poslovni profil na društvenim mrežama, sa mejling listama svih klijenata. „Ljudi se žale da ih dileri zasipaju porukama u sklopu promocije, ako im stiže nova roba", priča Mojl. „Sve je više prostora za agresivni marketing." Grupna SMS obaveštenja (preko telefona za jednokratnu upotrebu) već godinama unazad koriste ulični dileri heroina i kreka.

Kupci kažu da im je danas dostupan daleko širi raspon droga nego u vreme kada su morali da zovu ortakovog ortaka. Tim (23) kaže da je u tome najveća prednost kupovine preko telefonskih aplikacija. „Vrlo je teško naći na UK ulicama dilera koji valja psihodeliju." Džes (23) iz Koventrija kaže: „Nisam mogla da nađem uživo nikog ko prodaje oksi ili kodein, ali preko telefona sam uspela."

Ovo je poseban izvor brige: neiskusni kupci sa zabludama o kvalitetu proizvoda. „Brine nas to što su mladi potencijalno izloženi sve većem broju supstanci", kaže Mojl. „Pri kupovini uživo, toga je bilo manje."

Ovo istraživanje je bar jednu stvar definitivno potvrdilo: praktično ne postoji kontakt aplikacija koja se ne koristi za kupoprodaju droge. Zašto ih ne i bi za to koristili? Lakše je naći tabletu na Instagramu nego u klubu, a paleta proizvoda je mnogo šira. Ali stvarna garancija kvaliteta ne postoji, a pritom se nikad ne zna ko osim vas gleda šta kači vaš diler.

@mark_wilding