Ko seče drveće po Beogradu i šta može da se uradi protiv toga

Kako stoje stvari, Beograd će ove godine prvi dan proleća, ujedno i svetski dan šuma, dočekati sa osakaćenim parkovima i drvoredima.

Sa prvim toplijim danima smo dobili prvi hladan tuš, kada je započelo betoniranje na Košutnjaku da bi se napravila “stena za penjanje”. Zatim je usledilo orezivanje krošnji na drvoredima po centru, i to metodom koja se koristila otprilike u vreme francuske revolucije – odsecanje kompletne krošnje i ostavljanje golog debla sa patrljcima najvećih grana, takozvani “topping”.

Da li treba reći da je takvo iživljavanje nad drvećem prevaziđeno i čak zabranjeno u nekim zemljama, jer drvetu pravi ozbiljnu traumu koja može da ga sasuši? Ali eto, tako smo radili oduvek, tako je realno najlakše, ne moraš jedno pet godina posle da se cimaš - a drvo ako preživi, preživi, a i ta 27. marta, kao da je neka bitna ulica.

I kao šlag na tortu, dolazi nam gondola to jest žičara između Ušća i Kalemegdana koju gradski očusi najavljuju još od predizborne kampanje. Projekat je problematičan po mnogo osnova, ali kako se ispostavilo, najpre zato što izgleda da u ovom gradu nema mesta i za žičaru i za drveće - uključujući jedno od najvoljenijih stabala na Kalemegdanu, koje je, zajedno sa još 150 stabala na Ušću i Kalemegdanu, posečeno u okviru pripremnih radova.

Reakcija Beograđana je bila očekivano burna, skoro pa u rangu one izražene povodom seče platana na Bulevaru za vakta Dragana Đilasa. Ovaj put, kao i tada kada su se neki bogami i vezivali za platane i provodili dane i noći tamo (spojler: nije pomoglo), izgleda da konsternacija, osuda, briga i očaj traže načina da se razliju sa društvenih mreža u nešto konkretno.

"Bilo nam je žao da gledamo kako drveće polako nestaje u krajevima u kojima smo živeli i osećali smo bespomoćni bes koji smo pokušali da kanališemo u nešto produktivno i kreativno. Tako smo došli na ideju da posadimo drvo i da pozovemo građane da bilo sami sade drveće, bilo da nam se priključe donacijom, ili volontiranjem", kaže mi preko fejzbuk četa Tea Nikolić iz udruženja Šuma peva.

"Naravno, tek kada smo krenuli u konkretnu akciju shvatili smo da nije tako jednostavno posaditi drvo", nastavlja Tea i objašnjava mi da je Gradsko zelenilo bilo čak prilično predusretljivo i da su im tamo objasnili da mogu da sade samo na prostoru koji nije u nadležnosti Gradskog zelenila, dakle, da u obzir dolaze samo privatne površine oko kuća ili zgrada.

"Za svako drvo smo morali da kontaktiramo Zelenilo, izlazimo sa njima na teren i dobijemo odobrenje. Vremenom smo shvatili da je puno škola i vrtića bez drveće i bez kontrole zelenih površina, tako da smo počeli tamo da sadimo. To se pročulo pa nas sada vrtići sami kontaktiraju", kaže ona.

JKP “Gradsko zelenilo” nije bilo tako predusretljivo prethodnih dana dok je trajala seča i nije odgovaralo na brojne telefonske pozive i mejlove sa pitanjima koje je VICE uputio povodom svega što drveće Beograda prolazi ovih dana. Na naše upite nemi su ostali i gradski čelnici, koji bi morali da odgovore na veoma ozbiljne optužbe u vezi projekta žičare – jer izgleda da je on nedvosmisleno nelegalan.

Generalni urbanistički plan Beograda izričito zabranjuje gradnju žičnih vidova prevoza i to na prostoru tvrđave, što je prosto fantastično. Dakle, nije u pitanju neko izvrdavanje, siva zona ili nejasna nadležnost, bukvalno je eksplicitno zabranjeno baš ovo što se sada radi. I to ne tako davno, jer aktuelni Generalni urbanistički plan je donesen 2016, debelo u vreme aktuelne vlasti.

Da stvar bude smešnija i istovremeno jezivija, potrebnu dokumentaciju su izdali svi - koji ne treba da je daju. To uključuje i obe opštine na kojima su planirani terminusi žičare, Stari grad i Novi Beograd, gde je na vlasti opozicija, a predsednik opštine Aleksandar Šapić.

"Što se tiče rešenja koje je izdala naša opština, to uopšte nije politička odluka, to je rešenje koje mi moramo zakonski da izdamo kada odluku donese Skupština grada i kada komisija u okviru Sekretarijata za komunalno-stambene poslove oceni da to može da se uradi", kaže Šapić u telefonskom razgovoru za VICE.

Za projekat je odgovorno JKP “Skijališta Srbije” (jer ko će drugi kad je žičara), ali seču stabala izvodi JKP “Gradsko zelenilo” i to na osnovu predloga Stručne komisije koju je formirao Sekretarijat za komunalne i stambene poslove.

Dakle, svi su tu, samo ne oni koji su za to nadležni – Ministarstvo za kulturu i, pretpostavljamo, građevinska inspekcija koja bi trebalo da se bavi svim slučajevima nelegalne gradnje, a teško da se može naći grdniji primer za to od gradnje koja se direktno kosi sa GUP-om i narušava javno dobro po kome je Beograd možda i najpoznatiji, Kalemegdansku tvrđavu i park.

Opštinama su ruke vezane. “U suprotnom bismo kršili zakon. Svih 17 opština je, prema statutu grada, dužno da izda rešenje, kao kod građevinske dozvole. Ovo je čisto tehnička stvar i bezobrazluk je da se spominje u javnosti kako je odluku donela opština Novi Beograd. E, sada, da li smo mogli da ne poštujemo zakon, mogli smo, ali onda ulazimo u anarhiju”, ogorčen je Šapić.

Sa druge strane reke, čelnici Starog grada su imali neku ideju kako da iskažu neslaganje i ostavili su posečeno drvo sa Kalemegdana ispred Gradske skupštine.

Ovaj vid političkog teatra jeste zgodan za društvene mreže jer pruža određenu simboličku satisfakciju, ali daje malo drugih rezultata. Naravno, pitanje je da li iko od političkih oponenata može išta konkretno da uradi, jer nadležni uspešno kriju loptu, a mnogi se ni oglašavaju (VICE je probao da stupi u kontakt sa novopostavljenim gradskim urbanistom Markom Stojčićem, ali bez uspeha). Za sada, Savez za Srbiju je najavio krivične prijave.

Doduše, pitanje je i koliko je onoj tihoj većini građana, daleko od fejs buke i cvrkuta tvitova, uopšte stalo do toga šta se događa sa “drvnim fondom” grada. Žurni kasnokapitalistički način urbanog života ne ostavlja vremena da zastaneš i pomirišeš ruže ili uživaš u šuštanju lišća, samo motori i motorne testere, od kuće do posla, odavde do večnosti.

Zato ne čudi što, uprkos stalnom hvalisanju da se radi na povećanju površina pod zelenilom, Beograd baš ne stoji slavno na spisku na kome su evropske prestonice rangirane po takozvanom NDVI indeksu. Ovaj metod uzima krug poluprečnika 5 milja (8 kilometara) od centra grada i gleda se koji procenat je pod zelenom površinom. Prema podacima iz 2017, taj koeficijent za Beograd je 0,283, što znači da je oko 29% procenta površine grada prekriveno zelenilom, što ga smešta u donju polovinu evropskih glavnih gradova, iza Zagreba i Sarajeva (koje je prvo na spisku po ovom kriterijumu).

Ali, zelene površine koje ulaze u ovu vrstu procene nisu obavezno pod drvećem, nego uključuju i parkove i zelene okućnice i slično. Kada je reč o samom drveću to jest površinama gde je ono dominantno, “šumovitost” u Beogradu, prema navodima iz 2018 (koji su sumnjivo isti kao oni iz 2011), iznosi oko 0,025 hektara po stanovniku, dok evropski standardi nalažu čak 0,33 hektara po stanovniku, što znači da kada je reč o drveću, mnogo deblje zaostajemo. Ali i dalje se stabla seku kad god neko ko ima veze u vlasti pomisli da bi tu baš zgodno legao kafić - ili se održavaju prilično brutalnim, skoro srednjevekovnim metodama.

"Mi smo zbog nejasne ekonomske računice i neisplativosti, kao i zbog rušenja prirodnog i istorijskog ambijenta Beograda podnosili mnoge primedbe, prigovore i žalbe u proteklih godinu dana", kaže mi Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd. “No, nažalost ništa od tih zdravorazumskih stvari nije usvojeno niti razmatrano na pravi način”, nastavlja Veselinović.

Kada su insitucije gluve i bahate, kada se potpuno ignorišu propisi jer tako odgovara onima koji imaju moć, šta onda ostaje građanima kao način borbe? Jedino da se preduzmu konkretne akcije, kao što Ne davimo Beograd planira da uradi u subotu, 16. Marta, od 12 časova, kada su pozvali građane na sadnju 100 mladica na Ušću.

Inicijative kao što je “Šuma peva” se ne uvezuju sa političkim akterima, ali u ovakvoj situaciji, gde je zelenilo kolateralna šteta ili direktna žrtva političkih odluka koje se izdaju za ekonomsku dobrobit – slika bugarskih turista kako se razrogačenih okica voze gore-dole gondolom se prosto sama javlja – i borba za pošumljavanje i bolji tretman gradskog drveća se opravdano može sagledati kao politička.

"Broj onih ljudi koji su zabrinuti zbog zelenila i toga što se radi porastao je i ljudi se okupljaju oko naše stranice i još nekoliko fejsbuk stranica, što je jako dobro za početak. Tu su stranice Savski nasip, Ekolozi svih zemalja ujedinite se, Odbranimo reke Stare planine", navodi Tea Nikolić.

Ko želi da pomogne ili uključi se, lajk na neku od ovih stranica na fejzbuku je sasvim okej kao prvi korak – jer tu se mogu naći informacije kojih nema u mejnstrim medijima i dobiti bolji uvidi u sve načine na koje se, u službi napretka i kapitala, devastira priroda, ne samo u Beogradu, nego širom Srbije. A samo informisani građani mogu da pređu na dela.

Primer organizacije “Šuma peva” i akcije sadnje koju organizuje Ne davimo Beograd ukazuju na pravce i načine na koje se lajk može pretvoriti u nešto konkretnije, na direktnu akciju koja daje konkretne rezultate i pokazuje jasno vlastima da se neki građani ne slažu s njihovim odlukama i da stoje protiv njihovih metoda. Da li to znači i da će vlasti reagovati neprijateljski? Osnov može da se nađe, ako se tako želi - po statutu grada, JKP “Gradsko zelenilo” ima tapiju na sadnju mladica na javnim površinama.

"Ne očekujemo probleme, mislim da nam je svima u interesu da u gradu imamo više drveća, više zelenila i samim tim čistiji vazduh. Za sada nije bilo problema sa sadnjom u nekim drugim poduhvatima, iz Zelenila su nam uvek zahvaljivali na inicijativi", optimističan je Veselinović.

Možda, na kraju, uprkos ćutanju odgovornih i bahatosti nadležnih, ima nekog mesta optimizmu. Ipak se Beograd prošle godine kandidovao za Zelenu prestonicu Evrope.