Džoni Noksvil iz "Jackass-a" o svom novom filmu "Action Point"

Godina je 2018. a ja preko telefona razgovaram sa idolom iz detinjstva. Džoni Noksvil, četrdesetsedmogodišnji hazarder, prepričava kako mu je ispalo oko na snimanju novog filma. „Dve šminkerke su počele da plaču“, kaže kroz smeh. „Ja sam ih sve kao smirivao, ne brinite, biće OK. Toliko puta su me vodili u hitnu, mislio sam da više niko ne reaguje kad se meni nešto desi.“

Noksvil je koscenarista i protagonista filma Action Point koji će izaći prvog juna ove godine. Glumi vlasnika opasnog i loše vođenog luna parka kog posećuju njegovi prijatelji hazarderi (njih glume pravi kaskaderi i Kris Pontius, Noksvilov kolega iz Jackass dana). Tokom produkcije, Noksvil je po više puta doživeo potres mozga, prelom kostiju, iskakanje očne jabučice, i još mnogo toga. Ovo je nešto najbliže novom Jackass filmu što ćemo moći da vidimo u dogledno vreme.

Pogledajte prvi trejler i pročitajte ekskluzivni intervju sa Noksvilom. Pričao je o svemu i svačemu, od uređenja radnog prostora do saradnje sa ekipom koja stoji iza popularne serije Silicon Valley (Džon Altšuler, Dejv Krinski, i legendarni Majk Džadž).

VICE: Gde se trenutno nalaziš?

Džoni Noksvil: Nalazim se u Los Anđelesu, u Kaliforniji.

Šta trenutno vidim pred sobom?
Vidim svoje prljave crvene patike na podu.

Kod kuće si?
Ne, ne, u kancu.

Kakva ti je kancelarija?
Pa, moja lično je danas prilično neuredna. Na zidu imam slike Evil Knivila i Hantera S. Tompsona, a na policama ispred imam gomilu nekih glupavih albuma. Ovde su pre radile knjigovođe, tako da sam morao da popunim ogromnu količinu prostora na policama.

Šta si danas doručkovao?
Nemam pojma, nekakvo jaja sa krompirićima. Obroke mi donose tako da ne razmišljam o njima, samo jedem šta god se stavi ispred mene. Stvarno ne znam da ti kažem šta je bilo.

Tako ti je lakše.
Moram o svemu i svačemu da odlučujem, zato negde skratim. Zato uvek nosim istu obuću, odeću, isti veš – da ne moram da razmišljam šta ću kad da obučem.

Šta imaš u planu za danas?
Pa, treba uskoro da izađe trejler za Action Point, tako da danas to snimam, izmenio sam malo scenario. Čitam o Dejvidu Alanu Kou, hteo bih da snimim dokumentarac o njemu sa Džulijanom Nicbergom ( The Wild and Wonderful Whites of West Virginia). Čitam i njegovu knjigu Just for the Record, i još neke druge.

Reci nam nešto o filmu, kako je sve počelo, zašto si odlučio da snimiš Action Point?
Derek Freda, moj partner, poslao mi je dokumentarac o „Parku akcija“ u Nju Džerziju; neviđen zabavni park čiji je vlasnik odlučio „da ne smaramo decu pravilima, neka sama brinu o svojoj bezbednosti“. Ljudi su se, naravno, izlomili. To nam je dalo ideju za film o opasnom zabavnom parku, ali priča je o našim iskustvima iz Jackass perioda.

Sabrao sam sve najbolnije akrobacije, i od toga smo napravili film. A ne da je koštalo! Više sam se lomio ovde nego na bilo kom prethodnom Jackass filmu. Sve smo izvodili realno. Pitao sam kaskadere „Možete li vi ovo za stvarno, znači ništa zaštite, ništa rezovi“, i malo mi je bilo krivo što sam im to tražio ali oni su se stvarno primili, nikad ranije nisu imali priliku da probaju tako nešto. Bila je dobra atmosfera na setu.

Elenor Vortington Koks levo, Džoni Noksvil desno; Action Point, by Paramount Pictures. Photo credit: Coco Van Oppens © 2018 Paramount Pictures. All rights reserved

Zašto niste koristili CGI?
Ne zanima mene filmska magija. Uzbudljivije mi je kad sami izvodimo svoje trikove. Kad snimam neki normalan film, uvek zahtevaju da umesto mene tačke izvode kaskaderi, ja to uopšte ne razumem. Ovde sam mogao da radim šta hoću [smeh]. Nije bilo lako.

Koja ti je bila najteža povreda?
Uf, ne znam. Imao sam četiri potresa mozga, jednom sam slomio ruku, nagnječio meniskus, ušinuo vrat… Možda je najgore bilo kad sam se vratio iz bolnice posle težeg potresa mozga i nos mi je još krvario, pa kad sam krenuo da ga izduvam, oko mi je iskočilo iz duplje. Nisam znao šta da radim, samo sam ga gurnuo nazad i nazvao producenta. „Moraš da dođeš po mene, ispalo mi oko“. On sve kao „Haha, ne seri“, a ja mu kažem „Ozbiljno.“ Odmah su me vratili u bolnicu.

Pa šta je bilo?
Ispostavilo se da sam slomio i orbitalnu kost a da to niko nije znao. U stvari i nije bio prelom, smrvila se od udarca. I onda kad sam duvao nos, ušao mi je vazduh iza očne jabučice i pritiskom ga izbacio iz duplje. Nisam to očekivao

Nije ti se ranije dešavalo?
Nikad. Rekli su mi, kao, možda će morati operacija, videćemo za mesec i po dana, a u međuvremenu nemoj slučajno da kijaš. A mene rade alergija, mislim, kako da ne kijam? [smeh] I opet mi je iskočilo nedelju dana kasnije! Kris Pontius me je zasmejao, i on je u filmu, i kako sam rukom pokrio nos, opet sam izduvao oko iz duplje. Ne skroz kao prvi put, ali ipak.

Jel’ se sjebe vid kad ti oko iskoči?
Da da, sve vidiš duplo jedno vreme, ali sa vremenom se to ispravi. Ali poslednja dva-tri dana snimanja, nisu mogli da me kadriraju sa leve strane – imao sam povez preko oka, kao pirat. Nekako smo se snašli.

Kako je Kris Pontius ušao u celu priču?
Ja sam ga zamolio. Napisao sam za njega ulogu, pitao ga da li hoće da je igra, on pristao. Fenomenalan je u filmu. Strašno smešan čovek, ovako iza kamere. Njega privatno jako zanimaju sekire i njihova istorija, pa sam to morao da ubacim u scenario. Dok je čekao na setu, pravio je koplja za šminkerke i ekipu, mislim da ih je tridesetak napravio ukupno. Niko mu nije tražio da im napravi koplje, ali šta ćeš, to je neki njegov znak ljubavi.

Ima li i drugih članova Jackass postave u filmu?
Nema, samo Pontius i ja, ali Jackass duh se oseti u filmu. Cela priča je, kao, šta bi bilo kad bi Jackass ekipa imala svoj zabavni park, loše vođen i opasan.

Zašto te stalno šminkaju u starca?
To smo ovde naknadno odlučili, moj lik je star ali nismo hteli da sve ispadne baš kao u Bad Grandpa. Donekle nas je ograničila geografija mog lica, ali hteli smo da imamo narativ i u prošlosti i u sadašnjosti, kao u Princess Bride.

Kako ste osmislili koreografiju za akrobatske tačke?
Film se radi o opasnom zabavnom parku, pa je sve moralo da bude vezano za to. Znači, sedneš i pokušaš da zamisliš najgore stvari koje bi mogle da ti se dese u zabavnom parku. Nije to tako teško zamisliti, imali smo ogroman spisak.

Kako je Majk Džadž ušao u tu priču?
Ja sam mu pomenuo ideju pa me je on spojio sa svojim saradnicima – Džon Altšuler, Dejv Krinski – i onda smo počeli da razmenjujemo ideje.

Koliko je to sve potrajalo?
Dugo, ima jedno tri, tri i po godine . Šest meseci snimanje, šest meseci montaža, a sve ostalo sediš i radiš na scenariju.

Šta ti je tu bio najveći izazov?
Ton same priče, jebiga, moralo je nekako da radi. Nikad ranije nisam pisao narativ za film, znači ja sam to jedno šest meseci sam kočio.

Da li bi se ponovo upustio u ovako nešto?
Bih, sad sam samouveren. Mesecima sam se plašio i da pokušam, na kraju sam sebi rekao, „Jebiga, nešto moraš da staviš na papir“. Čudno je to čega se sve čovek plaši.

Premijera filma Action Point je 1. 6. 2018. Pratite ga na Fejsbuku, Tviteru, i Instagramu.