Ispovesti postiđenih ekseraša: najgora MDMA iskustva

Ekstazi je sad mnogo jači nego što je nekad bio. To ima dve posledice. Prvo, vaš ujak sa minđušom i kolekcijom ploča nije u pravu kad tvrdi kako su pilule bile „bolje" u njegovo vreme. Drugo, ova droga je danas opasnija nego ikad. Naučnici kažu da je za prosečnu odraslu osobu „prihvatljiva" doza MDMA za jedno veče 70-75 miligrama. Ovih dana, tablete koje testira The Loop često imaju i po 250 miligrama.

Nikad neće biti sasvim bezbedno uneti u organizam supstancu od koje srce počinje da lupa dvostruko brže, ali rizike je moguće svesti na razumnu meru. Ako možete, testirajte drogu da biste ustanovili koliko je čista, i uvek krenite sa polovinom – ili čak četvrtinom – i sačekajte da efekat prođe pre nego što uzmete ostatak. Još praktičnih i iskrenih saveta na tu temu možete naći ovde.

Naravno, sve ovo zvuči kao da je ekstazi danas čist smor, što nije slučaj. Ljudi ga uzimaju jer im prija. Ipak, treba imati u vidu da rezultati nisu uvek oni očekivani. Sledi nekoliko priča o tome.

Iako sam prvi put uzela MDMA pre bar jedno sedam godina, najgore iskustvo sam doživela nedavno. Dešavalo mi se i ranije da „presisam", pa posle po ceo dan povraćam. Obično se baš teško i spustim, povraćanje mi praktično ne gine. Ali ipak je najgore od svega bilo ove godine na Glastonberiju, jebiga, zato što sam imala osećaj da nije fer.

Uzela sam par grama navodne mdme od nepoznatog dilera. Jedne večeri je krenuo da me radi aktivno, ali nekako me uopšte nije dizalo. Pošto sam razmaženo nestrpljivo derište, svaki čas sam odlazila do odvratnog portabl toaleta da šmrknem po još malo. (Znam, znam, to se apsolutno ne radi.) Kad sam sve stukla i krenula nazad, odjednom sam nekako propala kao da mi je neko dušu isisao na dupe. Ortak mi je dunuo dim od cigarete u usta da bih povratila, i nekako sam uspela da izbacim sve iz sebe – beskrajno sam povraćala nedaleko od Drugog stejdža, dok su me okrenutih leđa svi ohrabrivali, govoreći „Jao, jesi dobro?"

Sad, računam da se desilo nešto od sledećih stvari: a) prodao mi je u stvari samo spid; b) prodao mi je MDMA mešan sa ko zna kakvim sranjima; c) serotonin mi je toliko istrošen da više ni ne mogu da osetim haj. Ipak, mislim da bih znala šta se dešava sa normalnom mdmom. Dakle pouka je, ne možeš da znaš koja je prava doza ako ne znaš čak ni šta trpaš u raskrvavljen nos dok stojiš do kolena u upišanom toalet papiru.

Sa 19 godina sam otišao na jednu privatan parti i zgutao dve roze tablete odjednom, jebiga, budala. Srećom, to je bila 2009. godina kada su ekseri u UK bili neviđeno slabi, nekad čak nisu ni sadržali MDMA. Ipak sam počeo da povraćam praktično istog trenutka, i nastavio sledeća dva sata. Ko zna šta je bilo u pitanju, nisam povraćao kao posledica haja, prosto me je uhvatila nekontrolisana mučnina.

Opet, kao kompletni idiot, otišao sam napolje u neko žbunje da tamo povraćam da me ne bi takvog videla jedna devojka. Srećom su prijatelji posle izašli za mnom, doneli mi vode i pozvali hitnu pomoć, jer bih inače ostao tamo sam i ko zna šta bi mi se desilo.

Jedan moj ortak se u Mančesteru usrao od tablete. Društvo mu je pomoglo da se svuče u javnom WC-u, opralo mu farmerke u lavabou, i onda probali da ih osuše na ventilatoru. Naravno, usrane pantalone su krenule da lepršaju i zasipaju fekalijama sve prisutne. Onda su nesrećniku dali svoje jakne i isterali ga na ciču zimu da ih čeka; oni su ostali na žurci još četiri sata. Nije mu se ništa desilo posle, samo ga je bio blam.

Ima li šta gore nego drogirati se sa prijateljima strejterima kojima je prvi put? Ne, nema. U mom slučaju radili smo MDMA, i to sa društvom koje nije bilo baš fizički sposobno da podnese celu noć na aperima u nekom skladištu.

Ne bih rekla da sam bila „odgovorna" za njih, jer da jesam ne bih ni uzela MDMA kupljen od lokalnog dilera na kampusu i povela ih na taj odvratni rejv. Znaš ono kad svi nose svetleće pantalone, kad se esidaši skupe oko zapaljene kante, kad neko nudi da ti ofarba lice ako mu daš malo? E pa jedan od takvih skupova je bio.

Nego, pošto sam brinula o lošem tripu mojih strejtera, nisam ni sama mogla da se baš ono pustim, što me je nerviralo ali sam za to krivila slab MDMA. Zato sam ga uzela još dosta, počela da pijem, i… sutra probudila sklupčana ispred stanice sa telefonom u ruci u društvu nepoznate devojke koja šmrče ketamin sa ogledala.

Tu sam okončala vezu sa mdmom, ali moram priznati da su ljudska prijateljstva istrajala.

Ne bih rekao da je loše iskustvo, ali drugar i ja smo kod kuće krenuli da gutamo MDMA u velikim količinama bez ikakvih planova. Ja sam se požalio da mi obično treba baš dosta vremena da krene da me radi, par sati duže od ostalih, ali upravo tada sam morao da otrčim do kupatila i ispovraćam se svud po njemu. Ostao sam ekstremno haj, razjapljenih usta. Ortak je počeo da se smeje mom hibrisu da bi 12 sekundi kasnije i njega poteralo. Posle nam je bilo super.

Pre par godina, otišao sam od Londona do Brajtona da se nađem sa nekim starim društvom. Dosta smo kasno stigli, svi su se već odavno spremali za izlazak, pa su nas odmah snabdeli drogama jer ime se žurilo. Krenuli smo dole prema luci, pešice, i bukvalno istog trenutka kad smo stigli mene je nešto cimnulo u stomaku. Uradio sam se jače nego ikad ranije ili kasnije.

Ne sećam se najbolje sledećih sat vremena, ali kažu mi da sam ležao u blatu i grizao se, pokušavao da povratim na suvo, bio sam u užasnom stanju dok su svi ostali čekali u redu da uđu u klub. Naravoučenije, ekstazi uzimaj odgovorno.

Još na VICE.com:

Sajt koji morate da čekirate pre nego što uzmete ekstazi

Fotografije legendarnih pilula ekstazija iz proteklih 20 godina

Šta nam u stvari radi super-jak ekstazi