Zašto je Premijer Liga toliko razočaravajuća

Ne postoji prljavije reč u modernom fudbalu od "nestašice". Uzmite englesku Premijer Ligu recimo, čiji je glavni cilj da predstavi fudbal kao nešto što se stalno okreće, stvar u konstantnom pokretu, i manje-više svoj privatni svet u kojem možete živeti i raspravljati se sa drugima o kladioničarskim tipovima i bojama dresova.

I baš zato, u fudbalu nema nestašice. Premijer Liga ne spava, Premijer Liga ne staje. Čak i dok vi bezbrižno hrčete u vašem krevetu, Premijer Liga je u sred posla, sa kapcima ulepljenim selotejpom da ne padnu. Ona izmišlja glupe transfer priče dok vi odmarate, kako bi mogli da ih pročitate na vašem telefonu čim otvorite oči. Sve je to jedna velika zavera.

Evo pogledajte vesti od jutros. Loran Košelni možda ode u Aston Villu. Ravel Morison će navodno u Švedsku. A fudbaler Njukasla Žamal Lasel je potpisao novi ugovor sa svojim klubom nakon što je ručao sa vlasnikom i zaključio da je "dobar čovek", što valjda znači da nije neki poremećni ludak koji drži robove u svojoj vili. I evo, ovime vi hranite vaš mozak svakoga dan. Ovom moronskom kašom podataka. Ali dobro, i to je za ljude. I ja sam takav, evo, jer to đubre od informacija, na kraju krajeva, živi i u meni.

Ali čemu pesimizam. Jer, ovo je gorivo za modernu mašinu, i Premijer Liga postoji zbog ovakvih stvari. Međutim, ovde ipak postoji jedna ključna nestašica, a to je nestašica ljubavi za prelepom igrom na koju smo se naučili kao mladi. A ta nestašica se nekako najviše ogleda u primeru Totenhema i njihovog šefa struke Maurisija Poketina, oko kojeg su se nedavno do ivice života raspravljali nekadašnji fudbaleri a današnji konsultanti Skaj Sportsa Džejmi Karager i Gari Nevil. A šta je istina iza cele priče? Istina je ta da u ovoj fazi poznog fudbalskog kapitalizma svaka sezona može imati samo jednog pobednika, i to je to.

Fudbal je, eto, nikad veća stvar ovih dana, a pobednika je premalo. Zbog ovoga, možemo nekako i zaključiti da je Premijer Liga užasno razočaravajuća stvar, namenski napravljena da smori stotine miliona ljudi širom planete. Svake godine, mi imamo nekoliko favorita za titulu, od četiri do šest. Neka ove godine bude šest. A ako ostavimo po stranu svo to mlaćenje prazne slame u režiji Karagera i Nevila i ostalih stručnjaka, mi dolazimo do proste činjenice da šest klubova ne mogu svi zajedno da budu šampioni. I šta je onda "uspeh" za ostalih pet?

"Čudno je pričati o "teškim trenucima" za Totenhem, ako uzmemo u obzir da je ovo njihov najbolji start u istoriji Premijer Lige", ocenio je Skajev voditelj Dejvid Džons. Pa jeste, u pravu je, ali kao što je Karager rekao nakon njega, "jesu dobro startovali, ali drugi su startovali bolje", a još kad uračunamo i činjenicu da novi stadion u izgradnji ždere pošteno zarađen novac koji bi Spursi odvojili za pojačanja (u npr. veznom redu, gde se čovek više i ne mre pouzdati u Musu Dembelea i Viktora Vanijamu), dolazimo do konačne "optužbe" - londonski će klub narednih par godina tapkati u mestu, u smislu, upadaće u top 4 tj. Ligu Šampiona na investiciji od tričavih trideset miliona funti koliko su dali na transfere u poslednje tri sezone. Ovo je definitivno neka vrsta uspeha, zbog kojeg bi mogli reći da je Poketino definitvno među najboljim trenreima u ligi. Ali šta bi on uradio sa više novca?

Pa opet, možda najbolji kvantifikator uspeha ne leži u Totenhemu ili nekim bogatim lešinarima poput Real Madrida, koji bi rado oteli Argentinca iz Londona i doveli ga u špansku prestonicu. Možda ključ leži u Sautemptonu, klubu koji je Poketino vodio pre odlaska u Totenhem, i klubu koji je egzistirao na troterovskim principima biznisa "kupi džaba, prodaj skupo". Za vreme njegovog vakta, stadion "Sent Meris" je postala neka vrsta amaterskog pozorišta u kojem debitanti odigraju dobru predstavu i odu dalje za krupne pare. Ali negde usput, Sautempton je izgubio svoju viziju i sada su prosto besciljna grupa koja kruži malo ispod sredine tabele, bez ikakve ideje šta bi mogli sledeće.

Ako je Sautempton ikakav reper, možda bi bolja definicija uspeha u modernom fudbalu bila "imati plan i držati se istoga", što bi definitivno delovalo umirujuće na vašu legiju navijača. I ovo je verovatno sama srž engleskog fudbala - ideja protiv ideje, luda trka pijanih milionera koji investiraju silne novce u jedanestoricu ljudi na terenu koji jure loptu, i svake nedelje neko je na čelu a neko ispadne sa puknutom gumom ili nečim gorim. I tako u krug.

Totenhem i Poketino su za sada na dobrome putu. Možda bi bilo i najbolje da uprkos svoj toj galami oni samo nastave istime. I nešto lepo će se na kraju i desiti.