Šta vaš odabir pantalona govori o vama

Kao što će vam reći bilo ko sa imalo mozga u glavi, jedan od poslednjih pravih i iskrenih izvora radosti preostalih na ovom jadnom svetu je formiranje monumentalnih i isključivih generalizacija o drugim, nevinim ljudskim dušama na osnovu toga kako se predstavljaju. I to je sjajno, jer, krucijalno: nije važno kako vi, lično, predstavljate sebe! Nije važno ako ste pojeli bolonjeze u krevetu, prosuli sos po majici i prosto nastavili sa danom sasvim normalno, u laganoj šetnji po Maksiju dok se pretvarate da fleka uopšte ni ne postoji. I dalje imate autoritet da osuđujete druge! To je ogromna radost u životu!

Vratimo se na pantalone, relativno uobičajeni aspekat postojanja za većinu ljudi. Pantalone su dve tople cevi u koje stavljamo noge: štagod. Ali upravo tu leži mnogo mogućnosti: skala “koliko ljudi brinu o pantalonama” je obimna i široka, od (čitajte: većina populacije) “Aktivno Me Je Baš Briga” do “Onih Koji Zovu Pantalone ‘Lonice’”. Na ovom svetu nešto jednostavno kao odabir šta da nosite može biti nemilosrdno raščlanjeno i onda opet spojeno, bez pravog razloga osim jedva primetne i slabe radosti koju donosi osuđivanje drugih. A to je ono što ćemo raditi danas.

Gledaćete svoja posla u nekom pušačkom odeljku jedne večeri kada ćete čuti glas koji će svake sekunde postajati sve glasniji i glasniji, sve dok lik koji nosi ovu katastrofu nije na centimetar od vaše face: “Šta misliš o Tranquility Base Hotel And Casino? Imaš li neki stav o tome? Ne? Ako mene pitaš, Aleks Tarner je dopustio da SAD previše utiču na njega. Prava priča je bila muzika koju su onomad pravili u Šefildu, ali su zaboravili svoje korene, zar ne? Kao, slušam ja njihove stare stvari – AM je bio jebeno orgazmičan, zar ne – i nije kao da neću slušati nove stvari, ali…”

I onda ćete pokušati stvarno jako da ostanete fokusirani na facu lika dok aranžirate svoju facu u formu “Slušam šta pričaš” ekspresije. Ostatak autfita mu se jezivo ne slaže ni sa čim – odgovarajuća indie majica na kratke rukave koja je upasana i zategnuta gorepomenutom pertlom, ali, čekajte malo, je l’ on to nosi kožnu jaknu? Je l’ to frizura na njegovoj glavi stilizovana da liči na repliku frizure Aleksa Tarnera negde iz 2012? Tinder himna ovog lika je definitivno Do I Wanna Know, a njegova biografija skoro sigurno sadrži nešto kao “Ako gotiviš Morisija, voleću te zauvek”, a njegovi nokti su skoro sigurno nimalo čisti. Srećno u pokušaju uklanjanja smrada od dima svih smotanih cigareta koji je izduvao u vašu kosu.

Ove pantalone su ili stvarno kupljene u Indiji na toj Presimpatičnoj Maloj Pijaci Koju Smo Pronašli, Gde Su Svi Bili Tako Fini, ili, alternativno, u momentu očaja potpomognutom željom za putovanjem, i to preko eBay listinga koji se zove nešto kao ELEPHANT MANDALA INDIA PRINT CHEAP TROUSERS PANTS PYJAMAS. Njihov nosilac je skoro sigurno jako glasan po pitanju svojih stavova u vezi sa time da li belim osobama treba da bude dozvoljeno da imaju dredove, i držaće se slepo svog stava usput vas izazivajući da se posvađate sa njime (nemojte) dok razmazuje jezivi veganski sir (“Sada je skoro dobar! To su proteini pečuraka pomešani sa aromatizovanim kvascem!) po hlebu sa semenkama.

Umetnost muškaraca koji podvrću rub svojih farmerki nikada nije bila tako zastupljena kao danas – generalno su uparene sa Vansicama i Veoma Brendiranim Sportskim Čarapama, a nose ih skejterasti momci (beleška: nisu u pitanju pravi skejteri, već sedamnaestogodišnji dečaci koji znaju jako malo o skejtbordingu) kako bi upotpunili luk koji im obezbeđuje njihova nova mala siva kapa koja izgleda kao nešto između kipe i nenošene pletene kape koju je za vas prošlog Božića ištrikala vaša luda baba-tetka. Ovaj trend je od tada zahvatio svakoga ispod 25 godina ko sebe smatra alternativnim, i to do mere gde, kada vidite mladog čoveka u farmerkama čiji su rubovi netaktnuti, možete bezbedno pretpostaviti da pokušava da izvede neku vrstu anti-trenda ili pank izjave dvadest prvog veka, u bilo kom slučaju, bilo podvrnute ili nepodvrnute, nastavite uz oprez.

Ova osoba je vaš ćale. Reči “ćale” i “široke nogavice” povezane su toliko čvrsto da, osim “profesor geografije”, ne postoji ništa povezano sa muškim farmerkama sa širokim nogavicama. Skoro sigurno ih je tvoja keva kupila u Marks and Spenceru dok ju je vaš ćale besciljno u korak pratio, povremeno se sudarajući sa lutkama, a možda je i baš oborio neku od njih, dok su mu se u glavi motale samo misli kao što je “Kada su prodavnice postale toliko blješteće?”

Nakon dobrih 45 minuta, keva je odabrala tri skoro identična para koja se razlikuju samo u nijansi teksasa, a vaš ćale ih nosi sa istim starim kaišem koji poseduje od Uskrsa 2012. Nosi ih ukombinovane sa električno braon špic mokasinama na svoja dva godišnja putovanja kako bi gledao fudbal sa ortacima. Vaša keva od tada nikada nije svršila.

(Fotografija via Topshop, očigledno)

Ako nosite farmerke, šanse su nekih 75 odsto da ste ih kupili preko Topšopa, a ovo znam jer i sama posedovala puno farmerki, i iz nekog razloga je većina njih bila sa Topšopa, a dok pišem ovo, baš ovog trentuka na sebi imam jedne Topšop farmerke. Uprkos činjenici da je probanje bilo čega u nekoj od ovih prodavnica bukvalno put u središte pakla – sa kabinama premalim da se odmakneš od ogledala, tako da se odjednom vidiš baš izbliza sa svim manama, i to u HD-u koji pojačavaju svetla (iz nekog razloga obojena u žuto) koja uveličavaju najgore delove vaše duše – i uprkos činjenici da su farmerke ili toliko rastegljive da su zapravo helanke, ili sačinjene od toliko krutog teksasa da se bez milosti i nepopravljivo pocepaju dok pokušavate da skupite govna svog psa sa trotoara, opet iz nekog razloga vas privlače – i pre nego što ste primetili, potrošili ste 5,000 dinara na par pantalona koje su stvarno ispod svakog standarda. Razočaravajuće, ali ne i iznenađujuće.

Ova osoba sedi (ekstremno) udobno na najvišem nivou nosilaca pantalona – koji stav je superiorniji od “Biće mi jebeno udobno i usput ću izgledati kao lerdi”? Pretencioznost koju uočavamo ovde je mala do ništavna, zato što uprkos tome što su obično obučeni u jedan relativno skup brend od glave do pete, oni su nesposobni da vide druge ljude koji se ovako oblače, zato što, zapravo, nose dvodelnu benkicu. Trči, moja posebna mala bebo! Volim te i ponosna sam na tebe!

Vidite: kapiramo sve: privlačnost treše je univerzalna. Može se nositi bilo gde! Možete je nositi u krevetu, i onda celog sledećeg dana! Naizgled, kao da ne postoji osuda kada se radi o nošenju treše, uprkos tome što je cela poenta pisanja ovog članka bila da osuđujem. Jedina stvar sa kojom se saosećam je važnost veoma redovnog pranja donjeg dela treše, zato što i vi i ja znamo da je upravo treša ono što se nosi kada si mamuran i nesposoban da radiš bilo šta što nije izležavanje na sofi, jedenje pice dok su vam noge podignute tako da vam kolena igraju ulogu stola. Molim vas, uklonite fleke od barbikju sosa koja se napravila između prepona i butine. Izgledate kao da ste se usrali.

Zapanjujuće, u toku poslednjih nekoliko godina ova treša je od Onog Što Riki Nosi Svako Veče iz Trailer Park Boys epizode postala Ono Što Nosi Svaka Riba Koja Bleji U Cetinjskoj. Nema dovoljno istraživanja na temu šta se ovde desilo – dajte, socijalni antropolozi! Kultura se dešava ovde i vi je propuštate! – bilo kako bilo, nosilac ove treše na nogama ima i Air Max 97s, i zaista bih volela da znam kako izgledaju tako netaknuto, jer kad god ja pokušam da nosim patike, one na kraju budu totalno uništene, zamazane u blato, što je kao da sam 10,000 dinara ležerno pustila niz odvod, a ona je provela poslednja dva dana kod kuće motajući cigaretu za cigaretom, očajnički pokušavajući da zadene papir pre nego što krene u Izlazak.

Bože, molim te, osobo, samo idi i kupi sebi pravi kaiš – bukvalno treba da izdvojiš 500 dinara za sranje kaiš, a 2,500 dinara za neki od prave kože.Samo ga stavi na listu rođendanskih želja, jer, garantujem ti, tvoja keva očajnički želi da ti kupi jedan svakako, i to ne iznenađuje: Ne mogu ni da zamislim osećaj tuge veči od onog kada skapiraš da si osamnaest godina davala srce i dušu za sina dok si ga odgajala, samo da bi godinu dana kasnije saznala da koristi pertlu sa Vansica – time jednu Vansicu ostavivši patetičnu i bez pertli – umesto kaiša. Pertla je neverovatno nizak nivo, i miriše kao lik sa kojim si se viđala kada si imala 18 i bila glupa, a koji je imao jasno formirano mišljenje o tragovima koje ostavljaju avioni, i koji je gledao svaku epizodu Black Mirror-a 12 puta.

Okej, dobro, odlično, slobodno nastavite gde ste stali.

[ Dodatna poruka / Poziv u pomoć ženskim kaiševima]

Primetila sam da je u porastu trend da se ženski kaiševi prave u veoma čudnim veličinama, npr. Vi, osoba normalnih dimenzija, kupite kaiš, i onda kada dođete kući skapirate da ima samo dve rupice, a ni jedna od njih ne odgovara vašim dimenzijama, što znači da sada morate sami da bušite dodatne rupe. Uzevši u obzir da niste kožar ili tašner, apsolutno nemate dovoljno skila ili alatke potrebne da biste ovo uradili kako treba, što znači da ćete koristiti šrafciger i kuhinski nož kako biste učinili da vam ovaj kaiš odgovara, a većina će verovatno ubosti sebe u šaku/ruku/nogu tokom procesa. Molim vas! Veliki trgovci! Stavite više rupica na svoje kaiševe!

[ Kraj dodatne poruke o ženskim kaiševima / Poziva u pomoć ]

[ Kraj članka uopšte ]

@dankmemes4homecountiesteens

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK.