Zašto je bivši šef policije u Sijetlu rekao da slučaj samoubistva Kurta Kobejna treba ponovo otvoriti

Oko mesec dana posle naširoko priznatog dokumentarnog filma Montage of Heck koji je imao premijeru na HBO-u, izašao je drugi film o Kurt Kobejnu, mnogo manje najavaljivan. Soaked in Bleach je doku-drama koja čačka po teorijama zavere, uz sa mnogo rekonstrukcija - dve stvari koje obično nisu indikatori naročitog kvaliteta.

Gluma je i više nego blamirajuća, a i već postoji dokumentarac pod nazivom Kurt and Courtney koji pokriva istu oblast. Ali određeni ćoškovi interneta bili su uzbuđeni u zaključku Soaked in Bleach-a, kada bivši šef policije u Sijetlu, Norm Stamper sugeriše da Kurt Kobejn možda nije umro od toga što je pucao sam u sebe Aprila 1994., kao što većina sveta misli.

"Ako smo prvi put pogrešili, bolje bi nam bilo da drugi put to ispravimo", kaže Stamper. "I reću ću vam odmah, da sam ja sada šef policije ponovo bih otvorio istragu".

I zašto je onda odeljenje koje je Stamper vodio tako brzopleto kategorisalo Kobejnovu smrt pre 21 godinu, i otkud sada ova bizarna promena mišljenja?

Iako je Montage of Heck autorizovala Kobejnova porodica, Soaked in Bleach je sastavljen uprkos njihovim prigovorima, uključujući i protestno pismo Kobejnove žene, Kortni Lav. Razlog protesta je verovatno taj što je film fokusiran na Toma Granta, koji je nešto nalik Isusovoj figuri za ljude koji insistiraju da je frontmen Nirvane ubijen.

(Kortni nije odgovorila na zahtev za komentar, ni preko adovkata ni preko menadžmenta.)

Granta, bivšeg policajca koji postao privatni detektiv, unajmila je Lav kada je Kobejn nestao nakon što je pušten sa odvikavanja 1 Aprila, 1994. Nije dobro uradio svoj posao praćenja subjekta. Policija je utvrdila da je Kobejn upucao sam sebe u svom domu - najverovatnije 5. aprila, sudeći prema nalazu islednika - a telo je pronađeno tri dana kasnije, tek kada je električar naleteo na njega.

Ali Grant tvrdi da je Lav bila mnogo čudna i manipulativna posle njihovog prvog sastanka pa je zato odlučio da snimi njihove razgovore. Ističući Granta, novi dokumentarac je u suštini produženo provetravanje ideje da je Lav možda ubila Kobejna, poduprena rekonsturkcijama tih snimljenih telefonskih poziva i intervjua.

Bivši šef policije Stamper odbio je intervju za VICE, kao razlog navodeći rok za izdavanje knjige. Ali pivatni detektiv i zvezda filma Soaked in Bleach, Tom Grant misli da zna zašto je ovaj stari policajac iz Sijetla zagrejan za teoriju o ubistvu devedestih.

Suštinski, tvrdi Grant, policajci ispod Stampera su možda bili ozlojeđeni ili nekompetentni.

"Šef Stamper je unajmljen spolja", kaže Grant. "Bio je šef tek tri meseca kada je Kurt Kobejn ubijen. Generalno, podređeni često ne vole kada imaju novog šefa koji je došao spolja umesto da je neko iznutra unapređen."

Stamper zadaje poslednju udarac u filmu kada zaključuje, "Činjenica je da smo trebali da preduzmemo korake i izučimo obrasce ponašanja ključnih individua koje su imale motiv da vide Kurta Kobejna mrtvog. Ako je Kurt Kobejn zaista ubijen, odnosno ako nije počinio samoubistvo, a bilo je moguće to utvrditi, sram nas bilo što to nismo učinili. To je bila naša odgovornost. Ovde se radi o dobrom i lošem. O časti. O etici."

_________________________________________________________________

Pogledajte naš dokumentarac "Šuma za samoubistva u Japanu":

__________________________________________________________________

Taj dašak sumnje je muzika za uši Kobejnovih Trutera koji su decenijama čekali potvrdu - ili makar priznanje od nekoga ko ima titulu koja makar zvuči zvanično i ko ne misli da su totalne budale.

Ako niste obraćali pažnju, dok koncept da će tužni momak koji peva tužne pesme uraditi tužnu stvar izgleda prilično normalno, mala armija internet detektiva smatra da je Kobejnova smrt nečiji greh. I dok je gotovo sigurno da nije tačno da je smrt jedne od najslavnijih ličnosti u prethodnih pedeset godina pogrešno klasifikovana kao samoubistvo, postoje ljudi koji i dalje insistiraju da je Tupak živ i zdrav na Kubi. Tako da Kobejnova smrt nije baš jedinstvena u ludačkim nagađanjima.

Grant navodi još jedan mogući razlog zbog koga je policija u Sijetlu prala ruke od slučaja, a to je jednostavno smaranje. On tvrdi da se teoretičari zavere pojavljuju niotkuda gotovo odmah posle smrti slavnih ličnosti, a istražitelji žele da ih se klone.

"Postoji jedan lik u Sijetlu koji vodi svoj TV šou sa uključenjem gledalaca, a koji je tvrdio da je Kurt ubijen u roku od 24 sata od kada je čuo vest o Kurtovoj smrti", kaže Grant. "Radio je sve što je mogao da bi privukao pažnju na sebe tako što je konstantno nervirao policiju u Sijetlu i pravio publicističke akrobacije kako bi privukao pažnju medija."

Od kada su nastale te kretenske personalne vebstrane kao što je Angelfire and Geocities, neki ljudi su posvetili mnogo vremena i energije da preispituju Kobejnovu smrt. Neki od ovih detektiva iz fotelja veruju da je Lav htela da nasledi nekretninte svog muža, rok zvezde, a kao dokaz nude intervjue sa njegovim poznanicima koji ukazuju da je Kobejn bio srećan pre svoje smrti. Oni razmatraju putanju čaura za sačmaru, detalj da nije bilo čitljivih otisaka prstiju sa mesta zločina, i žvrljotine preko pevačevog navodnog oproštajnog pisma - posebno u poslednjim rečenicama, koje, kako kažu, izgledaja kao da ga je neko drugi pisao.

Glavni deo lektrire Kobejnovih Trutera je papir iz 1998. koji je napisao Kanadski hemičar Rodžer Luis. Njegov argument je da nije moguće da je Kobejn pucao u sebe zato što je imao toliko heroina u svom organizmu da je trebao da bude u stanju kome. Pošto nije želeo da umre sa iglom u veni, pevač je izgleda uspeo da vrati svoju opremu za heroin u kutiju, koju je policija fotografisala na licu mesta.

Takođe, postoji i knjiga iz 2005. pod nazivom Love & Death: The Murder of Kurt Cobain autora Ijana Halperina i Maksa Volosa. Oni citiraju doktora Osvalda Galeta, koji je lečio Kurta Kobejna u martu 1994. kada se predozirao od droge za silovanje Rohipnola, poznatog i kao Rufis. Fanovi često kažu da je to bio njegov prvi pokušaj samoubistva, ali Truteri odgovaraju da je to zapravo prvi put kada je neko pokušao da ga ubije.

"Obično možemo da prepoznamo pokušaj samoubistva", izvukli su autori od doktora. "Ovo meni nije ličilo na to."

Grant, privatni detektiv kome je Kobejnov slučaj postao životni rad, kaže da stvari koje su otkrili hobisti jednostavno nisu bile dostupne bivšem šefu policije kada su panduri proglasili smrt samoubistvom '94.

"Ubeđen sam da Šef Stamper nikada nije do kraja informisan o svim detaljima Kurtove smrti", kaže Grant.

Privatni detektiv u filmu tvrdi da mu ime Kurt Kobejn prođe kroz glavu "najmanje 300 ili 400 puta dnevno". On je očigledno na obsesivnom kraju spektra, ali ima mnogo upornih interesenata za smrt pevača, jer kako javlja policija u Sijetlu oni dobijaju barem jedan zahtev nedeljno da ponovo otvore slučaj.

Fanaticima koji šalju te zahteve nade su podgrejane u martu prošle godine kada je policija Sijetla odlučila da razvije četiri filma snimljena odmah po pronalaženju Kobejnovog tela. Ipak, policijski zvaničnici su naveli da dokaz nije otkrio ništa i da su oni ljudi koji su mislili da će slučaj ponovo biti otvoren "mnogo, mnogo pogrešili".

Sumnjičavci će verovatno vrištati "ubistvo" u slučaju Kobejna sve dok sunce ne eksplodira, a deo toga dodatno komplikuje glavni igrač u priči - žena sa skupom visoko publiciranih ličnih problema i ozloglašenom, zagonetnom pakosnicom koja je volela da zajebava javnost.

Nakon izlaska Montage of Heck, jedan od Kobejnovih dobrih prijatelja je rekao da je i taj film netačan. Konkretno, rekao je da su delovi dnevnika, koje su autori iskoristili da naprave rekonstrukciju najupečatljivijih scena, potpuno izmišljeni.

"Ljudi moraju da shvate da je devedeset odsto Montage of Heck-a kompletno proseravanje", rekao je Baz Ozborn iz Mevinsa za Rolling Stone. "To je jedna od stvari koje niko ne kapira kod Kobejna - one je bio majstor zajebancije."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu