Siromašniji ljudi imaju šest puta veće šanse da umru od droge nego bogatih ljudi

Rekordan broj smrtnih slučajeva od droge u Engleskoj i Velsu ne može se zaustaviti ukoliko se ne pozabavimo siromaštvom, stručnjaci su rekli za VICE World News.

Novi podaci Nacionalnog zavoda za statistiku (ONS) o smrtnim slučajevima od droge u Engleskoj i Velsu pokazuju da je smrt šest puta verpovatnija kod ljudi koji žive u oblastima u kojima vlada oskudica, u poređenju sa ljudima iz najimućnijih krajeva. Ova nejednakost je porasla tokom poslednjih deset godina, kada su stanovnici siromašnih oblasti imali četiri puta veću šansu da umru od droge, i verovatno će se dodatno uvećati usled uticaja pogoršanih socijalnih uslova i nejednakosti koje je izazvala pandemija.

Smrtni slučajevi u Engleskoj i Velsu kao i u Škotskoj koji imaju veze sa drogom, dostigli su rekordne nivoe. Od skoro 3.000 smrti od droge potvrđenih prošle godine u Engleskoj i Velsu (od kojih se većina dogodila 2019. godine, i pre izolacije 2020.), heroin i dalje vodi kao najveći ubica, iako smrtni slučajevi od kokaina, benzosa i pregabalina još uvek ubrzano rastu.

Primorsko letovalište Blekpul u Lankaširu – grad koji je ujedno i najsiromašnija lokalna vlast u Engleskoj, nije slučajno prestonica smrti od droge u Engleskoj i Velsu, sa stopom smrti od 22,1 na 100.000 ljudi.

Blekpul ima sličnu stopu smrtnosti od droge kao Škotska, zemlja sa najvišom stopom u Evropi, gde Glazgov ima stopu od 30,8, preko šest puta višu od proseka u Engleskoj i Velsu.

Midlsbro i Hartlpul, gradovi na severoistoku Engleske, imaju narednu najvišu stopu smrtnosti od droge. Oba mesta spadaju u prvih deset najsiromašnijih lokalnih vlasti u zemlji. Podaci ONS-a pokazuju da je tri puta veća verovatnoća da će ljudi koji žive na severoistoku umreti od droge, nego da će se isto dogoditi stanovnicima Londona.

Stope smrtnosti od droga ubrzano rastu u najteže pogođenim delovima Britanije, okolnost koja se poklapa sa vladinim uvođenjem mera štednje 2011 godine. U Blekpulu, Midlsbrou, Hartlpulu, Barou na Fernesu i Stouku na Trentu, podaci otkrivaju da su se stope smrtnosti ili udvostručile ili utrostručile u poslednjih 10 godina u poređenju sa nacionalnim povećanjem u istom periodu od oko 50 procenata.

„Upotreba droge je za mnoge ljude reakcija na okruženje, tako da nije ni čudo da su smrtni slučajevi od droge najbrojniji u najsiromašnijim delovima zemlje“, rekao je Džon Marej, izvršni direktor usluga u Engleskoj, u dobrotvornoj organizaciji za borbu protiv droge, With You.

„Pitanja kao što su sve veći broj beskućnika, loše mentalno zdravlje i nedostatak ekonomskih prilika dovode do toga da ljudi koriste droge, a za mnoge su se ovi izazovi pogoršali zbog pandemije“.

U nezavisnom pregledu situacije sa drogama u Britaniji, koji je naručilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a koji je izašao prošlog meseca, Dama Kerol Blek otkrila je da se nešto manje od polovine svih smrtnih slučajeva među ljudima koji umru dok su na lečenju od zavisnosti dešava u zajednicama iz najsiromašnijih delova zemlje. U njenom izveštaju, koji od vlade traži dodatnih 500 miliona funti za finansiranje borbe protiv zavisnosti „ili da se suoče sa posledicama“, ona upozorava da će recesija nakon pandemije dodatno pogurati trendove upotrebe droga kao i smrtnosti „u pogrešnom pravcu“.

Područja koja žive u oskudici razvijaju specifične probleme sa drogom, kaže Den Luer, pripravnik za javno zdravlje specijalizovan za droge na Univerzitetskom koledžu u Londonu. „ Upotreba droge koje će najverovatnije dovesti do fatalnog predoziranja, kao što je dugotrajna upotreba opijata poput heroina u kombinaciji sa drugim lekovima kao što su benzodiazepini, usko je povezana sa siromaštvom, oskudicom i nedaćama u detinjstvu”, rekao je.

Deni Ahmed, klinički direktor u okviru terapijskog programa za heroinske zavisnike u Midlsbrou koji podrazumeva davanje injekcija diamorfina korisnicima heroina pod nadzorom, kako bi se pomoglo sa prekidom rasta broja predoziranja u gradu, rekao je da ljudi koji tamo žive imaju smanjen broj prilika u životu i samim tim su podložniji riziku od razvijanja problema sa drogom.

„Ljudi koje viđam su žrtve oskudice. Ona im utiče na svaki aspekt života, uključujući lošu ishranu, manje vežbanja i dosadu. Kada ljudi imaju ograničene mogućnosti da dobiju podršku, teško im je da se snađu“, rekao je Ahmed. „Izolovani su, žive u oblastima u kojima je duh zajednice slomljen i gde jedva da ima nade da život može biti drugačiji. Uzimajući drogu kao što je heroin, oni pokušavaju da pobegnu od izazova sveta u kome su odrasli. Ali oni ubrzano stare, tako da droge koje su ranije služile da umrtve bol oskudice na kraju postaju droge koje ih ubijaju.“

Ako su smrtni slučajevi, kao i zločin koji uključuje drogu u tako bliskoj vezi sa ogromnim strukturalnim nejednakostima u društvu, ima li bilo kakve nade da relativno neznatne promene u politikama borbe protiv ovog problema mogu biti od pomoći pri zaustavljanju rastućeg broja smrti od droge povezanih sa siromaštvom?

„U ovom kontekstu, razmera izazova koji predstavlja smanjenje smrtnih slučajeva od droge je ogromna“, rekao je Hari Samnal, profesor za zloupotrebu supstanci na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu. „Nadati se da će neka određena politika ili intervencija za borbu protiv droge pružiti odgovor je nerealno. Apsolutno nam je potrebna bolja politika kao i pristup visokokvalitetnom i dobro finansiranom programu smanjenja štete i lečenja. Ali, na duge staze, jedini način da se izborimo sa ovim pitanjem jeste da se pozabavimo velikim društvenim izazovima nejednakosti i oskudice.”