Pola miliona ajkula bi moglo da da svoje živote za Kovid-19 vakcinu

Konzervacionisti su zabrinuti da bi masovna proizvodnja vakcine za korona virus mogla uništiti populaciju ajkula širom sveta, i to zbog činjenice da neke farmaceutske kompanije koriste ulje iz jetre ovih životinja za razvoj svojih vakcina.

Skvalen, prirodna supstanca koja se stvara primarno u ulju jetre kod ajkula, koristi se najčešće od strane farmaceutskih kompanija u proizvodnji kozmetike i zaštite od sunca. Ipak, ova supstanca igra važnu ulogu u razvoju vakcine, jer se ponaša kao “adjuvant”—što je farmakološki agent koji pojačava snagu određenih lekova time što pojačava imuni odgovor kod recipijenata.

Ukratko, ulje iz jetre ajkule pomaže da vakcina bude jača. I to je, naravno, loša vest za ajkule, posebno u vreme kada sve velike države na svetu pokušavaju da stvore i proizvedu vakcinu za korona virus na globalnom nivou.

Podaci koje su objavili Regulatory Affairs Professionals Society (RAPS) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) pokazuju da od potencijalnih 176 kandidata za vakcinu koje su stigle do kliničkog ili predkliničkog ispitivanja, njih 17 koriste adjuvante. A prema istraživanju neprofitne organizacije iz SAD Shark Allies, najmanje pet od tih adjuvanata je na bazi skvalena iz jetre ajkula.

Jedan od njih je MF59: adjuvant koji u proseku sadrž 9.75 miligrama skvalena po dozi, a koji se trenutno koristi na Univerzitetu u Kvinslendu, u saradnji sa kompanijama CSL i Seqirus, kako bi se razvila vakcina za korona virus.

Da bi svaka osoba na planeti dobila samo po jednu dozu ove vakcine, procenjuje se da bi trebalo ubiti 249,351 ajkula. To znači da bi za samo dve doze po osobi na globalnom nivou trebalo ubiti gotovo pola miliona ajkula, upozoravaju eksperti.

“Ovo nije spekulacija”, kaže Stefani Brendl, osnivač i izvršni direktor Shark Allies za VICE News preko mejla. “I nije kao da će tih pola miliona ajkula biti lovljeno samo u jednom regionu. Niko sad ne juri ajkule u nadi da ćemo imati dovoljno vakcina. Ali to nije poenta.”

Prema njenim rečima, poenta je da će razvijanje i proizvodnja vakcina verovatno morati da se nastavi u toku narednih godina, kako se ljudi budu borili sa mnogim korona virusima. A ubijanje ajkula nastaviće da bude osnovni način da se dobiju sastojci za te vakcine, tako da bi imunizacija na globalnom nivou mogla da ostavi i ekološkitrag.

“U pitanju je nešto čime se moramo pozabaviti što pre moguće, jer su pred nama godine proizvodnje vakcina, za populaciju na globalnom nivou, za mnoge korona viruse koji će doći u budućnosti”, rekla je Brendl. “Prava opasnost je u tome šta se sve može dogoditi u budućnosti. To što zavisimo od ulja iz ajkuline jetre za vakcinu kojom treba vakcinsati ceo svet je zaista suludo. Divlja životinja nije pouzdan resurs i ne može se održati pod pritiskom tržišta. Takođe, ubijanje ajkula na globalnom nivou je već veliki problem za održanje njihove populacije.”

Brendl ukazuje na to da industrija skvalena već godišnje ubija 2.7 miliona ajkula u svrhe pravljenja kozmetike - što je broj za koji se pretpostavlja da će se udvostručiti do 2024. i utrostručiti do 2027—a još milioni ajkula ubijaju se širom sveta iz raznih drugih razloga. Često je skvalen koprodukt ovih drugih aktivnosti, ali “lov na jetru” - gde se ajkule ubijaju isključivo zbog jetre pre nego što se ostaci bacaju u vodu - takođe je problem u nekim delovima sveta.

Velike bele, čekićare i ostale vrste ugroženih ajkula takođe su često na meti onih koji žele da ulove ajkule samo zbog jetre. Konzervacionisti kao što je Brendl zabrinuti su da bi zavisnost od skvalena za proizvodnju vakcina za korona virus mogla biti katastrofa za mnoge vrste ajkula koje su već na kritičnom nivou.

To ipak ne znači da će istraživači želeti da odlože razvoj vakcina dok se nađe neki način da se ajkule sačuvaju.

“Mi to ni ne tražimo”, kaže Brendl. “Tražimo da proizvođači nastave da rade to što rade. Nema potrebe da staju ili usporavaju bilo šta. Mi samo tražimo da počnu da testiraju i skvalen koji nije životinjskog porekla PORED onog životinjskog porekla… Mi tražimo da farmaceutska i industrija kozmetike zamene skvalen koji dobijaju od ajkula alternativama, što je pre moguće, bez da ometaju razvoj vakcine.”

U toku prethodnih nekoliko godina naučnici su počeli da se okreću održivim i resursima na bazi biljaka kako bi dobili skvalen, uključujući i biljna ulja koja se dobijaju od jedne vrste pirinča, pa čak i od maslina. U toku 2015. godine tim istraživača iz SAD proizveli su biosintetički skvalen koristeći bakterije nad kojima je vršena genetička manipulacija. 2013. godine, tim istraživača iz Poljske primetio je da ulje semenke lisičijeg repa može da se koristi kao izvor skvalena, navevši da je “u cilju očuvanja biodiverziteta važno sirove materijale životinjskog porekla zameniti alternativnim izborima koji čuvaju našu životnu sredinu”.

“Ove industrije će profitirati od vakcine koja će se primenjivati na globalnom nivou”, rekla je Brendl. “Razumno je tražiti od njih da počnu da razmišljaju i o pouzdanoj, ali i održivoj proizvodnji.”