​Veštačke materice stižu, ali je kontroverza već tu

Zoltan Ištvan je futurista, filozof, novinar, i autor bestselera „ Transhumana opklada ". Povremeno piše za Motherboard na temu budućnosti van prirodnog ljudskog dohvata.

Od svih transhumanih tehnologija koje nas očekuju u bliskoj budućnosti, jedna posebno fascinira i zbunjuje ljude: ektogeneza, odnosno proces sazrevanja fetusa van ljudske materice, u veštačkoj strukturi.

Ova tehnologija mogla bi da izmeni jedan od najosnovnijih delova života svih nas: dolazak na svet. Takođe bi mogla da promeni način na koji se danas misli o ženskom telu, i stavove o reproduktivnim pravima žena.

Naravno, bezbroj je društveno-političkih prepreka.

Termin „ektogeneza" u upotrebu je 1924. uveo britanski naučnik Dž. B. S. Haldejn, koji je predvideo da će do 2074. godine tek 30 odsto ljudi rađati prirodnim putem. Nauka se kreće mnogo brže nego što je on očekivao, i procena mu je po svemu sudeći bila previše konzervativna. Neki futuristi, u koje se i sam ubrajam (a žena mi je ginekološkinja), smatraju da bi ektogeneza mogla da postane dostupna za samo 20 godina, a da u primenu širom sveta uđe za 30 godina.

Koncept nije spekulativan; naučnici već rade na razvoju ove tehnologije, pre svega iz zdravstvenih razloga. Soraja Čemali u tekstu za Reproductive Health and Social Justice , neprofitno medijsko izdanje koje se bavi pitanjima pola, reprodukcije, i ljudskih prava, pominje dva istaknuta naučnika i njihove projekte na polju ektogeneze:

Dva primera aktivnih procesa se često navode. Dr Jošinori Kuvabara sa Univerziteta Juntendo u Japanu uspešno je začeo embrione koze u rezervoarima amniotske tečnosti.

Na drugoj strani ovog procesa, Dr Helen Hung-Čing Liu iz Endokrino-reproduktivne laboratorije Univerziteta Kornel pomaže ženama kojima je začeće otežano. Bez reakcije javnosti, ona i njen tim su još 2003. uspeli da odgaje mišji embrion dodajući endometrijsko tkivo u veštački generisanu vanmateričnu strukturu.

Nedavno je deset dana održala ljudski embrion u veštačkoj materici. Njen posao otežavaju zakoni koji ovoj vrsti istraživanja nameću granicu od 14 dana. Iako to sve komplikuje, ona ipak radi na funkcionalnoj eksternoj materici.

Tehnologija ektogeneze je izuzetno složena, iako na prvi pogled sve deluje jednostavno. Mehanizam izgleda kao akvarijum pun amniotske tečnosti, koji je raznim cevima i žicama vezan za živi organizam u nastajanju. Cevi mu dostavljaju hranljive materije, kiseonik, i sve ostalo što je neophodno za opstanak; žice prate ono što se u rezervoaru dešava. Svakako cela stvar podseća na „Matriks".

Iako je sva tehnologija za eksperimente ove vrste već dostupna, probna odgajanja ljudskog fetusa moraće da sačekaju još koju deceniju, uglavnom zbog mutnih zakonskih i etičkih implikacija ovog kontroverznog koncepta.

Svakako da produženje ljudske vrste van ljudskih tela zvuči sumanuto. Čak i kad bi tako nešto bilo izvodljivo, pitanje je da li bi ljudi bili spremni za tako nešto. Ja mislim da bi, a evo i zašto: porođaj ne samo što je bolan, naporan, i vremenski zahtevan, već je i dalje rizičan po zdravlje majke.

Štaviše, ektogeneza bi skinula sa ženskih pleća deo odgovornosti za rađanje deteta, i odgovorila na neka pitanja koja se javljaju kad se plod nosi devet meseci: Da li olovo u vodi iz česme koju pijem može da ošteti neurološki razvoj mog deteta? Da li će virus gripa kojim sam se zarazila na poslu oštetiti telesni razvoj moje bebe? Da li pola čaše vina obara IQ buduće osobe?

Pa ipak, možda je i još važniji razlog zdravstveno stanje samih beba. Rođenje prirodnim putem je izuzetno rizično, a ektogeneza bi mogla da postane bezbednija alternativa. Teoretski gledano, svaki otkucaj srca, svaki pokret, svaki trenutak života fetusa bi bilo moguće direktno nadgledati, od stadijuma zigota do trenutka kad dete po prvi put udahne vazduh. Sve hranljive materije koje se fetusu daju bile bi brižljivo odmerene, sva kretanja bi bila zabeležena, svi signali analizirani.

Kao i svaka nova tehnologija, ektogeneza bi s vremenom nadvladala tradicionalne biološke i društvene običaje ako bi se pokazala kao bezbedna, efikasna, i praktična. Pa ipak, ako mislite da nam praksa ektogeneze uskoro definitivno dolazi, to ipak nije slučaj. Kamen spoticanja je kako filozofske tako i političke prirode.

Najčešće filozofsko pitanje koje se postavlja povodom ektogeneze glasi: Da li bi društvo počelo da drugačije gleda na ulogu žene? Da li bi ženska mistika nestala ako bi je zamenio jedan veštački proces? Ukratko rečeno, odgovor je ne. Ektogeneza bi, naprotiv, samo oslobodila ženu potrebe da bude vezana za domaćinstvo, i pomerila starosnu granicu koja je majkama danas nametnuta.

Pa ipak, mnogi feministi gledaju na ektogenezu sa skepsom, smatraju da bi žene tako predale nauci svoju svetu sposobnost rađanja. U knjizi pod naslovom „Feministički pogledi na medicinsku etiku ", Džulijen S. Marfi, prorektor za filozofiju Univerziteta Južnog Mejna, navodi da je ektogeneza izazvala „sukobe među feministima."

Sa političke strane, stvari nisu ništa manje komplikovane; jedna od najkontroverznijih tema u Vašingtonu danas su reproduktivna prava žena. Vrlo je verovatno da bi se konzervativne i religiozne struje društva snažno protivile pojavi ektogeneze, koja preti da poremeti postojeću simbiozu između polova u tradicionalnom društvu.

Neki takođe tvrde da bi unutar veštačke materice plod u razvoju bio lišen intimne bliskosti koju mu majčino telo pruža. Profesor i novinar Džon Nasivera piše za National Catholic Review : „Mogu vam reći da je ova vrsta uskraćivanja više nego ozbiljna stvar."

Na drugoj strani, argument u korist ektogeneze je činjenica da bi uvođenje veštačkih materica učinilo život i lakšim i bezbednijim za majke i za decu, da ni ne ulazimo u to što bi omogućilo ženama čije su materice medicinski nesposobne da iznesu trudnoću da ipak postanu majke. Neki bioetičari takođe pominju da bi ektogeneza oslobodila homoseksualne parove i muškarce bez partnerki potrebe da obezbede surogat-majku za svoje dete.

Šta god nam budućnost bude donela, sudbina je ektogeneze da postane jedno od gorućih tema kojima će se transhumanisti baviti. Promena načina na koji deca dolaze na svet otvorila bi mogućnost da naša vrsta, ovako isprepletena tehnologijom, počne drugačije da gleda na svet.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu