Pre priče o Srbiji i o Puminim dresovima za Mundijal, o prvom koji izgleda kao da je ukraden sa buvlje pijace, o drugom tokom čije izrade je crko ploter ili nestao toner i o novom grbu koji nije dvoglavi orao, već unezverena dvoglava kokoš, moram reći da mi je omiljeni fudbalski dres ikada onaj koji je nosila Holandija na Evropskom prvenstvu 1988. godine. Verovatno mi je baš zbog njega omiljeni igrač Marko Van Basten. A možda je i obrnuto. Ko je imao tu čast da u TV prenosu vidi Van Bastenovu volejčinu iz mrtvog ugla u finalu, zna o čemu pišem. Iako su tada identične dresove imali Sovjeti (crvene) i Zapadni Nemci (rezervni zeleni), ovi su bili i ostali nešto posebno. Toliko su posebni da ću iz ovih stopa sebi da naručim sebi jedan. Broj 12, podrazumeva se. Cena prava sitnica – 398 juana.
Reklame
Da li će ti se nešto svideti ili ne, uvek je pitanje ukusa. Ne postoji objektivan sud koji će odrediti šta je lepo, a šta je odvratno. Osim lopte, koja je uvek lepa i osim ovih puminih dresova, koji izgledaju kao da ih je pod dedlajnom pravilo udruženje slabovidih penzionera iz Kostolca. Za mene su holandski dresovi među najlepšima na bilo kom prvenstvu, a da nikada nisam bio veliki ljubitelj Holandije, niti narandžaste boje. Sa druge strane, ideja da boje nacionalnog tima u bilo kom sportu ne oslikavaju boje zastave je nešto što obožavam.Ajde zamisli Italijane kako istrčavaju na teren u bojama svoje zastave: u jebenoj zelenoj majici, belom šortsu i jebenim crvenim štucnama. Pa tačno ko Meksiko. Izvini za momenat. Povraćam sebi u usta. U oba ova najpoznatija slučaja (Holandija i Italija) boje nacionalnih dresova identične su bojama kraljevskih kuća (Oranski-Nasau i dinastije Savoj), a najbolji kraljevi su mrtvi kraljevi. Stoga, uzmimo primer ragbista Novog Zelanda, koji su zbog vizije jednog čoveka danas ALL BLACKS. I ovaj dres ću momentalno da naručim (73 juana, a na akciji 11.11 biće 63).
Da se vratim na početak. Kada sam prvi put video novi dres Srbije, pomislio sam da me neko zajebava. Izgledali su kao reprezentacija Jermenije čije su čarape prvo otkuvane na 90, pa izbledele na suncu. Da sve bude još bolje, čak je i Jermenija u međuvremenu odustao od te trobojne garniture. Mi smo ih sa ponosom nosili. Čovek je uporna i prilagodljiva životinja, a mi smo se nekako navikli, sve dok nas iz pume nisu podsetili šta nosimo (znaaaam, „nose“, a ne „nosimo“).
Reklame
Zato ću opet iskoristiti priliku da predložim, pa ma koliko to glasno bilo, da dresovi Srbije budu u boji koja najbolje oslikava Srbiju, a nije boja zastave ni Svetog Save. Naravno, to može biti samo boja šljive.
Pogledaj ga samo.
Koja sorta šljive će biti u pitanju, da li ožegača, aženka, valjevka, jelica, čačanska rodna ili čačanska lepotica, totalno je nebitno, dokle god nije džanarika. Ona, pošto je žuta, može da bude rezervna garnitura.A evo i legitimnih razloga zašto mislim da je šljiva idealna za nas:
Među najvećim proizvođačima šljive smo na svetu, a početkom prošlog veka gotovo čitav izvoz nam je bila šljiva. Ako mi ne veruješ, proveri ovu informaciju, jer ja nisam. Šljiva nikada nije niti će ikada nekoga razdvojiti (osim ako nije međa). Štaviše, šljiva spaja i ujedinjuje, bilo da se radi o džemu, pekmezu, knedli (ili gomboci), suvoj u gulašu ili kraljici rakiji. Šljivu ne zanima odakle dolaziš, kog si porekla, koje veroispovesti ili seksualnosti. Šljiva nikoga ne osuđuje.I da, niko na svetu ne nosi ove boje.Još ako bismo u grb stavili njen cvet, imali bismo najprodavaniji dres u Aziji. Evo, sad bih ga kupio.P. S. Pozdrav Ragbi Savezu Srbije koji ima šljivu u grbu, jer znaju ljudi znanje i izvinjenje Njemcima koje sam zaboravio, a piče belo i crno.
Da li će ti se nešto svideti ili ne, uvek je pitanje ukusa. Ne postoji objektivan sud koji će odrediti šta je lepo, a šta je odvratno. Osim lopte, koja je uvek lepa i osim ovih puminih dresova, koji izgledaju kao da ih je pod dedlajnom pravilo udruženje slabovidih penzionera iz Kostolca. Za mene su holandski dresovi među najlepšima na bilo kom prvenstvu, a da nikada nisam bio veliki ljubitelj Holandije, niti narandžaste boje. Sa druge strane, ideja da boje nacionalnog tima u bilo kom sportu ne oslikavaju boje zastave je nešto što obožavam.Ajde zamisli Italijane kako istrčavaju na teren u bojama svoje zastave: u jebenoj zelenoj majici, belom šortsu i jebenim crvenim štucnama. Pa tačno ko Meksiko. Izvini za momenat. Povraćam sebi u usta. U oba ova najpoznatija slučaja (Holandija i Italija) boje nacionalnih dresova identične su bojama kraljevskih kuća (Oranski-Nasau i dinastije Savoj), a najbolji kraljevi su mrtvi kraljevi. Stoga, uzmimo primer ragbista Novog Zelanda, koji su zbog vizije jednog čoveka danas ALL BLACKS. I ovaj dres ću momentalno da naručim (73 juana, a na akciji 11.11 biće 63).
Da se vratim na početak. Kada sam prvi put video novi dres Srbije, pomislio sam da me neko zajebava. Izgledali su kao reprezentacija Jermenije čije su čarape prvo otkuvane na 90, pa izbledele na suncu. Da sve bude još bolje, čak je i Jermenija u međuvremenu odustao od te trobojne garniture. Mi smo ih sa ponosom nosili. Čovek je uporna i prilagodljiva životinja, a mi smo se nekako navikli, sve dok nas iz pume nisu podsetili šta nosimo (znaaaam, „nose“, a ne „nosimo“).Zato ću opet iskoristiti priliku da predložim, pa ma koliko to glasno bilo, da dresovi Srbije budu u boji koja najbolje oslikava Srbiju, a nije boja zastave ni Svetog Save. Naravno, to može biti samo boja šljive.
