Zašto ćalci komuniciraju striktno emotikonima podignutog palca?

“Želela bih da imam svoj stari telefon, kako bih ti mogla pokazati koliko često on odgovara sa lajk emodžijem. Ako mu ikada kažem da sam trudna, dobiću emodži podignutog palca”, kaže mi drugarica Bet, nakon što je saznala da preduzimam veoma važan poduhvat u otkrivanju zašto starija gospoda jednostavno vole lajk emodžije.

Svako ko ima očinsku figuru, koja se predala tehnološkoj revoluciji i ima pametan telefon, a samim tim i pristup emodžijima, u svojoj duši zna da Bet ni malo ne preteruje. Ja na primer, jedva čekam da svom tati pošaljem sliku u venčanici i dobijem pikselizirani palac kao odgovor.

Kada pitate Betinog dedu, zašto on voli da koristi lajk emodžije umesto reči, on pretpostavlja da je razlog to što je “besposlen”. Pit, 68, državni službenik u penziji, sa dvoje odrasle dece, takođe smatra emodžije za uštedu vremena komentarišući da “emodžiji slikom izražavaju nešto veoma jednostavno, dok bi bilo potrebno više vremena da se tako nešto objasni rečima”.

Ali 39-godišnji Dan (takođe otac dvoje dece, ali još daleko do penzije) se ne slaže. On smatra da pronalaženje i pritiskanje emodžija sa palcem gore za slanje odgovora traje duže od kucanja kratkog potvrdnog izraza kao što je “ok” ili “naravno”, ali Dan kaže da se odlučuje za emodži podignutog palca iz humorističnih razloga, a ne zbog lakoće.

“Kada pošaljete samo emodži lajka, na WhatsApp-u se on pojavi kao veći emodži, što samo prirodaje da cela situacija bude smešna i da ima pomalo sarkastičan vajb”, on objašnjava. “I moj otac ga koristi često i uprkos tome što ga koristi na iskren način, ja mislim da je smešno”. Danova šaljiva upotreba ovog emodžija i dalje spada u tipično očinsko slanje lajka, čak i ako ga Dan ne vidi kao legitiman odgovor. 

Emodžiji, uključujući i onaj sa podignutim palcem, deo su naše digitalne komunikacije od 1990-tih, kada su se pojavili u internet sobama za ćaskanje. Na kraju su stigli do platformi za razmenu i slanje poruka. Kako se jezik uvek razvija, usvajanje emodžija za potpunu zamenu određenih reči ima logičnog smisla. Možda mi samo potcenjujemo sposobnost sredovečnog čoveka da ide u korak sa vremenom.

“Emodžiji su postali brz i lak način za komunikaciju, posebno za one kojima je teško da održe razgovor”, izjavljuje putem e-maila, Zoe Male, akreditovani trener, magistar psihologije i kulturnog konsaltinga.

Ali, dodaje Male, emodži sa podignutim palcem ima i negativnu konotaciju. Jednostavan je, da, ali mladim ljudima se može učiniti pomalo neentuzijastičan, pa čak i sarkastičan. Kada smo navikli da prijateljima odgovaramo sa emodžijem lobanje kako bismo im pokazali da je nešto što su rekli toliko smešno, da smo skoro umrli, emodži lajka izgleda… čudno. “Emodži podignutog prsta može delovati pasivno-agresivno ili kao da se konverzacija ne tretira sa poštovanjem, posebno ako je tema razgovora ozbiljna i razgovor je vođen rečima”.

Svakako, ova konotacija neimpresiranosti je stvorena zahvaljujući godinama života s internet kulturom i verovatno nije namera50-godišnjeg tate koji odgovara svom detetu na čudan mim u porodičnom grupnom četu. Male napominje da su komunikacijske veštine sredovečnih muškaraca često poprilično različite od onih koje imaju muškarci koji su odrasli koristeći internet, na primer, tako da ima smisla da neće baš uvek “shvatiti” čudni, višeslojni, potencijalno podrugljiv kontekst iza emodžija podignutog palca. 

Međutim, za decu roditelja koji koriste ovaj emodži, dobijanje podignutog palca kao odgovora na poruku retko kad se smatra negativnim. “Iskreno mislim da je to veoma smešno, u onom pravom očinskom maniru”. Nemoguće je da potvrdno ili u znak neslaganja mrmljate i uzdišete preko internet aplikacije”. Moli, 28, je oduševljena upotrebom ovog emodžija svog 64-godišnjeg oca. “Uživam u tome. Ponekad čak postavljam i potpitanja nakon inicijalnog emodžija lajka samo da vidim koliko mogu dobiti pre nego što odustane. To je kao da čujem da uzdiše u etar”.

Čini se kao da su očevi koji iskreno vole emodžije lajka stariji očevi, koji ih vole zbog njihove jednostavnosti u komunikaciji. To je vrsta očeva koji bi u stvarnom životu, na vašoj maturi, podigli palac sa svoga mesta, a vi biste u svom srcu znali da to znači “volim te”, čak i ako oni to nisu izgovorili naglas. A za mlađe očeve, korišćenje lajk emotikona je obred prelaza. 

Vil - 43-godišnji otac jednoj šestogodišnjakinji - raduje se danu kada će moći da joj pošalje “puno smešnih gifova sa životinjama, napornih šala i, naravno, emodžija sa palcem gore.” Za ovu generaciju, podignuti palac je postao emblem onoga što za neke srećne ljude zaista znači biti tata - biti sramotan idiot, ali zaista voljen.

@glnatonic