Svemirski otpad se obrušava po celom svetu i svi su uznemireni

Ostaci raketa iz dve različite orbitalne misije, srušili su se na Zemlju poslednjih nedelja, završivši u ruralnom delu Australije i na obalama Filipina, dajući dodatne razloge za zabrinutost po pitanju potencijalnih rizika od pada delova svemirskih letelica na ljude i infrastrukturu. 

Iako su šanse da bilo ko bude pogođen zalutalim svemirskim otpadom astronomski niske, ipak nisu ravne nuli. U stvari, prema ekspertima, šanse da vas svemirski otpad povredi ili ubije rastu u tandemu sa sve većim brojem lansiranja širom sveta tokom svake godine. 

Ovaj argument je dodatno ojačao kada su u subotu, komadi najmoćnije kineske rakete, Long March 5B, počeli da padaju iznad Indijskog okeana tokom nekontrolisanog ponovnog ulaska u Zemljinu atmosferu. Krhotine su se raspale i pale u Sulusko more, jedva promašivši ostrvo Palavan na Filipinima. Na svu sreću, nikakve žrtve nisu prijavljene. 

Neki posmatrači u Indoneziji i Maleziji snimili su vatreni povratak istrošenih delova rakete, koji su se vrteli oko orbite otkako je Kina 24. jula lansirala modul svoje svemirske stanice u orbitu. Dok je isporučivala stacioniranu laboratoriju u svemir, raketa je u orbiti ostavila i svoj ogromni glavni buster, težak 22 tone.

Većina velikih raketnih delova je dizajnirana da padne nazad na zemlju, specifično u nenaseljenim delovima, ali je svako od tri poletanja letelice Long March 5B završilo sa ovim nekontrolisanim ponovnim ulaskom u Zemljinu atmosferu - jedna je pala u Indijski okean 2021. godine, a prva lansirana letelica je 2020. godine izgleda u delovima pala na nekoliko sela u Obali Slonovače.

Međutim, Kina je daleko od toga da bude jedina svemirska sila koji se ponaša neodgovorno sa raketama. Zapravo, njihova letelica nije bila jedina koa je pala ovog meseca. Pojavljuju se izveštaji koji pokazuju da je ogroman komad svemirskog otpada, koji verovatno pripada SpaceX-u, privatnoj svemirskoj kompaniji, smrskao farmu ovaca u jugoistočnom delu Australije oko 9. Jula. Sumnja se da je taj komad metala bio deo SpaceX-ove prve misije, koja je, prema informacijama sa Space.com, isporučila astronaute do Internacionalne svemirske stanice u 2020. godini, i vratila ih na Zemlju, 2021. godine.

SpaceX nije komentarisao poreklo svemirskih otpadaka, ali stručnjaci, kao što je Džonatan Makdauel, astrofizičar u Harvard-Smitsonianovom centru za astrofiziku, spekulišu da bi to mogao biti deo prtljažnika SpaceX-ove Dragon letelice, koji je izbačen pre nego što se 2021. godine svemirski brod vratio na Zemlju vraćajući posadu.

Predviđeno je da ostaci ove komponente svemirskog broda pasti nazad na Zemlju u ovo vreme i na ovom mestu; Lokalci su prijavili da su čuli glasan udarac, koji bi mogao biti povezan za poslednjim ulaskom letelice prošlog meseca, navodi ABC. Ovaj incident podseća na dramatični povratak NASA svemirske stanice Skylab 1979. godine, kada su njeni ostaci neočekivano bili rasejani širom Australije.

Ako se potvrdi da novopronađeni ostaci potiču od SpaceX-ove prve misije, to bi bio drugi put u mnogo godina da je SpaceX-ov deo rakete pao na farmu. Prošle godine, posuda pod pritiskom iz rakete kompanije Falcon 9 udarila je u farmu u državi Vašington, ali nema prijavljenih žrtava. 

Delovi rakete SpaceX-a koji su ostavljeni u svemiru obično su opremljeni mogućnošću kontrolisanog ponovnog ulaska preko okeana, ali ova komponenta nije imala dovoljno goriva za izlazak iz orbite kako je planirano.

Sada se svake godine izvede preko 100 lansiranja, i očekuje se da će taj broj rasti tokom narednih decenija. Kako svemir postaje sve pretrpaniji otpadom, nekontrolisani padovi ostataka će biti sve učestaliji, a rizik od smrti ili povrede će rasti, čak i ako je malo verovatan. Zapravo, skorašnja studija u Nature Astronomy predviđa da postoji 10 posto šanse da će osoba poginuti od pada delova svemirske letelice ove decenije. 

“Većina svemirskih lansiranja rezultira nekontrolisanim ponovnim ulaskom tela rakete u atmosferu, stvarajući potencijalni rizik za ljude na zemlji, u moru i u avionima”, navodi se u studiji. “Ovi rizici dugo su bili tretirani kao zanemarljivi, ali broj raketnih tela napuštenih u orbiti raste, dok raketna tela iz prošlih lansiranja nastavljaju da prodiru u atmosferu usled gasnog pritiska”.

“Vlade država čije stanovništvo je izloženo riziku, trebalo bi da zahtevaju od država koje se bave lansiranjem raketa u svemir da deluju zajedno, da zahtevaju kontrolisane ponovne ulaske raketa, odrede ozbiljne kazne za nepoštovanje saradnje, i na taj način eliminišu rizik za sve”, zaključuju stručnjaci.