Neki ljudi izgleda veruju da je Zemlja u obliku krofne

Na internetu cirkulišu mnoge šašave parodije na prisutniju nego što bi to smela da bude Teoriju o ravnoj Zemlji—Tviter nalozi posvećeni Teoriji o dodekaedarskoj Zemlji, Teorija o banana Zemlji, Teoriji o takos Zemlji i Teorija o dinosauruskoj Zemlji. Nažalost, dužnost nam je da vas obavestimo, međutim, da postoji jedna teorija koja zvuči jednako apsurdno ali bi mogla da ima iskrene lojalne sledbenike: Teorija o Zemlji u obliku krofne.

Jeste, neki ljudi na internetu tvrde da Zemlja nije ni ravna, ni okrugla, već u obliku torusa, što je fensi naučna reč za nešto što izgleda kao krofna. Ideja se prvi put pojavila na FlatEarthSociety.org na tredu iz 2008. godine koji je pokrenula misteriozna figura po imenu Dr. Rosenpenis iz zezancije, ali ju je detaljno izložio FES trejlblejzer Varaug 2012. godine.

Prema toj teoriji, u središtu planete postoji ogromna rupa koju ne možemo da vidimo jer se, kako Varaug piše, “svetlo savija i prati zakrivljenje torusa, zbog čega je ta rupa ‘nevidljiva’”. Teorija postavlja mnoga pitanja o tome kako bi funkcionisala gravitacija, što Varaug objašnjava zašećerenom, ne baš sasvim uverljivom metaforom. “Zamislite krofnu. Zamislite krofnu sa džemom. Gravitacija je usmerena ka džemu.”

Varaugove ideje isplivavale su na površinu sporadično tokom godina.

Objašnjivači sa Jutjuba i teorijski modeli Zemlje u obliku torusa eksplodirali su 2016. godine, kad su neki korisnici Društva ravne Zemlje ponovo otkrili dotični tred. Korisnik po imenu Dinosaur Nil je tada napisao: “Drago mi je što vidim još poklonika teorije o Zemlji u obliku torusa. Ja je promovišem već duže vreme, ali kao da me niko nikad ne podržava u tome. Ne razumem zašto.”

Pa, za početak, nenaučna je. Teorija o Zemlji u obliku krofne, u samoj svojoj suštini, “ne polazi od pitanja na koje moramo da damo odgovor”, kaže za VICE doktorka Tabita Bojadžijan, jedna od astrofizičarki koja je identifikovala fenomen u drugom sunčevom sistemu za koji su mediji spekulisali da je vanzemaljska megastruktura. “Polazi od: ‘Hej, a šta kažete na ovo?’ I onda oni pokušavaju da objasne stvari.” Tajler Elis, diplomirani student koji asistira kod doktorke Bojadžijan, dodaje da Varaug ne uspeva da stvori dosledne termine da bi se uopšte raspravljalo o toj hipotezi, što je vitalan korak u naučnom procesu.

Čak i ako odlučimo da malo zažmurimo na čitavu stvar i saslušamo je, Teorija o Zemlji u obliku krofne ne prolazi osnovnu naučnu proveru. (VICE se obratio Dinosaur Nilu i drugima koji izgleda ovu ideju shvataju ozbiljno da bi ih pitao zašto, ali oni nisu odgovorili na te upite.) Torus ne bi imao dan i noć, izlaske i zalaske sunca kakve poznajemo na okruglom svetu sa 24-časovnom rotacijom, kaže doktorka Bojadžijan. Sunce bi takođe obasjavalo planetu neujednačenije nego što to vidimo na Zemlji, što znači da bi godišnja doba ludački varirala u zavisnosti od ugla krofne u odnosu na sunce. Vetrovi bi bili toliko jaki da bi agresivni vremenski uslovi umnogome otežali život na Zemlji u obliku torusa.

Oksfordski profesor doktor Anders Sendberg otišao je prilično daleko u pokušaju da za i09 izradi model kako bi izgledali različiti uslovi na planeti u obliku krofne. Na primer, gravitacija bi bila primetno slabija bliže unutrašnjim i spoljnim ekvatorima, a jača bliže polovima. Druga kosmička brzina bi bila niža, zbog čega bi lansiranja raketa bilo lakše na pravim tačkama. Oni koji žive blizu rupe doživljavali bi "dvostruka godišnja doba", kao što je druga zima usred jula. Najprimetniji efekat bili bi vremenski uslovi. Oblaci bi na planeti-krofni mogli biti triput viši, a pokretali bi ih mnogo jači vetrovi.

Uz to su nam doktorka Bojadžijan i Elis dali dva prosta primera fizičkih fenomena koje Teorija o Zemlji kao krofni prosto ne može da objasni. Prvi je Fukoovo klatno, koje pokazuje fizičke efekte Zemljine rotacije, čija je stopa u skladu sa loptastom rotirajućom planetom.

Druga je oblik Zemljine senke tokom pomračenja. Planeta u obliku torusa takođe bi pravila senku u obliku krofne, umesto okrugle senke koju Zemljani dokumentuju već vekovima.

Drugi, očigledniji problem sa Teorijom o Zemlji kao krofni jeste da bi svako unutar prstena mogao da podigne pogled i vidi drugu stranu, prema rečima doktorke Bojadžijan. Varaug piše da je rupa “nevidljiva” zato što “svetlo prati zakrivljenje torusa.” Ali doktorka Bojadžijan ističe da mi obično vidimo da se svetlo savija onako kao što to Varaug opisuje samo pored najvećih nebeskih tela u univerzumu, kao što su supermasivne crne rupe.

“Svaka od tih tvrdnji samo želi da kaže: ‘Znate šta, samo ću smisliti nekakvu novu ideju bez ikakve motivacije koja stoji iza nje. Samo osam stvari koje mogu biti dosledne u njoj’", kaže doktorka Bojadžijan. "A to nije kako mi razvijamo teorije.”

Zemlja kao krofna je samo jedna teorija zavere u čitavom kosmosu paranoje, navodnih zataškavanja i tajnih istorija koje su postale opšte mesto zabave i političkog diskursa. Kada su u pitanju Teorije zavere, možete da odaberete svoj otrov: Ravna Zemlja, plaćeni demonstranti, Efekat Mandele, Iluminati, vanzemaljci su podigli piramide, Aleks Džons je zapravo "pokojni" komičar Bil Hiks. U malo verovatnom slučaju da neko želi da vam priča o Zemlji u obliku krofne, samo ga pošaljite ovamo.

Pratite Beketa Mafsona na Tviteru i Instagramu.