Upoznajte napaćeni južnoafrički kult koji je pokušao da ubije demona Hitlera

Nije teško osnovati kult. Sve što ti je potrebno je vizija, harizma i možda neka udaljena farma na kojoj možeš da izoluješ svoje pristalice i redovno ih hraniš čilijem od divljači sa meskalinom. Problem je u tome kako da kult potraje.

Većina kultova se rađa i umire sa svojim vođama. Jednom kada on ode, članovi se razilaze, obezglavljeni, i često pristupaju nekom drugom kultu ili se pridružuju nekom drugom harizmatičnom vođi. Retke su vođe kulta koji osnuju nešto toliko jako, da opstane i posle njihove smrti. Svega nekoliko ljudi je uspelo to da izvede – L. Ron Habard je jedan od njih. Kao i Ošo; a na neki neobjašnjiv način, to je uspelo i čoveku po imenu Bernard Pulman.

Pulman je bio samo običan belac iz Namibije, koji je zbog svoje ćelave glave i okrugle građe podsećao na najljućeg neprijatelja Spajdermena, Kingpina. Priroda mu nije podarila dobar izgled, ali čovek je bio odlučan. Takođe je imao više od nekoliko ludačkih priča o ubijanju demona. To je bilo dovoljno da postane južnoafrički L. Ron Habard, iza sebe ostavljajući kult koji istrajava i godinama posle njegove smrti, a sada su se okomili na Ameriku.

Navodni egzorcizam se dogodio tokom jednog televizijskog intervjua u Pulmanovoj kući u Durbanu, u Južnoj Africi, barem tako veruju njegovi sledbenici. To se dogodilo ranih devedesetih – godinama pre nego što je osnovao Desteni kult na svojoj farmi u Pitermaricburgu, godinama pre nego što će se njegova piramidalna šema raširiti na internetu, i godinama pre nego što je upoznao devojku koja može da kanališe Hitlera. U to doba, bledi, krupni Pulman nije imao pristalice širom sveta. Bio je samo bivši pandur koji je pokušavao da prodaje obrazovni softver za decu.

Stvari su počele da se dešavaju prilično nonšalantno, rekao je Pulman 2008, u intervjuu sa pripadnicima svog kulta, u kojem je govorio o istoriji Destenija. Filmska ekipa je došla u Pulmanovu kuću da ga intervjuiše povodom njegovog softvera, za koji je on tvrdio da može da popravi poremećaje pažnje i hiperaktivnosti, kao i druge probleme ponašanja kod dece. Ali tog dana, Pulman je želeo da govori o konceptu koji je razvio, pod nazivom „samoopraštanje", koji je bio maglovit proces prihvatanja svojih mana, koji će kasnije postati jedan od ključnih postulata njegovog kulta Desteni.

„Iznenada, jedan od snimatelja je došao na snimanje i počeo da mi se suprotstavlja", prisećao se Pulman tokom intervjua 2008. „Njegov bes je bio ogroman".

Umesto da pita tog tipa koji je njegov problem, kao što bi svako normalan uradio, Pulman je rešio da uzme dvadesetogodišnjeg snimatelja za ruku i da ga natera da kaže „opraštam sebi". Tada su stvari postale veoma čudne. Klinac je počeo da gestikulira ustima, ali nije puštao nikakav glas, priseća se Pulman.

Onda je snimatelj počeo da se grči. Zakolutao je očima i skupio šake u pesnice. Pulman je pretpostavio da je u pitanju epileptični napad. Ali u jednom trenutku, Pulman je nekako došao do zaključka da momak nije imao običan napad, već da je opsednut demonom. Pulman je znao šta da radi. Zgrabio je momka i držao ga u zagrljaju.

„Tako je dobro oprostiti sebi", gugutao je Pulman.

Napad je konačno prošao, i snimatelj je uspeo da izusti rečenicu da oprašta sebi. Pulman je to shvatio kao uspeh svoje strategije – demon je napustio dečkovo telo. Ekipa je sve vreme snimala i zabeležila svaki trenutak susreta. Ali po Pulmanovim rečima, članovi ekipe su bili toliko uplašeni, da su uništili svaki sekund dokaza na traci. Danas pripadnici Destenija mogu samo da veruju Pulmanu na reč.

Pulman je tvrdio da je to bio njegov prvi egzorcizam. Bilo kako bilo, ta pobeda je bila kratkog daha. Ubrzo je shvatio da nije potpuno uništio demona. Samo ga je isterao iz snimateljevog tela, i demon je bio na slobodi i u potrazi za drugim domaćinom.

Pogledajte VICE dokumentarac o tinejdžerkama isterivačicama đavola:

„Kada isteraš demona, time ne rešavaš problem", rekao je kasnije Pulman, svojim jakim južnoafričkim akcentom, tokom intervjua koji je 2011. godine na Jutjub postavio DesteniDejli. „Time stvaraš novi problem".

I tako je Pulman krenuo u akciju da se zauvek ratosilja svih demona na svetu – što će ga navesti da kupi imanje, osnuje kult, i da na kraju 2013. godine umre od posledica srčanog udara, okružen grupom svojih sledbenika Destenija, ljudi koji će nastaviti da šire sulude priče o demonima, izazivačima duhova, i o ubijanju Hitlera u „demonskoj dimenziji".

Bernad je otišao iz svog rodnog grada Okahandža u Namibiji da bi studirao prava na Severo-zapadnom Univerzitetu u Južnoj Africi. Diplomirao je 1983. i započeo karijeru inspektora u južnoafričkoj policiji. Bio je fasciniran domenom duhovnosti – njegov tast je navodno bio medijum dubokog transa, i Pulman je redovno razgovarao s njim o duhovima koji mu opsedaju telo.

Po Pulmanovim rečima, jedne noći je dobio upozorenje iz duhovnog sveta da mora da prestane da radi na svom trenutnom slučaju, jer će biti ubijen ako nastavi. Poslušao je savet duhova, napustio policiju, i preselio se na drugi kraj zemlje, u Durban.

Odatle je Pulman počeo da prodaje programe obuke za decu, ali njegovo zanimanje za spiritualno i okultno je nastavilo da raste. Onda je došao dan tog intervjua, opsednutog snimatelja i egzorcizma, kojim je oslobodio demona i omogućio mu da traži drugo telo. U tom trenutku, Pulman je znao da mora da posveti svoj život spasavanju sveta od demona, zauvek. Po verovanjima Destenija, demoni su u jednom trenutku uzvratili.

Prema Pulmanovim rečima, 1998. godine je postao svestan pretnje demona, kada su se on i njegovo dvoje dece probudili i zatekli satanističke grafite na zidovima svoje kuće. Na zidovima garaže je navodno velikim slovima je pisalo „Ubiću tebe i tvog sina".

„Bilo je jasno da je demon ušao u jednog od naših radnika koji je onda napisao te poruke", objasnio je Pulman 2008, u intervjuu o istoriji Destenija. Pozvao je policiju, ali oni nisu mogli ništa da učine. Policajci su napravili izveštaj o počinjenom vandalizmu i ostavili Pulmanu da sam obriše demonski auto-lak.

„Demoni su svuda oko nas", seća se Pulman reči svoje ćerke. Pulman je rekao da ukupno ima oko 300 demona koji se baškare po njegovoj kući. Imao je iskustva u borbi s demonima, ali nikada se nije suočio sa toliko velikom grupom.

Ali bio je uporan i žestoko se borio protiv tih demona. Pulman tvrdi da su on i njegova deca okupili sve te demone i silom ih naterali da uđu u njegovo telo, pošto im se to učinilo najlogičnije. Onda je pokazao demonima „koji je smisao opraštanja". I 300 demona je zauvek nestalo.

„U toj fazi", rekao je svojim sledbenicima Destenija u snimku postavljenom na Jutjub, „bilo mi je veoma jasno da oproštaj zaista transformiše, a posebno demone. S toga sam sebi zacrtao cilj da im pomognem koliko god mogu".

Pulman je počeo redovno da obavlja egzorcizam u svojoj kući u Durbanu. Ljudi bi se previjali po podu i urlali, opsednuti, dok je Pulman izvodio njihove demone na put samooproštaja – po njegovim rečima, jedini način da ih zauvek porazi.

S leva nadesno: Rik Ros, deprogramer kulta; Zena Svejnpel, Pulmanova bivša asistentkinja; Anu, vanzemaljac – gospodar, tvorac čovečanstva; Isus Hristos; Hitler, kralj demonske dimenzije; Esteni de Vet, Pulmanova devojka; Sunet Spajz, međudimenzijski portal; Kameron Koup, pripadnik Destenija iz Teksasa i čelnik TehnoTutora; Andrea Rosouv, rani pripadnik Destenija; i Bernard Pulman, tvorac Destenija.

Zena Svejnpel je 2001. počela da radi kao lična asistentkinja Bernarda Pulmana. U tom trenutku, Pulman je upravo završio pisanje knjige pod nazivom „Um oslobođen virusa", u kojoj opisuje kako može da reprogramira čoveka tako što mu uđe u centar za govor. Ta knjiga je postala Destenijeva „Dijanetika".

Zvanični Desteni kult je još uvek bio samo nejasna ideja kada je Svejnpelova počela da radi za njega. Pulmanu je bilo potrebno neko vreme da dotera svoje planove i pokuša da osvoji svet. Ali je već daleko odmakao u razvoju svojih tehnika.

„Bernard je bio u stanju svakoga da natera da se zaljubi u njega", rekla mi je Svejnpelova preko Skajpa, iz Južne Afrike. „Za tili čas bi nekog intelektualno oborio s nogu… umeo je da se poigrava s umovima".

Uz Zeninu pomoć, Pulman je kombinovao jezičke tehnike koje je razvio u „Umu oslobođenog virusa" sa obrazovnim programom koji je prodavao devedesetih, i razvio novi softver pod nazivom „Edukacija moći putem tehnologije uma". Onda su se bacili na prodaju po celoj Južnoj Africi.

„Kada sada razmišljam o tome, mi smo manipulacijom terali roditelje da pomisle da im je 'Edukacija moći' neophodna", rekla mi je Zena. „Onda smo mogli da nešto što vredi 400 randa (35 dolara) prodajemo za 12000 (1030 dolara)".

Onda je Pulman upoznao ženu po imenu Esteli de Vet, i njih dvoje su počeli da se zabavljaju. Prema Svejnpelovoj, de Vetova je smesta pokazala antipatiju prema njoj. Svejnpelova i Pulman su bili veoma bliski, i ona je zarađivala oko 5000 dolara mesešno – ali Svejnpelova veruje da je de Vetova ubedila Pulmana da je ukloni. Pulman je prestao da plaća Svejnpelovoj i prognao je u kancelariju u Kejptaunu.

Pulmanov obrazovni softver se zahuktao ranih dvehiljaditih, i novac je počeo da pristiže. Svejnpelova se seća da je Pulman imao vojsku savetnika prodaje koji su valjali „Edukaciju moći" širom zemlje, i preselio se u novu kuću u predgrađu Pitermaricburga – na farmu koja će uskoro postati imanje kulta Desteni.

„Imao je kontrolu nad našim umovima i emocijama. Toliko sam volela njega, njegove ideje i njegov um, da mi je bilo ekstremno teško kada su mi se raspršile iluzije o njemu… bio je toliko ubedljiv kada nam je govorio da postajemo deprogramirani od društvenih sranja, da nismo shvatali da nas u stvari on programira".

Nekoliko godina kasnije, nakon što je prekinula sve veze sa Pulmanom i njegovim poslovima, Svejnpelova je srela roditelje Esteni de Vet.

„Bili su u Kejptaunu, odseli su u 'Hiltonu', i otišla sam da se vidim s njima. Pričali su mi o meditaciji koju je Bernard razvio. Želeli su da i ja pokušam. Onda su mi rekli da je sredstvo koje Bernard koristi i sa kojim najbolje funkcioniše – ekstazi".

Prema Svejnpelovoj, roditelji de Vetove su joj u sobi u 'Hiltonu' tutnuli pilulu ekstazija u ruku i rekli joj da je proguta.

„Držala sam je u ruci i nisam znala šta da kažem. Terao je sve ukućane da ga uzimaju, čak i svoju ćerku Keris, i svog sina Leslija-Džona. Svu tu decu".

U ovom trenutku, ni Desteni ni Esteni de Vet nisu odgovorili na VAJSOVA pitanja.

Svejnpelova je otišla iz hotela i godinama nije razmišljala o Pulmanu, sve dok stari prijatelji nisu počeli da je zovu i pitaju je šta zna o Desteniju.

„Ljudi su počeli da govore, 'Jesi li čula šta je Berni uradio? Jesli li videla koliko daleko je otišao?' Poznavala sam Bernarda mnogo pre nego što je osnovao Desteni. Uopšte nisam bila šokirana kada sam videla šta je napravio".

Pulmanova grupa je od kružoka za meditaciju na ekstaziju prerasla u pravi kult kada je upoznao devojku koja je bila u stanju da kanališe Hitlerov duh. Njeno ime je bilo Sunet Spajz. Bila je bela, kratkokosa Južnoafrikanka sa blagim afrikans akcentom. Takođe je bila i „međudimenzijski portal".

Nije kanalisala samo Hitlera – Spajzova je bila u stanju da kanališe majku Terezu, Kurta Kobejna, Antona La Veja, Odri Hepbern, Da Vinčija, Ničea, kao i reptilskog boga Anu, koji je izgleda stvorio čovečanstvo. Mogla je da kanališe čak i suštinu neživih predmeta, kao što je tampon, ili zrnce peska.

Pulman je otkrio Spajzovu otprilike u doba kada je Svejnpelova prognana u Kejptaun. On i de Vet su doručkovali u tržnom centru Kluf, u predgrađu Durbana, i on je počeo da ćaska sa lepom konobaricom, koja je bila tinejdžerka. Majka te devojke je upravo umrla od raka, i kada su završili obrok, Pulman je zatekao devojku kako plaće. Pozvao ju je na svoju farmu. 2006. godine Pulman ju je proglasio za zvanični međudimenzijski portal Destenija.

„Stavio mi je ruke na leđa i rekao mi, 'Pusti to iz sebe i opusti se'", objašnjava Spajzova na Destenijevoj stranici na Vikipediji. „Kada je izgovorio te reči, bukvalno sam iz sebe ispustila sve i svakoga ko je ikada postojao u mom svetu".

Međudimenzijski portal se otvorio. Pulman je dobio direktnu vezu sa nebesima i demonskom dimenzijom.

Spajzova je bila mlada, plava i lepuškasta – prava osoba koja je bila potrebna Pulmanu za nominalnog vođu Destenija. Činjenica da je bila u stanju da otvori svoje telo i dozvoli sebi da je opsedne bilo koja slavna osoba, duhovni vođa, ili reptilski gospodar svemira takođe nije mogla da škodi. Ili je barem umela dobro da se pretvara. Možda ne baš „dobro", ali činjenica da je uopšte bila voljna da se pretvara je Pulmanu verovatno bila dovoljna.

Stvar po kojoj se Pulmanov Desteni razlikuje od sajentologije L. Rona Habarda je u tome što je Habard čekao da se član potpuno prepusti sajentologiji pre nego što ga zaspe ludilom, dok je Pulman posvuda paradirao svojim potpuno opičenim kanalisanjem demona, naročito po internetu.

Pošto je sada imao Spajzovu, Pulman je mogao da štancuje video snimke i da piše blogove o njenim sesijama kanalisanja. Uskoro je bilo na stotine Destenijevih snimaka na Jutjubu na kojima Spajzova kanališe duhove.

Međudimenzijski portal nije bio preterano ubedljiv, ali pristalica Destenija je ipak bilo sve više. Jedna od prvih je bila Andrea Rosouv, koja je otkrila Pulmana i Spajzovu zime 2006. Nju je navodno opseo demon kada joj je umro otac, kada je imala 11 godina. Rosouv je tvrdila da je demon povremeno napuštao njeno telo i opsedao telo jednog prijatelja njenog oca, koji ju je onda zlostavljao. Onda bi demon ponovo ušao u nju i pokušavao da je ubedi da se ubije.

Kasnije je, kao što je Rosouv 2008. napisala u blogu, demon počeo da opseda telo njenog dečka i da je tuče. Dečko bi se kasnije budio ne sećajući se šta se dogodilo. Pulman je pozvao Rosouv da živi na njegovoj farmi i prekine ciklus „demonovog" zlostavljanja. Ona se uselila i pomogla grupi da pokrene prvi Desteni sajt, na kome su ljudi širom sveta mogli da gledaju snimke kanalisanja i da razgovaraju sa Pulmanom i Spajzovom preko Destenijevih foruma.

Pulman je nastavio da pozajmljuje poglavlja iz priručnika L. Rona Habarda, osmislivši program za samopomoć, slično sajentološkim revizijama. On je držao časove preko interneta pod nazivom „Obuka za strukturalno poravnanje rezonance", i svoje najbolje učenike je pozivao da žive na farmi.

+/

Do 2009, tridesetak ljudi je živelo i povremeno radilo na Pulmanovom Desteni imanju u Pitermaricburgu. Pored kanalisanja i internet obuke u samopomoći – koja je uključivala zakrčenje interneta blogovima sa hvalospevima o čudesima Destenija – grupa je pokrenula kampanju brijanja glava pod nazivom „FaceWorldFaceOff". Pulman je propovedao da ti ćelavost omogućuje da budeš u stanju „da počinješ da vidiš nečije lice, a da se ne upetljaš u kosu". Setićete se da je Pulman prigodno oćelavio godinama pre toga.

Negde u to doba, Desteni je privukao pažnju Instituta Rika A. Rosa za proučavanje štetnih kultova. Rik Ros, deprogramator pripadnika kultova, koji je radio na preko 500 slučajeva deprogramiranja, počeo je da prikuplja podatke o Desteniju na jednoj temi na svom forumu. Mapirali su Destenijeve video snimke kanalisanja, časove preko interneta i obrijane glave, tako tipične za kultove.

„Po mom mišljenju, zasnovanom na interakciji sa pripadnicima Destenija preko interneta i preko foruma, ta grupa je štetan kult", Ros je kasnije rekao VAJSU.

Kao reakciju na to, Pulman i njegovi sledbenici su na internetu pokrenuli kampanju blaćenja Rosa. Nazivali su ga „militantnim jevrejskim fanatikom" i govorili da je „poveo krstaški rat, ali protiv hrišćana". Pripadnici Destenija su upadali i na Rosove internet debate, zasipajući ih beskonačnim nizom poruka o „samooproštaju". Uprkos vređanju Rosa zbog toga što je jevrejin, nije jasno da li je Desteni aktivno rasistički pokret. Po fotografijama sa farme bi se reklo da imaju barem jednog tamnoputog pripadnika – mada izgleda kao da neko iza njega pozdravlja nacističkim pozdravom.

Ros se na kraju umorio od preganjanja sa Destenijem, i na kraju je zatvorio temu na forumu. Slaveći pobedu nad „anti-hrišćaninom" Rikom Rosom, Pulman je nastavio svoju misiju isterivanja demona, sada uz pomoć međudimenzijskog portala.

Jedne večeri, kaže Pulman, sam Isus je došao kroz međudimenzijski portal. Posle kraće diskusije, Pulman je zamolio Hrista da se udruži s njim i da zajedno zauvek očiste demonsku dimenziju. Izgleda da su ložili Isusa da se pridruži Destenijevom timu.

Bernard Pulman i Isus Nazarećanin su zajedno okupili demone, jednog po jednog, i samooproštajem ih oterali u ništavilo. Poslednji i najveći demon, prisećao se Pulman tokom intervjua o istoriji Destenija 2008, bio je sam Hitler. On je bio njihov poslednji protivnik – šef, stožer, prvosveštenik demonske dimenzije. Kada je Pulman konačno uspeo da nauči Hitlera kako da sam sebi oprosti, firer i njegovi demonski žitelji su bili pokoreni.

Pošto su konačno oslobodili svet od demona, Pulman i njegov Desteni kult su se posvetili razvoju svoje internet obuke za strukturalno poravnanje rezonance, želeći da od njega naprave kompletan, pretplatnički program seminara na internetu, i prekrstili ga u Desteni I Proces, ili DIP. Časovi DIP-a koštaju 111 dolara mesečno, prve godine, a dvostruko više druge i treće godine.

DIP sadrži čak i višeslojni marketing – prema sajtu, polaznike treće godine DIP-a podstiču da postanu „drugari" i da pronalaze nove regrute. Drugari su svoje regrute održavali zainteresovanima za program i uzimali su 35 posto od njihove školarine.

U Desteniju tvrde da su tokom godina imali „nekoliko stotina" polaznika DIP-a. Teško je doći do tačnih cifara da bi to bilo potkrepljeno, ali na DIP-ovom sajtu postoji spisak od 62 „drugara" iz celog sveta koji uzimaju procenat od svojih polaznika. Kao i kod svih dobrih višeslojnih marketinških šema, veći deo novca je najverovatnije završio u Pulmanovim džepovima.

Bernard Pulman je umro jutra 11. avgusta 2013, ali portal i dan-danas objavljuje video snimke. Na snimcima se ljudi i dalje upućuju na sajt Destenija, koji idalje valja časove za samopomoć koji koštaju 100 dolara, kao i knjige u kojima se objašnjava kako je reptilski bog Anu stvorio čovečanstvo. A Hitlerov duh se i dalje obraća preko Jutjuba, onima koji žele da ga slušaju.

„Sada moramo svetu da dokažemo da Bernard nije bio nikakav 'guru'", napisala je Pulmanova ćerka Keris u njegovom nekrologu. „Moramo da dokažemo da smo u potpunosti sposobni da se održimo bez njega i da stasavamo i mi i naša grupa".

I uspeli su. Desteni se održao bez Pulmana u godinama posle njegove smrti – grupa i dalje hramlje unaokolo, a sada stižu i u Ameriku.

Pre nego što je umro, Pulman je za Desteni regrutovao Teksašanina Kamerona Koupa i njegovu partnerku, Kejti Konklin, da prodaju obrazovni softver u Sjedinjenim Državama. Za softver, koji se zove „TehnoTutor", oni tvrde da nema nikakve direktne veze sa Destenijem, mada je dovoljno sumnjivo to što se grupa „zalaže za obrazovni softver", a recenzenti na sajtu „TehnoTutora" imaju ista imena kao i pripadnici Destenija.

Koup je takođe upravljao sada ugašenom kompanijom „Akonduit marketing", u kojoj su tvrdili da ljudima pružaju mogućnost „da rade sa revolucionarnim proizvodom koji poboljšava živote" i da imaju „potencijalnu zaradu od 14 hiljada mesečno", ali samo ako imaju 15 hiljada dolara koje treba uložiti unapred.

„Revolucionarni proizvod", verovatno „TehnoTutor", i višeslojna makretinška struktura isuviše liče na obrazovni softver koji je Bernard Pulman nekada valjao sa Zenom Svejnpel. Kameron Koup je isprva pristao na intervju za VAJS, ali je prestao da nam odgovara kada smo mu postavili pitanje o sličnosti između ta dva programa.

Desteni možda nikada neće postati globalni pokret, kao što je to Pulman želeo. Možda nikada neće imati na desetine hiljada aktivnih članova, kao sajentologija, pa čak ni stotine ljudi, koliko ih je Džim Džouns predvodio u Hramu naroda, ali bilo je dovoljno svega par desetina pristalica da pomognu Čarlsu Mensonu da šezdesetih godina napravi haos. Čak je i Pulmanov ortak Isus imao samo 12 apostola, a ostavio je pristojan trag u svetu. Ako ništa drugo, Pulmanovo zaveštanje je jedna zajebana priča o Hitleru, Isusu i demonskoj dimenziji. I to je nešto.

Povodom ovog članka smo pokušali da razgovaramo sa Sunet, Esteni i ostalim pripadnicima Destenija. Na prvi niz pitanja su nam slali dugačke, uvijene odgovore, a na drugi nikada nisu ni odgovorili. U njihovim odgovorima nije bilo ničega što bi bilo vredno citata, ali možete ih pročitati ovde.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu