Palice, pasulj i pivo: dobili smo novog svetskog prvaka u banatskim šorama

Dok je Srbija pomno pratila nove prvakinje Evrope, željno iščekujući konačan ishod protiv Francuske, ja sam u jednom selu u Banatu, sa istim ushićenjem posmatrao Svetsko prvenstvo u banatskim šorama. I nije mi žao, iako sam se prvi put uopšte susreo sa ovim sportom. Verovatno bi mi vizuelno bilo prijatnije da sam kraj malog ekrana gledao sestre Dabović, ali kombinacija pasulja i točenog piva je prevagnula na tasu gotivnih stvari koje je trebalo ispratiti tog dana.

Na kraju, svet je dobio novog svetskog prvaka u banatskim šorama. A koliko sam primetio, prisutni su vrlo zadovoljno napustili stadion u Tomaševcu, svetskom centru ovog tradicionalnog čobanskog sporta koji proživljava renesansu u poslednjih 15 godina.

Jubilarno 15. prvenstvo osvojila je ekipa Marijeva iz Tomaševca, savladavši Orlove iz komšijskog Orlovata u finalu dostojnom jednog Mondijala, pretekavši ih na putu do šeste titule, čisto da im pokažu ko je gazda. Barem u Banatu, pošto su šore specifične za ovo područje. Najbliže što bih mogao da ih opišem jeste da kažem da su varijacija bejzbola jer se igra sa palicom i postoji slična paralela sa osvajanjem baze. Kao i sve dobre ideje u Banatu, i ova o spasenju banatskih šora od zaborava, nastala je u kafani.

Naime, do 2001. godine Tomaševac i komšijski Orlovat su se tradicionalno za Uskrs nadmetali u šoranju, a posle meča zajedno bi otišli da popiju i pojedu. To je i poenta ovog sporta, to treće poluvreme, uprkos tome što bismo svi mi voleli da budemo pobednici, ali budimo realni, pobednik je uvek samo jedan, a točilica za pivo ne pravi razliku između šampiona i gubitnika. Tada su odlučili da pokušaju da organizuju prvo Svetsko prvenstvo i uz krajnje napore i svega četiri ekipe, uspeli su u tome. Priča od tada ima spori, ali uzlazni momenat.

- Ovo je petnaesta godina kako organizujemo Svetsko prvenstvo i ove godine smo imali čak 17 prijavljenih ekipa - otkriva mi Aleksandar, jedan od organizatora ovog takmičenja.

Sezona šoranja počinje sa lepim vremenom, u aprilu otprilike, a iako postoji sve veće interesovanje za ovaj sport, liga još ne postoji. Ali i to je na putu da se promeni.

- Savez je u osnivanju pošto su nas konačno priznali kao tradicionalni sport, tako da je realno da se uskoro osnuje i liga - kaže mi Aleksandar i dodaje da to nije krajnji cilj.

- Mi smo jedini koji igraju banatske šore, ali postoje slicne varijacije sportova sa palicom, igraju ih Finci, Moldavci, Rumuni… Mi smo poslednje dve godine u kontaktu sa Rumunima za osnivanje međunarodne federacije, ali još nema ništa od toga.

Ono što je prednost banatskih šora jeste to što fizičke predispozicije nemaju ključnu ulogu u kreiranju pobednika. Naravno da znače, kao i u svakom sportu, ali nisu od presudnog značaja. To mi potvrđuje i jedan od takmičara, Sima iz Mokrina, koji je zagazio već u pedesete godine, ali ga to ne sprečava da se i dalje šora.

- To je super u vezi šora jer možeš da si antitalenat za bilo koji sport, a onda dođeš ovde malo da se istrčiš i rekreiraš, ja imam 53 godine pa i dalje izdržavam. Moja ekipa recimo postoji četiri godine, mlad smo tim, ali polako nas ima sve više. Prošle godine smo čak imali i pripreme za Svetsko prvenstvo, a ovaj put smo to preskočili i odmah se vidi po plasmanu, osmo mesto. Nisam mogao da uhvatim lopticu uopšte - kaže mi Sima sa kojim sam se zajedno krio ispod suncobrana čekajući da kiša konačno prestane. Njega nije zabrinuo toliko poraz, koliko činjenica da ovaj sport čeka neizbežna komercijalizacija.

- Najbitnije je druženje. Ja mislim da bi trebalo da ostane ovako kako jeste, dostupan svima, verovatno bi se puno promenila situacija u suprotnom.

Na dan finala nije sve krenulo kako treba zbog već pomenute kiše. Neposredno po mom dolasku i završetku meča za sedmo mesto, u kojem su Šajkaši iz Žabalja porazili Sve zvezde iz Mokrina za poen, sručio se pljusak. Kiša je padala i padala i padala, pa su i organizatori razumno želeli da odlože odigravanje utakmica za neku drugu priliku. Takmičari su mnogo ranije napali šank, ali i pasulj koji je organizator spremao. Meč za peto mesto na kraju nije ni odigran, iako su domaće Čoke izašle na teren iščekujući rivala koji nije došao.

_________________________________________________________________________

Tajlandske zatvorske borbe

_________________________________________________________________________

Ispostavilo se da sam kompetitivnost šora mogao da osetim tek u meču za treće mesto između novosadskih Bećara i Mamuta iz Kikinde. Napetost i tenzija su eskalirali jednim klizećim startom u borbi za osvajanje baze, posle kojeg je jedan "Bećar" morao da napusti igralište, sa otvorenom ranom na nozi. Kasnije sam saznao da momku nisu stradale nikakve tetive, ali da će mu rana i ožiljak ostati kao sećanje na taj meč. Saigrači su mu se barem odužili pobedom, ako ništa drugo.

Iako je projektovano finale kasnilo, a Srpkinje i Francuskinje su polako započele rat na parketu, to nije uticalo na posećenost na tribinama, na kojima su se čak pojavili i barjaci. Ekipe Marijeva i Orlova su najtrofejnije u istoriji takmičenja i nova titula bi značila korak dalje u odnosu na ljute rivale. Nešto kao Brazil i Nemačka. To se i osetilo na terenu, koliko im je to bitno, iako više od polovine takmičara predstavljaju moderne antisportske heroje, nezainteresovane za fizičku spremu i kondiciju, već samo željni dobre zabave kako bi "treće poluvreme" produžili u kafani do duboko u noć. To su i učinili pošto se organizator potrudio da nakon svega obezbedi i svirku, čisto da se tradicija u potpunosti ispoštuje.

Pogledajte još fotografija sa Svetskog prvenstva u banatskim šorama:

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu