Neko je palio ulaze zgrada po beogradskom naselju Kotež i nikome nije jasno zašto

Tokom vanrednog stanja, u vreme policijskog časa, u prigradskom naselju Kotež zapaljeno je na desetine ulaza zgrada. Paljenja su se događala posle ponoći, u intervalu između 2 i 4 sata ujutru. Požari su izazivani bacanjem zapaljenih peškira, krpa, a prema rečima nekih očevidaca i baklji u haustore zgrada.

Neretko je vatra zahvatala električne instalacije, stvari koje su ljudi ostavljali u ulazu, podrume. Pored toga, čini se da stanarima materijalnu štetu niko nadoknaditi neće, a na nama ostaje da se zapitamo zašto je to tako.

Kako se u svakom naselju svi međusobno znaju, ali i svi o svima sve znaju, brzo su počele da kruže priče i teorije kako je i zbog čega do ovih požara došlo. Prvobitna priča koju pričaju lokalci i komšiluk je bila da se zapravo radi o pomahnitalom piromanu koji sa svoje poduhvate koristi sopstveno vozilo. Policija je navodno, već posle prvih požara, imala opis tih kola, jer je počinilac navodno čak njima „udario namerno o vatrogasno vozilo“, a potom kao u krimi filmovima pobegao sa mesta zločina.

Onda je tok priče malo promenjen, te se verovalo da su akteri zapravo maloletni delikventi. Ono što je izazvalo najveću pažnju jednih, a uticalo na potpunu tišinu drugih medija jeste treća teorija. Prema njoj, u ulaze nisu bacani zapaljeni peškiri, već baklje, i to u ulaze u kojima se “šerpalo” protiv režima.

Ono što je zvanično poznato jeste da je policija sada, nedeljama kasnije, uhapsila tog navodnog piromana. Prvo se moglo čuti da se radi o starijem maloletniku, zatim o punoletnom licu. Pouzdano je jedino to da njegov indentitet javnosti nije otkriven.

Da ovi požari nisu bili bezazleni govori šteta koja je ostala iza dima. Ona se meri kroz doživljeni stres i strah koji je ostao u jednoj od zgrada u kojoj živi petoro male dece i dva penzionera. U drugoj zgradi dva deteta ostala su bez svojih kolica. Vatra je zahvatala i struju, pa su u mnogim zgradama instalacije pretrpele ozbiljno oštećenje. Inspekcije koja bi popisala štetu nije bilo, čini se da je neće ni biti, barem do nekog ozbiljnijeg pritiska odozgo, kako kažu stanari.

Policija uviđaje nije želela da obavlja, nego je u ulazima zgrada čisto informativno ćaskala sa stanarima. Prema rečima jednog od stanara policajac ga je u jedoj od tih situacija pitao da li je osetio miris nafte, što baca sumnju na to da je zapravo policija i pre nekoliko nedelja imala saznanja o ovome, ali iz nepoznatog raloga nije reagovala. Što se baklji tiče, korišćena je samo jednom prilikom kada je ubačena u saksiju sa cvećem.

Kontaktirala sam mnoge stanare zgrada koje je zadesio ovaj podmetnuti požar, a koji su direktno zahvaćeni ovom nevoljom. Odziv, očekivano, nije bio veliki, a izgovora je bilo na pretek. Troje od četvoro koji su pristali da govore nije želelo da otkriva indentitet, a u nastavku teksta prenosim njihova svedočenja.

Čovek koji je zamolio da mu ne otrkviamo identitet i posvedočio je o tome kako je policija reagovala kada je došla do njegove zgrade: „Na licu mesta policiji sam dao kontakt i neku vrstu izjave, tipa šta se desilo, da sam zvao vatrogasce. Pitao me je otprilike koliko koštaju kolica, oba komada. Isti taj policajac je nadređenima preko motorole ofrlje prepričao šta sam mu rekao. Onda se udaljio par metara od vatrogasaca i nas, pa mi je posle rekao da neće biti nikakvog uviđaja,” navodi otac.

On dodaje i da ga je policajac tom prilikom pitao da li je osetio miris nafte. ”Tada sam povezao priču i shvatio da su verovatno znali šta se dešava. Ja sam tek sutra od komšija iz druge zgrade čuo da je u grupi UG Kotez objavljeno da je u toku iste noći zapajeno na desetine ulaza.”

Ni vatrogasci nisu bili od velike korsiti, priča on. “Trebalo im je otprilike dvadesetak minuta da dođu. Pukom srećom niko nije povređen. Panika je bila ozbiljna, umalo nismo preskakali terasu kod komšija iz susednog ulaza iste zgrade. Komšije su ugasile vatru minut pre nego što su vatrogasci došli. Orman sa strujom u ulazu je malo zahvaćen, ali na sreću samo spolja,” navodi oštećeni.

On i njegove komšije uvereni su da je njihov ulaz nasumično odabran, jer, kako kažu, u njihovoj zgradi niti je neko lupao šerpe, niti aplaudirao. Dodatni strah ulivalo im je to što nisu imali pretpostavku o kome se radi: “Naravno da se plašim, imam dvogodišnje dete, gore je nego u vreme bombardovanja.”

“Te zore je bilo užasno. Pošto nama vrata dihtuju dosta, dim u naš stan uopšte nije ulazio. Probudila me je buka, tačnije lupanje. To su bili vatrogasci. Komšinica iz susedne zgrade je primetila dim i pozvala ih. Tada je dva puta zvala policiju,“ objašnjava ona.

“Prvi put pošto je čula da lupa nešto, rekli su joj da ne mogu da dođu pošto imaju prijavljene požare u drugim ulicama (Tjentištu i Kalovitoj). Njoj je nešto bilo tu čudno. Nije otišla da spava, već ostala kod prozora da vidi hoće li se nešto desiti. Zapazila dim i ponovo pozvala policiju, onda su oni, kako sam razumela, poslali vatrogasce,” svedoči ova žena o noći kada se desio požar.

Kako kaže, verovala je da policija zna ko stoji iza ovoga, ali da je evidentno da ne želi ili ne treba da ga uhvati. Pošto u policiju poverenje nema, sa svojom komšinocom, takođe majkom male dece, oragnizovala je “noćne straže”.

“Raspodelile smo se da ne spavamo noću, ali bez šale. Jedna motri na prostor iza zgrade, druga na onaj ispred. Gledam i kroz špijunku, razmišljam da li će neko podrum zapaliti. Osećam se nesigurno. Sinoć sam čak i umislila uhodu u stanu, oka nisam sklopila, ustajala sam sto puta… valjda od straha.”

Uviđaja i ovoga puta nije bilo, dodaje ona. “Niko nije pravio uviđaj, policija nije dolazila, samo sam videla vatrogasce. Sa policijom sam tek sutradan, tačnije jutra posle te noći stupila u kontakt. Razgovarali smo nekoliko puta,“ kaže ona i dodaje da isprva nisu hteli da joj kažu da li su uhvatili počinioca ili ne.

“Pošto sam uporno zvala, posle nekoliko poziva dobila sam informaciju da ga nisu uhvatili,“ objašnjava ona. “Nismo dobili nikakav kontakt koji bi mogli pozvati za više informacija. Materijalna šteta je minimum 500 evra, čekamo procene majstora. To je samo za krečenje, neki moramo da menjamo ulazna vrata, prozore. Oštećena je i struja, ispali su osigurači, falilo je malo da uđe u stan, ošteti struju, e onda bi stvarno sve otišlo dođavola.”

I on se susreo sa istim problemima: “Primetili smo da se nešto dešava tek kada je dim počeo da ulazi kroz ulazna vrata. Žena je otvorila vrata da vidi šta se dešava, neverovatna količina dima tada je ušla u stan. To je gorelo oko 5 minuta, sreća u nesreći je to što je gorelo još ulaza u naselju, pa su vatrogasci mogli brzo da dođu. Pomislio sam u jednom trenutku da krenem preko terase, kako bih se spasao,“ priča on.

“Zvali smo sve da prijavimo materijalnu štetu, niko ne dolazi. Svi kažu, doći ćemo komišija danas, sutra… Za sada ništa od toga. Zvali smo policiju, MUP, SUP, inspekciju, komunalnu, Studio B, zvali smo čak i predsednika opštine, dobili smo samo njegovu sekretaricu, pa opet dobili informaciju da će nas neko pozvati danas-sutra.”

On navodi da se ovaj vandalizam neće rešiti dok ljudi ne preuzmu stvari u svoje ruke. Prema informacijama, koje je on, kako kaže, saznao iz svojih izvora, Kotež nije jedino naselje u kom su se dešavali požari: “To se desilo baš te večeri kada su bacali one neke baklje, nemam pojma. Kažu da se to baš u to vreme identično dešavalo u još tri kraja grada,” kaže on.

Jedini koji je pristao da za VICE govori pod punim imenom i prezimenom jeste Marko Tadić. Po njegovom mišljenju, tvrdnje da se radi o organizovanoj piromanskoj grupi su totalne budalaštine: “Nema mi smisla da je u pitanju više osoba, mislim da se radi o individui, oboleloj individui. Mislim čak i da znam o kome se radi, ali vam to ne mogu otkriti” priča tajnoviti Marko.

Takođe, on veruje da je njegova zgrada odabrana slučajno. Njegov ulaz goreo je među prvima pre nekih mesec dana u pola pet ujutru: “Zapalili su peškir i komšijinu papuču. Te večeri gorela su tri ulaza u Ulice Bitke na Neretvi 3, 5 i 7. Mi smo sada uveli interfon i zaključavamo ulaz, jer mislim da se policija ovim neće mnogo baviti.”

Hvala sagovornicima!