Pitala sam ljude šta rade kada ih niko ne gleda

Članak je prvobitno objavljen na VICE Belgium.

I nesvesno se skoro uvek uzdržavamo pre drugima - čak i sa ljudima kojima smo najbliži. Kada smo slobodni i niko nas ne gleda, radimo neke zaista čudne stvari. Dakle, šta tačno radite iza zatvorenih vrata? I što je još važnije, zašto?

Postavila sam svojim pratiocima na Instagramu upravo ovo pitanje da saznam njihove tajne: Neki su odlučili da ne otkriju svoje prezime iz stida zbog svojih, hm, jedinstvenih priznanja.

VICE: Živiš sama?

Kiki: Da, živim sama u garsonjeri i volim to – ne slažem se dobro sa cimerima. Ponekad se osećam kao da sam pomalo poludela.

Na šta tačno misliš?

Često komentarišem šta se dešava oko mene ili stvari koje su mi prijatelji rekli, kao da sam u ispovedaonici rijaliti programa. Može da se radi o neprikladnom komentaru koji je moj šef rekao ili kada prijatelj pravi istu grešku po hiljaditi put.

Ovo radim nekoliko puta dnevno: zamišljam sebe kako sedim ispred kamere i dajem svoje mišljenje. Ponekad čak i zbijam zle šale – stvari koje se ne usuđujete da kažete ljudima u lice, ali je dobar osećaj izgovoriti ih naglas.

Zar to ne znači da prosto razmišljaš o onome što te muči?

Nikada nisam razmišljala o tome na taj način, ali da. Možda bi bilo dobro prepustiti neke stvari zaboravu, ili se suočiti sa ljudima kada je zaista potrebno, ali stvarno mrzim to da radim. Svađe uglavnom nisu vredne toga, radije bih samo komentarisala stvari u svom malom uglu.

VICE: Šta radiš kada si sam?

Rober: Vadim svoje Barbike, njihovu odeću i dodatke i igram se sa njima satima.

Odakle dolazi ovaj hobi?

Mislim da je uglavnom nostalgičan. Počela sam da sakupljam Barbi lutke kada sam bila mala - to je oduvek bilo deo mog života. Živim sa svojim partnerom i često radimo zajedno, tako da kada sam sama kod kuće vodim privatan razgovor sa svojim Barbikama. Jednostavno volim da stvaram utopijska mesta koja su potpuno nerealna.

Dakle, to je neka vrsta kreativnog izlaza?

Da, ponekad čak dizajniram i kreiram njihovu odeću. Moj partner se oblači u dreg i zajedno radimo na kostimima za njegovu drag personu Veronika Denev. U suštini, moje Barbi lutke predstavljaju oblik mini drega. Mogla bih zapravo da koristim ostatke tkanine iz Veronikine odeće da napravim minijaturne odgovarajuće kombinacije – al bi to bilo super!

Džon Erikson, 29, debatuje sam sa sobom

VICE: Šta radiš kada si sam kod kuće?

Džon: Ne znam šta da radim sam sa sobom, obično samo smotam džoint. Ponekad, kada sam jako naduvan, pomislim na neku temu i počnem da raspravljam sa sobom naglas.

Izgradiš čitavu tezu, da bi je opovrgao?

Tačno. To je lak način da budete sigurni da ćete pobediti svaki put. Ali mi takođe pomaže da detaljnije razmišljam o važnim temama. To me gura da istražujem različite tačke gledišta i vidim da li su validne.

Koja tema je na tebe ostavila najveći utisak?

Jedan od prvih puta kada sam ovo uradio, odlučio sam da raspravljam o prednostima i nedostacima e-skutera. Ponekad razgovaram i o ozbiljnijim temama, poput kulturnog prisvajanja ili univerzalnog osnovnog dohotka.

To zvuči intenzivno. Da li te ikada neko uhvatio usred žestoke debate?

Jednom, da. Sa sestrom delim kuću, ali ona mnogo radi i često provodi noć kod svog partnera. Mislio sam da sam jedne noći bio sam kod kuće, ali ona je spavala u svojoj spavaćoj sobi. Iznenada se pojavila dok sam bio usred rasprave sa samim sobom i stajala na vratima ne govoreći ništa – samo zureći. Onda me je zamolila da govorim tiše i vratila se u krevet.

Natali Matis, 27, smišlja pesme za svog psa

VICE: Često si sama kod kuće?

Natali: Ne obično, ali moj dečko trenutno putuje, a ja učim, tako da sam sama nekoliko nedelja. Međutim, moj pas Roki je ovde, tako da nisam potpuno sama.

Dobro društvo?

Naravno, stalno razgovaram s njim – mislim da je to prilično normalna stvar za vlasnike kućnih ljubimaca? Nedavno sam počela da pevam i pesme za njega, pesme koje sam komponujem.

Pevam mu da ga zabavim ili da ga nagradim: Kad idemo u šetnju, a on ne laje na ljude, otpevaću mu pesmu da je tako dobar dečko.

Da li Roki ceni tvoje napore?

Teško je reći, jednom sam pročitao da psi vole kada razgovarate sa njima. Trenutno mi pomaže i u učenju: ponekad mu naglas ponavljam svoje lekcije, vrlo praktične, ali uglavnom to radim za sebe. Da nije bilo naših razgovora i pesama, verovatno ne bih rekao ni reč.

VICE: Šta radiš kada si sam kod kuće po ceo dan?

Aron:  Šetam po kući go.

Da li imaš cimera?

Da, trenutno iznajmljujem sobu u svom stanu devojci koju ne poznajem tako dobro.

I kad god je napolju, ti se skineš?

Onog trenutka kada ostanem sam, da. Onda prionem posao kao i obično: čistim, perem sudove, perem veš. Iskreno, stvarno volim da sam go, to je vrhunski osećaj slobode.

Fer. Kako je sve ovo počelo?

Pa, očigledno se bavim ovim od kad sam bio dete. Ako pogledate moje fotografije iz detinjstva kod mojih roditelja, na mnogim od njih sam go.

Šta ti se toliko sviđa kod toga?

Udobno je. Imam tendenciju da se veoma brzo zagrejem, tako da skidanje nekoliko slojeva obično pomaže. Takođe sam često samo u donjem vešu kod mojih prijatelja.

VICE: Kako to tačno misliš?

Uvi: Imam super moć da zabrljam ceo stan za kratko vreme. Moj partner je frik za to da sve bude sređeno, ali više volim da živim u organizovanom haosu. Nedavno smo se uselili zajedno, pa smo morali da napravimo neke kompromise: Kada je on ovde, obraćam više pažnje.

Dakle, kada mačka ode, miševi kolo vode?

Da, to je otprilike to. Ne ostavljam svesno nered, ali mislim da se moj mozak automatski vraća na moje stare navike odugovlačenja – može prilično brzo da izmakne kontroli.

Zamisli da ti partner dolazi kući ranije nego što se očekivalo…

To se zapravo već dogodilo i nije bilo lepo. Samo sam rekao nešto u stilu: „Oh, ups, upravo sam hteo da počnem da čistim“.