Društvene mreže ulaze u fazu raspada

Pre neki dan sam naišao na tvit u kojem je pisalo nešto poput: „Objavljivanje na ‘gridu’ sada izgleda nekako jezivo.“ Govorili su o Instagramu – aplikaciji čiji je ceo fazon bio objabljivanje slika u‘gridu’. I shvatio sam da su u pravu. Objavljivanje na Insta sada iz nekog razloga izgleda nekako jezivo. Očigledno, ništa od ovoga nije važno ako niste samosvesni tinejdžer (biti krindž znači biti slobodan, itd.). Ali sam razgovor sugeriše da se dešava šira promena: ljudi više ne znaju kako da koriste društvene medije. Zato što društveni mediji propadaju.

Ideja da je Instagram mrtav kuva se već neko vreme. Mladi ljudi sigurno ne objavljuju kao nekada, a otvoreno „estetski ugodna“ mreža je nešto što pripada sredinom 2010-ih, kada su ljudi postavljali slike hrane i zalazaka sunca. Ove godine je takođe došlo do masovnog egzodusa sa Tvitera nakon haotičnog preuzimanja od strane Elona Maska. Sećate se one nedelje u kojoj su ljudi u panici objavili svoja Mastodon korisnička imena i na brzinu pokrenuli substack naloge? Čak sam video da se ljudi vraćaju na prvu platformu za pisanje, Tumblr, koji je raširenih ruku dočekao devojčice i sve koji se tako osećaju na internetu. Čini se da se ljudi koji su navikli da budu hroničnoi bore da shvate kuda dalje.

Vaš 16-godišnji mlađi brat će vam, isto kao i vaš PR menadžer, reći da ljudi ionako sada koriste samo TikTok. Ali za ljude koji ne vole da objavljuju vesele klipove gde pričaju u kameru, TikTok nikada neće biti udoban ili privlačan. U međuvremenu, BeReal bi mogao biti zabavan za gledanje ekrana radnih laptopa vaših ortaka i selfija nakon kovid-depresije, ali ima svoje granice. BeReal ne podržava razgovore. Ne skrolujete BeReal da biste bili u toku sa aktuelnim događajima. Prelazak na „online“ sada uključuje samo listanje raznih aplikacija dok ne shvatite da ni na jednoj od njih nema ništa značajno. Dakle, šta dalje?

„Ljudi definitivno teže drugačijim načinima da provode vreme na mreži u odnosu na vreme društvenih medija koji su dominirali 2010-ih“, kaže Biz Šerbert, urednik kulture u Digital Fairy kreativnoj agenciji i stručnjakinja za omladinu i internet kulturu. Ona misli da to ne znači da ljudi provode više vremena van mreže, već da provode više vremena na platformama koje su više u skladu sa njihovim interesima: Twitch, Discord, VR, šta god.

Ona objašnjava: „Ovi potezi često pokazuju kako su ljudi provodili svoje vreme na mreži pre homogenizacije interneta od strane društvenih mreža: sobe za ćaskanje iz 2000-ih su sada Discord serveri, a Blogspotovi i Tumbler su sada Substack blogovi.

Dr Zoetanja Sujon, viši predavač za komunikacije i medije i autor knjige The Social Media Age, ne misli da su velike društvene platforme (Tviter, Instagram, Fejsbuk itd.) još mrtve, „iako vidimo dosta promena na terenu “.

Umesto toga, primećuje ona, ove platforme se obično koriste za različite stvari kako se razvijaju. „Ono što vidite kada bolje pogledate je da ljudi i dalje redovno koriste Fejsbuk – ali sada za dosadnije stvari: zakazivanje, planiranje lokalnih događaja, fotografije, rođendane, itd. Drugim rečima, vole da se 'zabavljaju' na drugim platformama - Fejsbuku u 2012/13, Snepčetu/Instagramu u 2018 – ali se prilično oslanjaju na uspostavljene platforme za svakodnevni život.”

U suštini, dok glavne platforme možda više nisu baš „kul“, da tako kažem, to ne znači nužno da gube dugovečnost. Možda mislite da je Fejsbuk mrtav zato što bi ljudi mlađi od 25 godina pomislili da je iskreno bizarno na njemu objaviti foto-album njihovog noćnog izlaska (osim ako nije bio na meta, ironičan način??), ali to ne negira činjenicu da tamo još ima ljudi. Treba samo da pogledate opšte izbore u SAD 2016. da biste videli šta se dešava kada banalizujemo moć i uticaj tih skrivenih zajednica.

Dr Mark Vong, predavač javnih politika i istraživačkih metoda sa Univerziteta u Glazgovu, uradio je opsežno istraživanje društvenih medija i digitalnih interakcija. On kaže da su etičke posledice određenih platformi imale ogroman uticaj na to kako ih koristimo 2022. Manje je verovatno da ćemo ceo život emitovati na platformi u vlasništvu Meta, na primer.

On objašnjava: „Sa nedavnom promenom poverenja ljudi u društvene medije i ko je na vrhu lanca komandovanja, ove platforme više ne mogu da se kriju iza iluzije da su društveni mediji neutralni ili objektivni. Drugim rečima: tačno smo videli šta se može dogoditi kada previše verujemo u nepouzdane izvore.

Mnogi ljudi teoretišu da bi budućnost mogla biti više oflajn. Iako je to verovatno malo verovatno. Šerbert misli da će naši životi na mreži jednostavno izgledati drugačije. „Budućnost društvenih medija je bogatija i intimnija – ličiće na njihove rane dane, kada su influenseri s brojnim sledbenicima pre svega bili istankutni po nečemu, a tek onda postajali ‘influenseri’, npr. modni urednici koji su postajali prvi uticajni modni influenseri na Instagramu“, kaže ona.

Ja se radujem se tome. Ali takođe bih voleo i neko mesto gde mogu da postavim i svoje male slike. Flickr?

Plenty of people have theorised whether the future might be more offline. Although that's probably unlikely to happen. Sherbert thinks our online lives will simply look different. “The future of social media is richer and more intimate – mirroring the days of early influence, when those who cultivated a following were individuals first and influencers second, i.e. fashion editors becoming the first fashion influencers on Instagram,” she says.

I, for one, am looking forward to it. But I would also quite like a place to post my little pictures, as well. Flickr?

@daisythejones