Dronovi-atentatori su tu. I šta sad?

Neuspešan napad na predsednika Venecuele Nikolasa Madura koristeći dronove opremljene eksplozivom mogao bi da najavi neko novo doba. Jeftine bespilotne letilice na daljinsko upravljanje više nisu samo igračke, već i potencijalno oružje atentatora.

Ali nema mesta panici. Nije ovo prvi put da ubice koriste novu tehnologiju u zlokobne svrhe. Snaći će se kako političari tako i njihovi zaštitnici.

Četvrtog avgusta, nepoznata lica pokušala su da koristeći dve bespilotne letilice slične heksakopteru izvrše napad na Madura, njegovu suprugu, i druge državne zvaničnike tokom javnog obraćanja u Karakasu. Oba drona nosila su oko kilogram eksploziva, otkriva ministar unutrašnjih poslova Nestor Revelo; trebalo je da eksplodiraju iznad i ispred predsednika Madura.

Vojska Venecuele uspela je da elektronskim ometanjem skrene sa puta jednu od letilica, dok je druga udarila u obližnju stambenu zgradu, prenosi Asošijeted Pres tvrdnje koje iznosi Reverol.

CaracasNews24 objavio je snimak eksplozije jednog od dronova u vazduhu. Drugi snimci pokazuju reakciju Madura na detonaciju, posle koje su ga državni agenti okružili koristeći fleksibilne ručne štitove.

Pokušaj dron-atentata u Karakasu verovatno neće biti poslednji te vrste. „Uslediće novi napadi, jer se ova tehnologija izuzetno lako koristi, kaže stručnjak za bespilotne letilice Piter V. Singer iz New America Foundation. „Teže je nabaviti eksplozivnu napravu nego drona.“

Možda je i bilo neizbežno da pri političkim atentatima počnu da se koriste bespilotne letilice sa police. Kriminalci i teroristi već nekoliko godina unazad koriste jeftine dronove iz maloprodaje: militanti Islamske države su u Iraku i Siriji sagradili čitavu avijaciju spojivši komercijalne letilice na daljinsko upravljanje sa kompaktnim eksplozivom. Ovi eksplozivi dronovi su napadali i demoralisali iračko-američke vojnike tokom duge borbe za oslobođenje Mosula 2016. i 2017. Pukovnik Pat Vork, američki savetnik pri iračkim snagama u Mosulu, prošlog januaru je u Vest Pointu održao prezentaciju i ovako opisao tu ISIS taktiku: „Nije neophodno ubiti neprijatelja, dovoljno je ubiti mu hrabrost.“

Meksički karteli su u početku jeftinim dronovima raznosili drogu, a kasnije su počeli da ih opremaju bojnim sredstvima. Oktobra 2017., meksička policija je zaustavila četiri muškarca u kamionetu nedaleko od Salamanke. Uz četiri „Kalašnjikova“, kod njih je pronađena letilica na daljinsko upravljanje, eksplozivna naprava, i detonator.

„Mali dronovi efikasno prenose teret do mete," kaže Nik Voters, bivši britanski vojni oficir, sada nezavisni stručnjak za bespilotne letilice. „Taj teret može biti knjiga koju ste naručili, ili par stotina grama eksploziva – zavisi od pošiljaoca."

Ali ne brinite, kaže Singer. „Ne treba iz straha uzalud pokušavati da se svet vrati u prošlost."

Singer ističe da istorijskih presedana ima. „Prvi pokušaj atentata koristeći kočiju bez konja odigrao se 1905., meta mu je bio otomanski sultan. Tajms je tada pisao da se radi o jednoj od najvećih i najsenzacionalnijih političkih zavera modernog doba."

Ako su se političari i službe bezbednosti tada prilagodili na pretnju automobila-bombi, prilagodiće se i danas na pretnju letilica-ubica. Već postoje mere kojima se političari štite od letećih robota koji eksplodiraju.

Vojska Venecuele kaže da je jednog drona oborila pre nego što je stigao do Madura koristeći istu tehnologiju za blokiranje radio signala koju ruska vojska u Siriji koristi kako bi svoje vojne baze zaštitila od rojeva eksplozivnih dronova pod kontrolom militanata.

Vork, na primer, kaže da se ti napadi mogu sprečiti ako su službe oprezne. „Kad pogledaju uvis, uočiće problem. To mnogo pomaže.“

Rizik treba svesti na minimum, smatra Singer. Panika bi mogla da vodi samo ka apsurdnim zakonskim merama. „Čudno zvuči, ali lako bi se moglo desiti da zbog zakonskih regulativa postane teže da se kupi mala letilica na daljinsko upravljanje nego modifikovan AR-15 kojim se u školi ili na koncertu lako može ubiti po stotinak ljudi.“