Protekle četiri godine fotograf Ivar Wigan je dokumentovao živote ljudi sa juga Amerike, koji po njemu, žive kao hajroleri i slavne ličnosti uprkos tome što su odrasli u siromašnim krajevima. Njegovi modeli provode dane šutirajući na koš, popravljajući lowridere i partijajući.Ovaj vid preživljavanja Wigan je nazvao "visokim životom" - odnosno načinom života koji se poredi sa starogrčkim bogovima, i zbog toga je ovu seriju nazvao "Bogovi".
Reklame
Vigan je odrastao u Škotskoj gde se stapaju sivo i zeleno i maglovita brda se nastavljaju jedno na drugo, pa nije ni čudo što je bio opčinjen suvom i ravnom zemljom osunčanog juga Amerike. Objasnio mi je ovaj serijal fotografija i zašto mu je dosadno u Velikoj Britaniji.VICE: Ćao Ivare. Ispričaj mi nešto o ovim fotografijama.Ivar Wigan: To je urbana serija koja je posvećena ljudima sa juga Sjedinjenih Američkih Država. Otišao sam u Majami na neki karneval gde sam uslikao prvu fotografiju žurke na bazenu. Ali kada sam otišao odatle, osetio sam da nešto nedostaje. Želeo sam da dokumentujem taj način života. Za to mi je trebalo četiri godine, tokom kojih sam putovao koliko god sam mogao sebi to da priuštim.POGLEDAJTE: Noisey video serija o rep sceni u AtlantiČetiri godine je dosta vremena trčanja za fotografijama. Kakvo iskustvo si stekao nakon toga?Nikada pre nisam bio u takvim klubovima, zato što takvih nema u Velikoj Britaniji, a ovde je to veliki deo kulture. U Londonu su, na primer, striptiz klubovi za biznismene i maturante, dok će ovde i grupa devojaka da izađe na takvo mesto, ali i ljudi koji su na dejtu ili hoće tamo da gledaju košarkašku utakmicu. To je potpuno drugi svet od onog na koji sam navikao. Kada reper napravi novi singl, prvo će otići u striptiz klub i probati da ga profura tamo.Mnoge devojke koje sam upoznao žele da budu igračice - pošto one u klubovima zarađuju bogatstvo. Gledao sam devojku kako puni kantu sa lovom svake noći. Saznao sam da mogu da zarade i do 5.000 dolara za veče.
Reklame
Kada fotkaš devojke, da li ti ideja da ih činiš objektom prođe kroz glavu?
Ja ih prikazujem samo kakve jesu, bez ikakvog omalovažavanja. One su prilično ponosne time čime se bave i vole da se fotografišu. Trudim se da ih prikažem u najboljem svetlu, dok rade ono što vole. Neke od devojaka su sa koledža, ali neke dolaze iz siromašnih krajeva i za njih je ovo korak na bolje. To im je odskočna daska za karijeru, ne samo mesto na kojem igraju muškarcima u krilu.___________________________________________________________________________POGLEDAJTE: dokumentarac o Black Bike nedelji na plaži Mitrl, Južna Karolina___________________________________________________________________________Da li si stekao dosta prijateljstava tokom fotografisanja?Apsolutno. Bila je jedna krupna devojka, plesačica Juicy, koju sam upoznao u klubu. Bila je lokalna zvezda - svi su znali za nju i svi su dolazili da je vide. Na ovoj slici ima namršten izraz lica, a zapravo je veoma zabavna i duhovita. Pozvala me je da dođem kod nje u kraj i fotografišem njenu familiju, tako da sam ostao u kontaktu sa njom. Ostao sam u kontaktu sa većinom ljudi koje sam snimio, osim onih na velikim grupnim fotografijama.
Ja ih prikazujem samo kakve jesu, bez ikakvog omalovažavanja. One su prilično ponosne time čime se bave i vole da se fotografišu. Trudim se da ih prikažem u najboljem svetlu, dok rade ono što vole. Neke od devojaka su sa koledža, ali neke dolaze iz siromašnih krajeva i za njih je ovo korak na bolje. To im je odskočna daska za karijeru, ne samo mesto na kojem igraju muškarcima u krilu.___________________________________________________________________________POGLEDAJTE: dokumentarac o Black Bike nedelji na plaži Mitrl, Južna Karolina___________________________________________________________________________Da li si stekao dosta prijateljstava tokom fotografisanja?Apsolutno. Bila je jedna krupna devojka, plesačica Juicy, koju sam upoznao u klubu. Bila je lokalna zvezda - svi su znali za nju i svi su dolazili da je vide. Na ovoj slici ima namršten izraz lica, a zapravo je veoma zabavna i duhovita. Pozvala me je da dođem kod nje u kraj i fotografišem njenu familiju, tako da sam ostao u kontaktu sa njom. Ostao sam u kontaktu sa većinom ljudi koje sam snimio, osim onih na velikim grupnim fotografijama.
Zašto si ovu seriju nazvao "Bogovi"?Pokušavao sam da smislim nešto sa čime može da se uporedi ovaj način života, zato što ne može da se poredi sa lajfstajlom u Engleskoj. Mnogo je drugačije nego kod nas. Rekao bih da većina ljudi na ovim fotografijama nema "standardne" poslove, već na neki način ponašaju se kao hustleri. Za mene oni jedino mogu da se uporede sa starogrčkim i starorimskim bogovima i njihovim načinom života.
Reklame
Hvala, Ivare.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
