Pitali smo biologa da li biljke osećaju bol

Debata o abortusu je ponovo u centru pažnju u Sjedinjenim Američkim Državama. Sa još jednim mogućim zastojem sa državnim budžetom i vladom koja će možda prestati sa radom 1. oktobra, a sve zbog razlike u mišljenjima oko toga da li skup ćelija ima ili nema sopstvena prava. Prema onome što piše u jednom članku u junskom Scientific American, tek treba da naučimo da li fetus zaista može da oseti bilo šta.

Ali, da li znate šta sigurno ima osećanja? Biljke. Barem ako je verovati biologu Danielu Chamovitzu, dekanu Life Science departmana na Univerzitetu Tel Aviva u IZraelu, autoru knjige What a Plant Knows.

Razgovarali smo sa Danelom o tome da li je bol jedna od stvari koje biljke mogu da osete, jer ako mogu, to bi moglo ozbiljno da uzdrma debate o abortusu, a da ne pominjemo da bi moglo da doda i sasvim novu dimenziju vegetarijanizmu.

VICE: Gledam video biljke koja se zove mimosa pudica i koja definitvno može da oseća. Njeno lišće se zatvara svaki put kada je neko dodirne.

Daniel Chamovitz: Upravo dodirujem mimozu dok razgovaramo.

Ona oseća dodir?

Da. U stvari, ja bih rekao "svesna je dodira", mada je nije briga. List zna kada ga neko seče i odgovoriće na to, ali neće imati nikave komplikovane "misli", poput: "O Bože, šta ću ako se ovo ponovi?".

Da li se mimoza razlikuje od drugih biljaka?

Mimoza ima specifičan organ za pokrete koji se naziva pulvinus. Ostale biljke ga nemaju. Ali, način na koji ovaj organ reaguje na dodir je isti kao način na koji grana reaguje na dodir na molekularnom nivou.

Da li biljku frustrira ako je sprečimo da se pomera?

Ono što možemo da uradimo je da upotrebimo određenu drogu, ljudsku drogu – možete da je stavite na mimozu ( droga koja radi ovde je bilo koji anestetik poput hlorijuma, halotena i enfulrana). Kada stavite ove droge na mimozu i nakon toga je dodirnete, ona ne može da odreaguje, ne može da se pomeri.

Da li naučnici rade još nešto što muči biljke?

Znaš da ako izložiš nogu električnom šoku ona odreaguje malim šutom? Isto tako možeš električnim šokom da nateraš mimozu da se zatvori, ako pošalješ električni napor kroz list.

Biljke to sigurno mrze, zar ne?

Lako je postati antropocentričan i reći "To boli!". Istina je međutim da se ovde radi o čistoj biologiji. U celom biološkom svetu upotreba elektriciteta je normalna i naziva se depolarizacija. To je prastar biološki mehanizam. Naši nervi to rade.

Da li biljke, sem mimoze, imaju električne signale?

Znamo da, kada bube afide napadnu lišće, biljka otpušta električni signal koji putuje od lista do lista da bi signalizirao opasnost i poslao poruku da je vreme za odbranu. Putuje na vrlo sličan način na koji eletrični signali putuju nervnim sistemom. Mimoza to radi bez nervnog sistema, tako da je zaključak da je nervni sistem samo jedan način da se prenese informacija, ali ne i jedini.

Dakle, zar nije osećaj opasnosti, bez obzira što biljka nema nervni sistem, u osnovi bol?

Ideja da je osećaj opasnosti bol je pogrešna. Mi osećamo bol jer imamo specifičnu vrstu receptora koji su programirani da osete bol. Ljudi mogu imati genetičke probleme gde ovi receptori nisu sto odsto funckionalni i gde umesto bola osećaju samo pritisak.

Ali rekli ste da su biljke "svesne". Dakle, one su svesne štete?

Ne. Odbijam da koristim reč svesnost. Mi ne razumemo šta je svesnost. Biljke nisu svesne. Kada odsečemo list, smatramo da biljka pati. Ali to je naš antropocentrizam.

Znači ne osećaju bol, ali se ipak muče.

Svi organizmi pokušavaju da održe stadijum homeostaze i uradiće sve da bi uspeli. Ali, da li je to patnja? Sve zavisi od definicije. Recimo da imamo brest na vrhu planine i isti takav brest u dolini. Ovaj na planini, koja je vetrovita, će imati samo nekoliko grana i nekoliko listova. Ako ostane na istoj visini sa tako malo grana, verovatno će ga oduvati vetar. Znači, mi znamo da biljke odgovaraju na vetar, tako što više neće rasti u visinu, već će početi da se širi horizontalno. To je aktivan odgovor. Ali, to nije odgovor na opasnost, već je promena sopstvene reakcije sa ciljem preživljavanja.

Da li biljke mogu da uče?

Biljke imaju memoriju. Mogu da čuvaju i koriste sačuvane informacije, ali neće otići kod pshoterapeuta i pričati o tome. Najbolji primer je biljka mesožderka. Ona se zatvara uz pomoć dlaka koje ima na listovima. Kada buba sleti na biljku i dotakne dlake, u zamci je. Ali, ako dodirne jednu dlaku, ništa se neće desiti. Ako dodirne jednu i posle manje od 20 sekundi drugu dlaku, opet je u zamci. Ako prođe više od 20 sekundi, neće se zatvoriti.

Znači to je baš kratka memorija?

Kratkotrajna memorija. Za nekoliko sekundi, informacija odlazi. To se ovde dešava. Dodirne prvu dlaku, informacija ostaje 20 sekundi, nakon toga list zaboravlja na dodir.

Dakle, ako sam dobro ispratio sve što si rekao, biljke zapravo osećaju, ne mefaforički, stvarno osećaju. Samo ne mogu da osete bol, zar ne?

Biljke nemaju receptore za bol. Biljke imaju receptore za pritisak koji im dozvoljavaju da znaju kada ih nešto dodiruje. To su specifične nervne ćelije.

Znači, da razjasnimo, u pravu sam kad kažem da biljka zna da je nešto oštećuje?

Definitvno možete da ubijete biljku, ali ona neće mariti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu