Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Alpi.Prošle nedelje, dok sam radila istraživanje za neki članak, naletela sam na WhatsApp grupu koja zagovara anoreksiju. Ona praktično funkcioniše kao društveni forum za mlade žene koje su posvećene anoreksiji i vide anoreksiju kao načina života, a ne kao bolest koja može da ugrozi život. Iako je bilo bolno gledati tinejdžerke kako guraju jedna drugu još dublje u anoreksiju, sam forum nije bio najgori deo tog iskustva.
Reklame
Švajcarski blog Skinnylicious je još jedan forum koji zagovara anoreksiju, neka vrst raja za mlade devojke koje žele da postanu anoreksične. On ima nešto što se zove "tržište blizanaca", gde ove mlade dame postavljaju oglase u potrazi za drugima sa istim odevnim merama. Među svim tim postovima, jedan mi je posebno privukao pažnju: postavio ga je neko ko se predstavio kao "trener za anoreksiju"."Želite li da izgubite kilograme?", glasio je oglas. "Postanete mršavi a ne samo vitki? Ja vam mogu pomoći."PROČITAJTE: Zašto zamišljamo da svi pedofili izgledaju isto?Lik koji je dao oglas zvao je sebe profesionalnim trenerom za anoreksiju, nudeći godine svog iskustva "iz najbolje namere". Priložio je i svoj telefonski broj – rekavši da devojke treba da se jave samo ako su čvrsto rešile da izgube kilograme. Želeći da saznam što je moguće više o surovoj stvarnosti anoreksičarske zajednice, odlučila sam da ga kontaktiram preko WhatsApp-a.
Rekla sam svom novom treneru da želim da budem anoreksična. Rekla sam mu i da imam 15 godina i da sam čvrsto rešila da istrajem u svom naumu. "Andre" – pseudonim pod kojim se on predstavio – odgovorio mi je za manje od 24 časa. Nakon što sam ga pitala koju bi mi težinu predložio, objasnio je da bi prvo morao da vidi moju fotografiju u donjem vešu pre nego što donese tu odluku. Alarm koji je već zvonio u mojoj glavi sad je samo postao još glasniji.Andre mi je rekao da ima 25 godina. Odrastao čovek koji želi da pomogne 15-godišnjim devojkama da postanu anoreksične i za to su mu potrebne njihove golišave fotografije? Odlučila sam da se neko vreme i dalje pretvaram i poslala svom "treneru" neke slike koje sam našla na internetu. Poslala sam mu sliku veoma mlade i veoma mršave devojke. Jedva joj je bio potreban grudnjak koji je nosila na slici. Činilo se da su se Andreu slike dopale. Pristao je da me obučava, ali ne pre nego što pristanem na nekoliko uslova.
Reklame
Napomena: ANA i MIA su skraćenice za anoreksiju i bulimiju
Nisam mogla da verujem šta čitam. Ovaj ludak mi je govorio da moram seksualno da se ponizim da bih postala anoreksična. Čitavo to iskustvo bilo je tako apsurdno, a njegove namere toliko otvoreno zadnje da mi je fizički pripala muka. Činilo se da ovaj muškarac po internetu vreba ranjive tinejdžerke – od kojih većina pati od depresije i poremećaja u ishrani.Već sam provela nedelju dana sa tinejdžerkama u internet grupi za anoreksiju za potrebe drugog članka i iz prve ruke iskusila neobičnu mržnju koju su ove devojke osećale prema sebi. One su želele da ih neko svakodnevno podseća na to koliko su bezvredne i debele. Čovek je iskorišćavao veoma opasnu bolest za svoje ciljeve – da dobije golišave fotografije maloletnih devojaka._________________________________________________________________POGLEDAJTE: Šokantni svet britanskih delikvenata_________________________________________________________________Stisnula sam zube i odlučila da idem dalje. "Trener" je posle nekog vremena želeo da priča sa mnom preko telefona. Istanjila sam glas što sam više mogla i pazila da mi odgovori budu što kraći.Da li sam razumela na šta je mislio pod tim da naši razgovori moraju biti "intimni"? Rekla sam mu da jesam. Potom je objasnio: "Moram da budem siguran da si dovoljno zrela za moj trening. Postaviću ti nekoliko pitanja i potom ti dati zadatke koje ćeš morati da izvršiš."
Pitao me je kad sam izgubila nevinost, da li masturbiram i da li sam ikada imala analni seks. Dok mi se stomak prevrtao, odgovarala sam mu mucajući i trudeći se da ne eksplodiram od besa. Kad smo prekinuli razgovor, poslao mi je zadatke koje moram da izvršim.
Reklame
Davala sam mu odgovore koje je želeo da čuje i odlučila da odmah posle toga kontaktiram policiju. Kada sam se vratila na stranicu na kojoj se nalazio njegov oglas, u šoku sam shvatila da nije on jedini koji to radi. Toliko sam bila zauzeta pronalaženjem grupe koja zagovara anoreksiju da nisam primetila da su na desetine oglasa tamo trenerski. Činilo se kao da su svi pedofili sveta našli novi način da se dočepaju psihički labilnih tinejdžerki.Delovalo je kao da su sve oglase u kojima se traže anoreksične bliznakinje ili WhatsApp groupe postavile devojke. Ali svi treneri za anoreksiju ili su tvrdili da su muškarci stariji od 20 godina ili nisu nudili nikakve informacije o svom identitetu.Glava mi je bila puna pitanja, a na sva je odgovor bilo jedno jezivo i konačno: "da". Da li su ovi pedofili koristili stranice za diskusije o anoreksiji da love mlade devojke sa nedostatkom samopouzdanja? Tako je izgledalo. Da li ih privlače mršava, koščata tela ovih anoreksičnih tinejdžerki? Ponovo, teško je bilo izbeći taj zaključak. Za to vreme, moj lični trener me je ponovo kontaktirao. Činilo se da nije mogao više da čeka na gole snimke koje je tražio.
Od ovog poslednje zahteva sam poludela. "Učenica". Ova svinja je od trenera odjednom želeo da postane učitelj i gospodar. Smislila sam izgovor kako da se izvučem iz tog odvratnog dijaloga i da ne budem razotkrivena. Ali Andre se toliko primio na moju nepostojeću 15-godišnjakinju da je mislio da će moći da me privuče "pravim" časom obuke.Objasnio mi je da će njegova obuka biti efikasnija ako ga budem posetila lično u Frankfurtu. Podsetio me je da moram vredno da radim kako bih postala anoreksična i da moram da budem intimno ponižena. Pokazao je svoje pravo lice. Nisam se usudila da razmišljam o nekoj pravoj 15-godišnjakinji toliko rešenoj da izgubi kilažu da je spremna da poseti takvog gmaza u nepoznatom gradu.To veče sam napisala pismo nemačkoj policiji, obavestila ih o tom blogu i svom eksperimentu sa Andreom. Znam da ima još mnogo Andrea i još mnogo takvih blogova.Opasnost koju predstavljaju blogovi koji zagovaraju anoreksiju oduvek su delovale zabrinjavajuće i stvarno. Ali oni predstavljaju razlog za zabrinutost koji daleko prevazilazi običnu teskobu izazvanu namernim i fetišizovanim gubitkom kilaže kod tinejdžerki.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Rekla sam svom novom treneru da želim da budem anoreksična. Rekla sam mu i da imam 15 godina i da sam čvrsto rešila da istrajem u svom naumu. "Andre" – pseudonim pod kojim se on predstavio – odgovorio mi je za manje od 24 časa. Nakon što sam ga pitala koju bi mi težinu predložio, objasnio je da bi prvo morao da vidi moju fotografiju u donjem vešu pre nego što donese tu odluku. Alarm koji je već zvonio u mojoj glavi sad je samo postao još glasniji.Andre mi je rekao da ima 25 godina. Odrastao čovek koji želi da pomogne 15-godišnjim devojkama da postanu anoreksične i za to su mu potrebne njihove golišave fotografije? Odlučila sam da se neko vreme i dalje pretvaram i poslala svom "treneru" neke slike koje sam našla na internetu. Poslala sam mu sliku veoma mlade i veoma mršave devojke. Jedva joj je bio potreban grudnjak koji je nosila na slici. Činilo se da su se Andreu slike dopale. Pristao je da me obučava, ali ne pre nego što pristanem na nekoliko uslova.
Pitao me je kad sam izgubila nevinost, da li masturbiram i da li sam ikada imala analni seks. Dok mi se stomak prevrtao, odgovarala sam mu mucajući i trudeći se da ne eksplodiram od besa. Kad smo prekinuli razgovor, poslao mi je zadatke koje moram da izvršim.Davala sam mu odgovore koje je želeo da čuje i odlučila da odmah posle toga kontaktiram policiju. Kada sam se vratila na stranicu na kojoj se nalazio njegov oglas, u šoku sam shvatila da nije on jedini koji to radi. Toliko sam bila zauzeta pronalaženjem grupe koja zagovara anoreksiju da nisam primetila da su na desetine oglasa tamo trenerski. Činilo se kao da su svi pedofili sveta našli novi način da se dočepaju psihički labilnih tinejdžerki.Delovalo je kao da su sve oglase u kojima se traže anoreksične bliznakinje ili WhatsApp groupe postavile devojke. Ali svi treneri za anoreksiju ili su tvrdili da su muškarci stariji od 20 godina ili nisu nudili nikakve informacije o svom identitetu.Glava mi je bila puna pitanja, a na sva je odgovor bilo jedno jezivo i konačno: "da". Da li su ovi pedofili koristili stranice za diskusije o anoreksiji da love mlade devojke sa nedostatkom samopouzdanja? Tako je izgledalo. Da li ih privlače mršava, koščata tela ovih anoreksičnih tinejdžerki? Ponovo, teško je bilo izbeći taj zaključak. Za to vreme, moj lični trener me je ponovo kontaktirao. Činilo se da nije mogao više da čeka na gole snimke koje je tražio.
Od ovog poslednje zahteva sam poludela. "Učenica". Ova svinja je od trenera odjednom želeo da postane učitelj i gospodar. Smislila sam izgovor kako da se izvučem iz tog odvratnog dijaloga i da ne budem razotkrivena. Ali Andre se toliko primio na moju nepostojeću 15-godišnjakinju da je mislio da će moći da me privuče "pravim" časom obuke.Objasnio mi je da će njegova obuka biti efikasnija ako ga budem posetila lično u Frankfurtu. Podsetio me je da moram vredno da radim kako bih postala anoreksična i da moram da budem intimno ponižena. Pokazao je svoje pravo lice. Nisam se usudila da razmišljam o nekoj pravoj 15-godišnjakinji toliko rešenoj da izgubi kilažu da je spremna da poseti takvog gmaza u nepoznatom gradu.To veče sam napisala pismo nemačkoj policiji, obavestila ih o tom blogu i svom eksperimentu sa Andreom. Znam da ima još mnogo Andrea i još mnogo takvih blogova.Opasnost koju predstavljaju blogovi koji zagovaraju anoreksiju oduvek su delovale zabrinjavajuće i stvarno. Ali oni predstavljaju razlog za zabrinutost koji daleko prevazilazi običnu teskobu izazvanu namernim i fetišizovanim gubitkom kilaže kod tinejdžerki.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu