Mesta zločina nakon ubistava u Šumadiji i priče iza njih

Više od deset godina sam fotoreporter i novinar rubrike "crna hronika". Dopisnica sam iz Kragujevca. U foto arhivi imam par desetina hiljada slika sa "crnom" tematikom- saobraćajke, požari, samoubistva, poplave. Samo fotki mesta zločina nakon ubistava nakupilo se oko 1.000. Ovaj deo arhive mi je u haosu. U folder "hronika" ne ulazim bez preke potrebe. On je Pandorina kutija koja se otvara jednim klikom i tada "izlete" mirisi krvi, soba u kojima su zaboravljeni leševi, zvuk plača majki ili psovki očeva, šapat familije koja pokušava da spreči da porodične tajne završe u štampi.

Volim svojih stotinak hiljada fotografija koje sam napravila radeći priče za razne rubrike, nekima se i ponosim, ne znam šta bih da ih izgubim. Vredne su mi i fotke sa mesta zločina, ali su one moja slabost, moj strah, učinile su da se često osećam nemoćno. One su podsećanje da je svaka "moja" žrtva tog jutra ustala sa nekim planom, brigom oko neplaćenih računa, ljuta na devojku ili muža. Za koji sat ja sam fotografisala krv i familiju u agoniji. Ne otvaram folder "hronika" i zbog toga što nisam kapirala na početku karijere da će mi se posao na ovoj rubrici svesti na slikanje leševa i suza, prikupljanje tračeva po komšiluku ubijenog i moljakanje sudija i policije za informaciju više. Jesam ukapirala da ću, ako za ovu rubriku ne radim, dobiti otkaz jer 'čitaoci vole zločin više od kulture'. Tako sam trpala fotke u "Pandora folder" i pravila se da ne postoji, jer u njemu nisu samo fotografije. U njemu je i sećanje na pogled kolege koji posle 15 godina staža, po dolasku pred kuću gde je ubijeno dete samo kaže - ja ne mogu ovo. Tu je i strah da ja ne budem pozvana telefonom i da mi neko samo kaže - bolje sama dođi da te bijem, da ti ne bih došao u kuću.

Na fotke iz foldera "hronika" ne klikćem bez preke potrebe jer sam svesna da sam svuda saznala samo pola priče, a da je trećina toga možda laž onih koji su svedočili. I uvek sam osećala da sam se dobro ogrešila, koliko god sam se trudila da saznam istinu. Pišući i slikajući na ovim terenima pouzdano sam saznala samo da je većina ubica "bilo dobar čovek", a da su ubijene žene stradale od muža koji "jeste je tukao i pretio svima puškom, ali se smirio". Naučih da majke neće da znaju kakvi su im kriminalci sinovi i da je najubojitije oružje - porodična tajna.

U toj godini zabeležen je skok u broju ubistava na području Šumadijskog okruga. Bilo ih je osam, a u poslednjoj deceniji ni jedne godine nije zabeleženo više od četiri ubistva.

Tog februara R.M. imao je 61 godinu kada je ubio satarom S.M. (34) iz istog sela. Zatim sebi presuđuje lovačkom puškom. Sve se odigralo u toaletu veličine 2,5 puta 2,5 metra, izgrađenom tik uz prodavnicu u selu. Ubica je žrtvu udarao satarom po glavi i leđima, pa se ubio pucnjem iz lovačke puške u glavu. Tela je pronašao žrtvin sin, tada učenik sedmog razreda osnovne škole.

R.M. je bio vlasnik lokala u kome su S.M. i njen muž otvorili prodavnicu. Nju je ujutru muž dovezao na posao, a R.M. je već bio ispred trgovine. Uskoro je došao još jedan komšija, popili su pivo i porazgovarali. Oko 10.30 sati S.M. je muž zvao telefonom, pa kako mu se nije javljala, pozvao je i R.M. Onda je traktorom, sa sinom, krenuo ka prodavnici da je traži.

Nakon što je policija završila uviđaj, ubicin brat pronašao je u parkiranoj cisterni za prevoz mleka, koja je pripadala ubici, dve koverte. U obe je bilo isto pismo, ali u jednoj koverti njegova, a u drugoj njena fotografija. Ubica i samoubica, koji se nije ženio, u oproštajnoj poruci naveo je da je skoro 15 godina bio zaljubljen u ubijenu, ali i da su mu ona i njen muž dugovali nekoliko hiljada evra. Poslednje napisane reči bile su da nikada nije saznao da li je blisko prijateljstvo sa S.M. trajalo samo zbog novca. Meštani su tvrdili da je R.M. bio dobar čovek i da je često davao novac kada je trebalo nešto u selu graditi ili popraviti.

Telo G.V. (52) pronađeno je oko ponoći u kanalu u prigradskom naselju gde je živeo, na par stotina metara od kuće. Ubijen je sa četiri hica iz pištolja. Kada su pucnji odjeknuli u gluvo doba noći komšije su istrčale i zatekle umirućeg čoveka u kanalu. Ujutru je uhapšen S.S. koji je tada imao 51 godinu. Nakon zločina je pobegao, pa se ujutru sam prijavio policiji.

Supruga ubijenog tvrdila je da je G.V. svom ubici dugovao novac, da je pozajmio od njega 700 evra, pa malo pred smrt vratio 400. Jedan od poznanika ubice ispričao je da mu se S.S. malo pre zločina požalio kako mu G.V. duguje 5.000 evra, koje mu pozajmio pod kamatu i da je o tome sklopio ugovor u sudu. Ubijeni je bio penzioner, a radio je i kao autolimar nakon što je 1991. godine izgubio posao u Zastavi.

Ubica je živeo od skupljanja i prodaje starog gvožđa. Osim toga, uzimao je novac pod kamatu od 10 odsto, a zatim iste pare drugima davao pod duplo većom kamatom. Kada su njega pritisli da vrati svoje dugove, on je morao da pritisne svog dužnika, pričale su tada komšije. Ubica se u tolike dugove uvalio, da je malo pre zločina od komšije pozajmio 500 dinara.

G.V. je živeo sa suprugom koja je u to vreme bila teško bolesna i jednom od dve ćerke.

Gruža, lokalna kafana, februar 2009.

M.P. (44) iz Gruže ubio je sa nekoliko hitaca iz pištolja, na pragu njene kafane, D.R. koji je tada imao 46 godina. On je i otac njene ćerke koja je u vreme zločina imala 10 godina.

Svedoci su tada ispričali da je D.R. došao u kafanu kao i mnogo puta pre toga, da porazgovaraju uz kafu. Nisu se svađali. Zapalio je nekoliko cigareta, ustao i pucao žrtvi dva puta u grudi. Kada su svedoci zločina pritrčali, D.R. im je rekao da ne prilaze i mirno sačekao policiju. Žena je izdahnula pred njima.

Porodica ubijene tvrdila je tada da se M.P. i D.R. nisu svađali ni pre i u vreme zločina, da su godinama složno brinuli o zajedničkom detetu. Ubica je bio oženjen, otac tri odrasla deteta. Bio je jedan od imućnijih privrednika u kraju, ali je pred zločin zapao u tešku materijalnu situaciju zbog dugova prema bankama. Izgubio je veći deo onoga što je više od decenije sticao.

To i stres bili su jedini razlog za zločin, tvrdili su u kraju. Nakon što je priveden, on je u zatvoru pokušao da se ubije.

V.K. (34) izdahnuo je na podu kuće svog druga S.R. iskrvarivši na smrt za samo 20 minuta.

Svedoci su tada rekli da je V.K. došao kod S.R. u goste, pa su se posvađali i ubica ga je ubo "skakavcem" u levu butinu. Sečivo je povredilo veliku butnu venu i V.K. je iskrvario. U vreme zločina u kući su bili i otac i devojka od S.R. Podvezali su povređenom nogu krpom i pozvali Hitnu pomoć. Kada je V.K. klonuo ubicina devojka mu je davala veštačko disanje, pokušala je i da mu masira srce.

Otac napadača je za medije je tada rekao da je svađa izbila jer je V.K. stalno tražio upaljač, ali je čuo da je u raspravi pominjana i ubicina devojka. On je tvrdio da njegov sin nikada namerno ne bi ubio druga jer se poznaju 20 godina, a bili su zajedno i u zatvoru. Obojica su bili višestruki povratnici u vršenju krivičnih dela krađa, saopštila je kragujevačka policija. Majka ubijenog tvrdila je da je svađa izbila jer je S.R. navodno optužio žrtvu da ga je "drukao" u policiji zbog džeparenja.

Ubijeni V.K. bio je razveden, za sobom je ostavio četvoro dece koja su u vreme njegove smrti imala od sedam do 15 godina. S.R. ima ćerku kojoj je tada bilo 19 godina.

Telo S.Š. (50), pronašli su ujutru đaci Druge kragujevačke gimnazije. Ležalo je u lokvi krvi, zbog fatalnih povreda glave. U momentu kada je policija stigla nije se znao identitet ubijenog jer u džepovima nije imao nijedan dokument.

Tragovi na mestu zločina bili su uklonjeni skoro savršeno, a pošto se nije znao ni identitet ubijenog istraga je mogla danima da tapka u mestu. Ubica je ipak napravio grešku. Na mestu zločina pronađen je u blatu koverat sa ugovorom između sina ubijenog i njegovog poslodavca. To je policiji bio prvi trag. Saznali su i da je ubijeni bio u velikim dugovima. Ti dugovi i koverat na mestu zločina bili su im putokaz. Tokom ispitivanja, sin je otkrio da je oca ubio metalnom štanglom koju je potom bacio u reku Tamiš, preneli su mediji. Torbica sa dokumentima ubijenog pronađena je u sinovljevom stanu u Pančevu.

Otac i sin, koji su imali običaj da se vide van kuće, sastali su se uveče na pustoj livadi nedaleko od Druge kragujevačke gimnazije. Tu je, sa četiri udarca metalnom štanglom sin presudio ocu. U policiji su rekli da je sin sve priznao. Motiv za ubistvo roditelja su "neraščišćeni imovinski odnosi". Prema nezvaničnim informacijama, sin je ocu godinama davao novac da vraća dugove, a onda mu je to postalo preteško. Kome je i za šta dugovao otac, ostale su samo gradske priče.

B.D. u svojoj 54. godini uhapšen je zbog sumnje da je u ubio staricu Z.L. (80) sa kojom je, kako su tvrdili u selu, bio u vezi. Policija je saopštila da je osumnjičeni staricu pretukao rukama, te da je ona preminula od batinanja. Telo mrtve žene pronađeno je na seoskom putu, a očevici su rekli da je starica bila gola i sa modricama na telu. Policija je sumnjala da je žena ubijena u kući, pa telo dovučeno i bačeno na put. Odeća ubijene - čarape, majica, marama, pronalaženi su po livadi između staričine kuće i puta.

Osumnjičeni je više od tri decenije bio u vezi sa ubijenom, od svoje 25. godine, kada je ona imala već 50. U selo se vratila iz Beograda, gde je u mladosti živela. Bila je lepotica, tvrdili su meštani. On se nikada nije ženio, ona je bila razvedena.
Komšija iz kraja, koji je starici često nosio hranu i pomagao joj, ispričao je tada da je policija odmah osumnjičila B.D. jer se starica navodno žalila kako je pijan maltretira i spopada. Našli su ga u obližnjem selu dok je pod nadnicu kosio seno.
Seljaci su svedočili da je B.D. celu prethodnu zimu proveo kod ubijene u kući, polusrušenoj čatmari na proplanku. Tvrdili su da je i tada maltretirao, ali nije smela da ga prijavi jer živi sama van sela. Kuća osumnjičenog bila je na 500 metara od Z.L. Starica je živela od 5.000 dinara socijalne pomoći, B.D. je bio limar i nadničar.

Iza nje u kući ostao je samo mali pas, koji je noću čuvao od pacova. Starica je imala sestru, koja je preminula par godina pre nje u svojoj čatmari. Telo je pronađeno tri meseca nakon smrti. Ni ubica nije imao nikoga, otac mu se ubio iz puške, a brat poginuo sa traktora.

U dve kuće, u istom dvorištu, pronađena su tela M.Ž. (69), koji je ležao zaklan i njegove supruge LJ.Ž. (67), koja je ubijena macolom. Muškarac je ubio suprugu, pa se preklao.

Tela su pronašli sin starog para i policija. Žena je tog jutra trebalo sa rođakom da krene put Zlatibora, ali se nije pojavila u zakazano vreme. Sin je u novoj kući pronašao preklanog oca, pozvao policiju, a policajci su u staroj kući našli ubijenu ženu.

Na stolu u sobi gde je žena dotučena macolom ostao je tanjir sa nasečenim paradajzom, ulje i hleb. Muž joj je presudio dok mu je spremala obrok. Zatim je zaključao vrata stare kuće i macolu spustio kraj njih. Otišao je u novu kuću. Pronađen je preklan nožem. Zabio je sebi sečivo u vrat i iskrvario.

Rođaci ovog para rekli su tek kada je žena ubijena, da bar deceniju unazad slute da bi do ovakvog razvoja događaja moglo da dođe. M.Ž. je bio alkoholičar. Tukao je suprugu godinama i pretio da će joj presuditi. Imao je pušku i često pucao po selu, najavljujući da će pobiti i familiju. Bio je ubeđen i da ima rak.

Lj.Ž. je bila godinama teško bolesna zbog nepravilnog rada štitaste žlezde. Na dan kada je ubijena trebalo je prvi put da ode negde bez muža, na Zlatibor, zbog zdravlja i malo odmora. Rođacima je bilo čudno što joj je taj odlazak muž dozvolio. Pre nego što je trebalo da krene, ubio je macolom.

Počev od 2000. godine, u Kragujevcu je najviše ubistava bilo 2002. godine - 14. Skok je zabeležen i 2009. kada je bilo osam ubistava. U proteklih 17 godina broj ubistava kretao se između dva i osam godišnje.

Podaci istraživanja Vladimira Šebeka "Fenomenološka obeležja homicida i homicidanata" pokazuju da je u Kragujevcu i okolini od 1999. do 2009. zabeleženo 61 krivično delo ubistvo, a ubijeno je 65 osoba. U istom periodu bilo je 85 pokušaja ubistva.

Skoro 70 odsto ubistava izvršeno je u gradskom području, oko 30 odsto u selima. Skoro trećina prijavljenih ubistava dogodila su se u februaru i martu. Za razliku od pravilnosti u Srbiji i svetu, da se više od polovine ubistava izvrši između 20 sati i dva ujutru, u Šumadiji je najviše ubistava počinjeno od podneva do 18 sati. Žrtvama je u skoro polovini slučajeva presuđeno vatrenim oružjem, da drugom mestu je nož, a na trećem sekira. Trećina ubistava je izvršena između bliskih srodnika (roditelja, dece, bračnog partnera ili tazbinskog odnosa).

Još na VICE.com:

Izgubljene fotografije užasnih mesta zločina u Italiji

Tabloidi pre Drugog svetskog rata: moral, ljubavnici i miraz

10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite osobi koja preuzima pokojnike