Istine i laži o biljnom tamjanu koji duvaju po Srbiji

U Zlashteku sam pre nekoliko godina prvi put kupio takozvani tamjan, ili kako ga još zovu, beli slez. Bila je neka suša u gradu, a meni se baš nije cimalo da izvodim g6 operacije ne bih li se opskrbio minimalnom količinom vutre za celovečernje cepanje Mortal Kombat 9 i pilećih krilaca sa belim lukom i ruzmarinom.

Inače nisam neko ko duva puno i često. Ni blizu. Svako ko me poznaje će vam reći da od super moći posedujem to da se od dva dima pretvorim u Kineza, a ako pušim nešto jače od obične vuće ili šita ustondiram kao budala i donja usna mi visi kao da mi fali hromozom. K'o Vin Dizel.

Ja sam ono što bi ortaci rekli pičkica, jer ne hendlujem duvanje baš najbolje. Ponekad me čak radi i na anksioznost, ali to obično biva ako sam već takav. Noćna mora je kada mi naduvanom zazvoni telefon, posebno ako je neka šljaka. Mislim da od toga nema ništa gore. Sve u svemu jasna vam je slika.

U poređenju sa svim ovim iskustvima, mogu vam reći da beli slez nije ni blizu ono šta od njega prave u medijima. Senzacionalizam demonizuje beli slez zarad klikabilnosti. Jebe mi se za to šta rade, ali da su barem svesni posledica. Zamena teza i skretanje pažnje sa pravih problema nas pretvara u pokusne kuniće, a ekipa, vidim, to vrlo lepo puši. Gora je to gudra od bilo koje koju oni mogu i da pomenu.

Rad je svakako drugačiji. Intenzivniji je od vutre i to dosta, a pomalo te diže. Nema toliko stonda. S obzirom na to da u njemu nema THC-a, nema ni munchiesa, ili ga barem nije bilo u mom slučaju. Nisam obrstio lokalnu trafiku i nisam orobio sopstveni frižider. A opet, traje kraće. Kada se jednom zbuksnam obično me drži oko sat i po, ako je dobra vutra. Sa slezom je vreme prepolovljeno. Ali opet, bez obzira na jačinu sleza, nije ni blizu nijednom skanku.

Prestao sam da pušim slez vrlo brzo. Trajalo je to koliko i suša u gradu. Ako niste pothead i neko ko redovno konzumira marihuanu, da, razbićete se kao bulja, ali vam se neće desiti ništa posebno. Proći će sat, sat i po vremena i sve će biti ok. To je početak i kraj svega.

Kao i svaki opijat mora da se koristi dozirano i odgovorno.

Sve je deo individualne odgovornosti pri upotrebi, ma o čemu god da se radi. Na kraju krajeva, nije vutra ta koja pravi problem, nije ni mrma, već njihova zloupotreba. Bilo bi lepo da jednom zakone baziraju na naučnim podacima, a ne na društvenim konvencijama i stigmama. Jer ako ćemo iskreno, najgori dokumentarni film o drogama bi bio onaj o alkoholu.

Ali nešto ne vidim da imate problem da sabijete flašu rakije. Ne brinite, volim i ja rakiju, ali iskulirajte sa ovim slezom. Ortaci koji duvaju nisu narkomani. Što se mene tiče, to nije ni droga. Ali to je, ipak, samo moje mišljenje.

Zato sam pozvao Momčila Antonijevića da čujem i stručno mišljenje o ovoj biljci. Evo šta mi je napisao:

Masovna histerija koja traje već nekoliko dana oko biljnog tamjana, strašne droge koja se prema pisanju srpskih tabloida može kupiti u biljnim apotekama i na čije zastrašujuće efekte upozorava portparolka Hitne pomoći u stilu Otkrovenja Jovanovog ponovo su me porazile kao novinara, jer većina ljudi koji o tome javno govori ili piše nema ni blagu predstavu o čemu se zapravo radi.

Prvo: ne postoji životinjski tamjan, svaki tamjan je biljni.

Drugo: u Beogradu postoje samo tri ili četiri biljne apoteke i tamo sigurno ne može da se kupi misteriozni "biljni" tamjan.

A sada činjenice. Tamjan je smola koja se dobija zasecanjem stabla drveta iz roda Boswelia. Ovo drveće iz pustinje raste na jugu Arabijskog poluostrva u Jemenu i Omanu i na Rogu Afrike, u Somaliji i Etiopiji. Ovom čudesnom drveću, koje pustinjska plemena smatraju pravim darom od boga, danas preti nestajanje.

Foto: Flickr user Mike Beckhnen

Istraživanje holandskih i etiopijskih naučnika pokazalo je da se veliki broj odraslih stabala suši i da nema mnogo mladih koja bi ih zamenila. Tamjan se obično povezuje sa religioznim obredima. Njegova upotreba tokom istorije veoma je raznolika. Njegovo lišće bilo je hrana kamilama, od njega se pravio mamac za ribe, dodavao se vinu da bi dobilo na aromi.

Tamjan se nekoliko hiljada godina upotrebljava kao lek. Zahvaljujući pentacikličnim triterpenima sa kiselim osobinama (bosovelijeva kiselina) tamjan deluje protivupalno i sprečava razvoj virusa. Udisanje pare tamjana pomaže astmatičarima. Vekovima se tamjan koristio kao lek za kožna oboljenja i protiv bolesti zglobova, a danas naučnici ispituju dejstvo tamjana na tumor mozga. Taj tamjan se korisiti u religijskim obredima od kraljice Hatšepsut do danas.

Dakle, ono što se koristi u crkvi nema nikakve veze sa onim što se puši.

Ovo što se prodaje kao "biljni tamjan" i oko čega se stvara sveopšta panika, zapravo je (prema sastavu označenom na etiketi koju sam imao prlike da vidim) kombinacija korena belog sleza (Althea officinalis) jedne od retkih biljaka koju se sme davati novorođenoj deci i damiane (Turnera aphrodisiaca) jedne od retkih biljaka za koju stvarno verujem da deluje afrodizijačno, na oba pola, a naročito na žene.

Damianu su koristile Maje pre mnogo vekova. U narodnoj medicine Srednje i Južne Amerike ona se koristi biljni lek protiv anksioznosti i loše probave. Ne postoje pouzdana istraživanja o tome da li damiana deluje na ljudsku sposobnost postizanja orgazma, mada viševekovna tradicija nije nešto što treba ignorisati. Ova biljka sadrži etasko ulje (sa cineolom, timolom i pinenom), flavonoide, arbutin, tanin, cijanogenetske heterozide, fosfor u tragovima i gorku supstancu damianin.

Popularni, misteriozni "biljni tamjan" je, dakle, smeša dve biljke i arome vanile i nema dodatih kanabinoida. Bar bi tako moralo da bude.

Ovo je možda i zgodan trenutak da se podsetimo da je prošle godine slična medijska prašina podigla oko strašno otrovne biljke koja raste na Dorćolu i koju niko nije smeo da ubere i baci. Stanovnici iz ulice Visokog Stevana zapomagali su gorko da im neko pomogne jer će im deca pomreti. Radilo se o tatuli, zaista otrovnoj biljci, ali i biljci koja oduvek raste svuda i ništa se ne bi dogodilo hrabrom junaku koji bi se usudio da je otkine i baci u đubre.

Slična histerija vladala je tridesetih godina dvadesetog veka u SAD kada je marihuana u toj zemlji zabranjena nakon što je Hari Anslinger u Kongresu svedočio o tome da pod dejstvom ove biljke mogu da se dese strašne stvari, recimo da bela žena ima seks sa crnim muškarcem.

Dok tabloidi bruje o strašnom biljnom tamjanu, u Srbiji se slobodno prodaju tablete za mršavljenje koje sadrže neobično visok sadržaj efedre. Ovo je jedina biljka koja zaista utiče na mršavljenje jer smanjuje apetit i blago povećava telesnu temperaturu pa se kalorije troše na to umesto da idu u salo. Međutim istovremeno, ovo je psihoaktivna supstanca koja deluje veoma slično amfetaminu (speed) i može veoma lako izazvati srčani udar.