​Kako je roditi zastrašujuće veliku bebu

Oko 1,5 odsto žena rodi bebu koja ima više od pet kilograma. Saznaćemo kako je to istisnuti iz svoje vagine ekvivalent jednog galona farbe.

Kada se suočiš sa mogućnošću da ćeš možda roditi ogromnu bebu, prirodno je ispoljiti izbegavanja koje se češće pojavljuje u prisustvu prodavaca životnog osiguranja ili Jehovinih svedoka: zatvoriš oči i nadaš se da će da prođe.

Primamljivo je pomisliti da će te rađanje džinovske bebe zaobići. Na kraju krajeva, doneti prosečnu bebu od 3,5 kile na svet je dovoljno prljav i zastrašujući poduhvat. Nervozne majke koje se okrenu forumima za trudnoću neće naći neku utehu. Porođaj je, savetuje jedna majka, kao da „iskenjaš 'Smeg' frižider". „Mislila sam da će mi dupe eksplodirati", iznosi svoje mišljenje druga. Jedna veteranka preporučuje plan rođenja zasnovan na lekovima: „UZIMAJTE LEKOVE! Uzmite sve čega možete da se dočepate".

Prema Kraljevskom koledžu ginekologa, procenjuje se da oko 11 procenata žena rodi makrokosmičku bebu, ili bebu koja je teška 4,5 kilograma – ili više. Ako to zvuči kao mnogo, razmislite o još 1,5 procenata žena koje rode bebe teške preko 5 kilograma. Oni koje rađaju ove druge (težina prosečne kućne mačke ili kugle srednje veličine) zaslužuju naše poštovanje, ali i zašivanje.

Ako istisnuti domaću mačku iz dupeta zvuči kao neverovatna manifestacija žilavosti i izdržljivosti, razmislite o makrokosmičkom olimpijskom šampionu sveta. PremaGinisovoj knjizi svetskih rekorda, najtežu bebu koja je rođena, a preživela je, rodila je Karmelina Fedele, 1955. godine u Italiji. Dečak je bio težak 9 kilograma i 20 grama, što je teže od ovogSamsungovog televizora sa ekranom od 110 santimetara. U skorije vreme, jedna Indonežanka, poznata samo kao Ani, rodilaje bebu tešku 8,6 kilograma (carskim rezom, na olakšanje svih).

2014. godine, Andrea Šrimp, 38 godina, iz Kalifornije, rodila je svoju ćerku Vivijan Blis: grdosiju od 5 kilograma i 300 grama. „Manje me je bolelo nego tokom ranijih porođaja", kaže ona za Broadly. To je bio porođaj kao iz priručnika. Imala sam kontrakcije, uspavala sina, večerala u gradu, otišla u kadu za prođaj, i dva sata kasnije rodila nju".

Neverovatno, ali Vivijen je rođena bez lekova protiv bolova. Da stvar bude još lepša, rođena je sa podignutim pesnicama, kao poveći, mali superheroj.

„Glava i pesnice su prve izašle, tako da je to bio ozbiljan zalogaj. Na samom kraju sam polomila repnu kost. Babica mi je čestitala na tome što sam rodila bebu koja bi mogla da prođe kao tromesečna". Pitala sam je za njenu postporođajnu situaciju. „Došlo je do manjeg cepanja, nisu bile potrebne kopče. Doduše, iskidala sam sve mišiće od struka naniže".

Dr Dagni Radžasingam sa Kraljevskog akušersko-ginekološkog koledža objašnava da postoji nekoliko objašnjenja za veliku težinu novorođenčadi. „Najbitniji faktor koji uvećava rizik od velike bebe je trudnički dijabetes, ili već postojeći dijabetes. Ostali faktori rizika uključuju gojaznost, gojenje tokom trudnoće, ili između trudnoća. Što je beba veća, veći je rizik od komplikacija tokom prođaja i od carskog reza i instrumentalnog porođaja".

Osim ako u porodici imaš istorijat ogromnih beba, ili imaš trudnički dijabetes, teško je pre rođenja tačno odrediti kolika će ti biti beba. „Ako nemaš iskusnu babicu koja na dodir može to da proceni, veoma je teško reći", kaže Mišel Lin sa Kraljevskog koledža za babice. „Ako sumnjamo da je beba veća, ponekad preporučimo ženi da ode na ultrazvuk, kojim može da se proceni težina fetusa, ali čak i to ume da bude nepouzdano.

Anabela*, 27 godina, iz Nju Džersija, trenutno je trudna sa svojim trećim detetom, ali užasava se mogućnosti da je beba ekstremno velika. „Tokom poslednje trudnoće sam imala prenatalnu depresiju, i moj ginekolog je od samog početka bio ravnodušan". Anabela takođe kaže da ima istorijat dijabetesa, za koji kaže da joj je dijagnostikovan tek u 32. nedelji trudnoće. „Tada je moj ginekolog vikao na mene zbog toga što nisam bolje kontrolisala svoj dijabetes, i rekao mi je da ću roditi bebu od pet kila".

Nakon što joj je porođaj indukovan dve nedelje ranije, Anabela je rodila dete. „Bilo je procenjeno da ima 4,5 kilograma, a rame joj se tokom porođaja zaglavilo u pubičnoj kosti". Sam porođaj je bio traumatičan. „Osećala sam se užasnuto i bespomoćno. Posle sam bila ophrvana emocijama, izolovana i napuštena. Najiskrenije sam mislila da smo obe preživele Božjom milošću. Slomila sam repnu kost tokom porođaja, boli me tokom snošaja, a osećaj tuposti utiče na moju sposobnost da ispraznim bešiku i da znam kada treba da uriniram".

Anabela je sada prestrašena zbog mogućnosti da rodi još veću bebu. „Na skali od jedan do deset, moj strah da ću da rodim veliku bebu je 8. Mislim da sada imam svu potrebnu podršku, pošto sam promenila lekara. Ali i dalje se plašim. Često pomislim da je bila greška što sam ponovo zatrudnela, uprkos činjenici da smo moj muž i ja želeli još jedno dete".

I dok tokofobija, ili patološki strah od porođaja, može da pogodi bilo koju ženu, najčešće je izaziva ranije traumatično iskustvo. „Trauma često dostiže vrhunac kada se oporave, nekoliko godina kasnije", objašnjava Morin Tredvel, iz Asocijacije za traume prilikom porođaja. „Razmišljaju o tome da rode još jedno, i ponovo prolaze kroz sve to. A kada si već jednom rodila veliku bebu, mnogo je veći rizik da će i sledeća biti takva".

Stručnjak za roditeljstvo, Sara Okvel-Smit, rodila je dvoje dece, i obe bebe su bile teže od 5 kilograma. Njena druga beba je bila teška 5 kilograma i 80 grama, što je otprilike težina jednog galona farbe („nije bilo posekotina, nije bilo problema", obaveštava me).

„Isuviše ljudi misle da je teže roditi veću bebu", kaže ona za Broadly. „Ja zapravo mislim da ti gravitacija više pomogne, što su teže! I sa bebom od tri kile imaš jednake šanse da se pocepaš kao sa bebom od 5 kila".

Portparolka Kraljevskog koledža za babice mi kaže da to nije obavezno istina. „To nije medicinski tačno – cepanje tokom porođaja ne zavisi uvek od težine bebe, već pre od toga kako napreduje majčin porođaj. Svaka žena je drugačija; i njeno telo i njen porođaj je drugačiji".

Ako je tvoja beba veličine Hodora, postoji par opcija kada je u pitanju porođaj. Ona očigledna: da se obavi carskim rezom. Ili, ako želiš vaginalni porođaj, mogla bi da bude neophodna epiziotomija (hirurški rez između vagine i anusa kojim se povećava otvor na koji beba može da izađe).

Ne iznenađuje to što ovaj postupak nije previše zabavan. „Ako imaš veću bebu, a naročito ako si prilikom ranijih porođaja iskusila fekalno curenje, zaista moraš da se konsultuješ sa akušerom", kaže Tredvel. „Jer ako ti simptomi postanu trajni, može da postane nezamislivo grozno. Iz dupeta ti sve vreme curka nešto smeđe. Užasno je".

Kao kada Bijonse objavi album ili u kutiji Laki Čarmsa nađeš drugu plastičnu igračku, rođenje ogromne bebe može da bude iznenađenje, ali ne i u potpunosti nepoželjno iznenađenje. Na svaki traumatični porođaj dolazi po jedan koji prođe samo sa malom povredom repne kosti. Amber Robom, dvadesetpetogodišnjakinja iz Sakramenta, rodila je svoju bebu od 5 kilograma i 200 grama za sat i 55 minuta – koliko traje prosečni holivudski filmski hit.

„Moj porođaj je trajao toliko kratko da nisam morala ni da guram, brzo je sama izašla. Nisam se pocepala, nisam otekla, nije bilo nikakvih komplikacija". Zanimljivo je da Robomova nije imala dijabetes, niti istorijat velikih beba u svojoj porodici, tako da se ne zna zašto je beba Ema bila toliko velika.

I dok se ekstremna gojaznost niveliše, manje se puši i generalno zdravije hrani, i žene rađaju veće bebe, oni koji se zalažu za rađanje više nego ikada ranije veruju da žene moraju da se edukuju o mogućnosti da rode bebu veličine mačke.

„Žene moraju da budu u potpunosti informisane o porođaju", kaže Tredvel. „Ne bi trebalo da se zalažemo ni za jedno, ni za drugo – ni za carski rez, ni za vaginalni porođaj, ni za porođaj kod kuće, ni za porođaj u porodilištu – ali moramo da se postaramo za to da žene znaju sve činjenice".

*Imena su izmenjena

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu