10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite identičnim blizancima
Postavio sam Marku i Đuliju – dvojici jednojajčanih blizanaca koje često ni sam, nakon višegodišnjeg prijateljstva, ne umem da razlikujem – nekoliko pitanja da bih saznao kako izgleda život kada imate dvojnika.
Marko i Đulio. Ili Đulio i Marko. Sve fotografije posredstvom sagovornika.Slavna misao Džona Dona "nijedan čovek nije ostrvo" zapravo je totalna glupost. Svi smo mi na ovoj planeti sami i sami moramo da se suočavamo sa ružnoćom postojanja uz pomoć sopstvene energije.Možda jedini izuzetak u ovoj tragediji zvanoj život predstavlja par identičnih blizanaca: ljudi koji mogu da dele svaki božji korak svog postojanja ne samo sa ljudskim bićem koje manje ili više doživljava iste stvari, već i sa nekim ko je identičan, makar samo u fizičkom pogledu.
Reklame
Pošto to nije tako uobičajena stvar, odlučio sam da intervjuišem Marka i Đulija – dvojicu jednojajčanih blizanaca koje često ni sam, nakon višegodišnjeg prijateljstva, ne umem da razlikujem – da bih saznao kakav je osećaj kad imate dvojnika.VICE: Kako je živeti sa drugim ljudskim bićem koje je potpuno identično tebi, da li je to nešto pozitivno ili je totalan smor?Đulio: Naravno, ima to i svojih pozitivnih, i svojih negativnih strana, ali generalno gledano rekao bih da pozitivnih ima mnogo više od negativnih. Uvek imaš društvo i nikad se ne osećaš usamljeno. Nikad ne dođeš u situaciju da ti bude dosadno i uvek u svemu imaš saučesnika, kompanjona.Marko: Da, a to očigledno ima i svoje druge lančane posledice. Oduvek smo mogli da računamo na prisustvo jedan drugog i manje ili više doživljavamo iste stvari, tako da su naši roditelji uvek bili prilično opušteni kad je trebalo da nam dopuste da neke stvari radimo sami, kao što je putovanje u inostranstvo, na primer, i tome slično. Zato što nas je uvek bilo dvojica i zato što smo znali da ćemo u suštini uvek jedan drugom da čuvamo leđa. Ali naš mlađi brat, na primer, nije smeo da radi iste stvari kao mi.Da li biste rekli da vam je i ukus, baš kao i izgled, identičan? U onome što volite da jedete, u izborima koje pravite kad su u pitanju posao ili studije, i tako dalje…Đulio: Ne znam da li to ima neke veze s tim što smo blizanci, ali imamo sličan ukus kad je u pitanju hrana. Međutim, obično se razlikujemo u svemu ostalom.
Reklame
Zašto blizanci ponekad izgledaju potpuno identično: nose istu frizuru, imaju isti stil oblačenja. Zašto biste to radili? Zar vam ne bi bilo lakše u životu kad biste se jasno razlikovali?Marko: Prosto rečeno, kad ste dete, ne donosite vi te odluke, a roditelji vam uglavnom kupuju iste stvari, osim možda u različitim bojama: ja sam obično nosio crveno, on je nosio plavo. Potom kad odrastete, krećete se u istim krugovima, pa onda i vodite način života koji je u skladu s tim. Nikad nismo na silu želeli da izgledamo drugačije… Idemo kod istog frizera, tako da često imamo istu frizuru. Možda će s vremenom, kad budemo vodili drugačije živote, to uticati i na tip odeće koju nosimo. Ne znam. Ne radimo to namerno, a zapravo čak ponekad kad želimo da izađemo, na kraju se naljutimo jedan na drugog jer smo se obukli suviše slično. Mada je obično on mnogo više sklon kiču od mene.Koliko puta ste iskoristili svoj izgled kako biste se pretvarali da ste onaj drugi i uradili nešto glupo?Đulio: Dešavalo se često u školi.Išli smo u internat i kad bi se neko od nas razboleo, a drugi je otišao na čas, ali recimo nije učio i morao je da radi nenajavljeni kontrolni, onaj što je bio bolestan je najebao: on bi na kraju dobio lošu ocenu. Generalno gledano, u školi nas nikad nisu provaljivali: sećam se da su na kraju jedne godine njemu zaključili bolje ocene nego meni, iako je zapravo tokom čitave godine konstantno dobijao lošije ocene. Obično smo imali kvazi-identične godišnje školske izveštaje, zato što nastavnici često nisu znali o kojem od nas govore, te su imali običaj da nam daju iste ocene.
Reklame
Đulio: A onda i kod polaganja vozačkog ispita.Je li istina da imate gotovo telepatske moći i da uvek znate šta ovaj drugi misli?Đulio: Klasično pitanje. Mislim da je odgovor prilično očigledan. Čak i kad nemate blizanca, već se samo trudite da živite konstantno sa nekim, na kraju se vaši načini razmišljanja ujednače. Prolazite kroz ista iskustva, u sličnim trenucima života, tako da je normalno da često razmišljate na isti način ili da znate kako će onaj drugi da reaguje.
Kako se ponašate kad neka devojka pokaže interesovanje za jednog od vas dvojice? Pošto ste, što se izgleda tiče, potpuno zamenljivi… jeste li kad pokušali obojica da smuvate istu devojku? Jeste li ikad upali u nepriliku zbog toga?Đulio: Recimo samo da često unapred smislimo strategiju. Ako znam da on želi da proba nešto s nekom, retko ću i ja pokušavati nešto s istom. Ali već se dešavalo da sam izašao sa nekom devojkom i da to nije dobro prošlo, ali da se ona posle nekog vremena smuvala sa Markom.Marko: U jednom drugom slučaju došlo je do neprijatne situacije: viđao sam se neko vreme sa devojkom sa mog fakulteta, a jedne večeri se Đulio – koji je nije poznavao i nije znao da se nas dvoje viđamo – zadesio u istom baru kao i ona. Ona je sela pored njega kako bi je on primetio i lako je mogao da je smuva samo da je znao da zbog mene ima sigurnu prođu kod nje. Ali ona je primetila da nešto nije u redu, zato što je on samo pogledao kroz nju, pošto zapravo nije imao pojma o kome se radi.
Reklame
Đulio: Da sam znao da imam prolaz, definitivno bih to uradio. Posle toga sam se živ pojeo!Jeste li ikada spavali istovremeno s istom devojkom?Marko: Jeste, desilo se. Evo kako je to bilo: dotična devojka je izlazila s obojicom, u različitim vremenskim periodima, a onda je počela prilično redovno da se viđa s Đuliom… često bi ostajala da prespava kod nas. U ono vreme smo nas dvojica spavali u istoj sobi, tako da bismo samo spojili krevete i spavali svi zajedno. Kako to obično biva s tim stvarima, sećam se da je ona jedne večeri samo skinula svu odeću. Devojke ponekad prosto napali sama činjenica da smo blizanci.Kako vaš međusobni odnos – za koji pretpostavljam da je prilično intiman – utiče na vaše odnose sa drugim ljudima?Đulio: To očigledno nosi određenu težinu. Ako neko od nas ima devojku, na primer, naš odnos na neki način uslovljava određene situacije: čak i samo zato što smo često zajedno, krećemo se okolo zajedno, pa moramo stalno da obaveštavamo jedan drugog o svojim planovima. Mislim da je to savršeno razumljivo i nikad zbog toga nismo imali nekih većih problema.Marko: S druge strane, kad su u pitanju prijateljstva, budući da smo ih sve delili do fakulteta, često nas ljudi doživljavaju kao da idemo u paketu. Ali to se promenilo otkako smo odlučili da idemo na različite univerzitete.
Koja je najneprijatnija situacija u kojoj ste se našli zato što ste blizanci?Marko: Kad smo putovali u Kinu. Ljudi su nas zaustavljali na ulici i tražili da se slikamo sa njima dok drže svoje bebe: želeli su da ih uzimamo u svoje ruke i dodirivali nas kao što ljudi rade s grbavcima, kako bismo im doneli sreću. Sećam se da su se stvarali pravi pravcati redovi sa ljudima koji su čekali da se slikaju sa nama.
