Amazon je postao 'Paralelna država' koja upravlja globalnom trgovinom

Plašeći se antimonopolskih istraga, Amazon je sebe oduvek promovisao kao okrenutog inovacijama za preduzetnike, naslanjajuću se na američku fantaziju o malim domaćinskim preduzećima koja drže „mama i tata“. Ali orgomna radna snaga zaposlenih u tehnološkom gigantu je nešto sasvim drugačije. Amazonova pravila prodaje putem ovog sajta su netransparentna i nisu jasno saopštena prodavcima, a velike promene se mogu dogoditi uz malo objašnjenja i ogromne posledica.

Nedavni izveštaj koji je objavila nezavisna istraživačka neprofitna organizacija Data & Society prikazuje Amazonovu mrežu prodavaca kao ogromnu, loše regulisanu međunarodne mreže preduzeća koja funkcionišu kao nešto između preduzetnika i tezgaroša; rade po sopstvenom rasporedu, ali su dužni da poštuju Amazonove smernicea koje se stalno menjaju. Rezultat je da je rad u Amazonovom sistemu više sličan svakodnevnom trgovanju nego romantizovanom životu vlasnika male preduzetničke ranje, makar sudeći prema prodavcima sa kojima je razgovarala autorka izveštaja Mojra Vajgel.

Ovo nije samo rezultat Amazonovih promenljivih pravila, prema izveštaju, već i njegove potpune dominacije nad podacima dobijenih iz oglašavanja, za kojie naplaćuje pristup prodavcima.

„Radi se o špekulaciji na ovom tržištu koje je skoro u potpunosti definisano dominacijom Amazona i na kojem Amazon na kraju kontroliše informacije i može kako mu se ćefne da donese sve vrste pravila i promena“, rekla je Vajgel u intervjuu za Motherboard. „Ta pravila se stalno menjaju, često nisu baš jasno objašnjena”.

Sistem je toliko nestabilan i zahtevan da su nezavisni prodavci koji su bili njegov deo naveli da su imali osećanja slična zavisnosti. „Nekoliko je reklo da se oporavljaju od zavisnosti od droge ili alkohola i da Amazon smatraju zamenom“, napisala je Vajgel u izveštaju.

U izveštaju se tvrdi da gledanje na Amazon kao monopol koji eliminiše konkurente potcenjuje njegovu moć. Tržište kompanije je toliko ogromno da funkcioniše kao regulatorni režim za sebe, iako prevazilazi granice i ima veoma malo transparentnosti.

„To je neka vrsta para-države koja efektivno upravlja globalnom trgovinom na različite načine“, rekla je Vajgel.

Ali to je komplikovanije od samo označavanja malih prodavaca na Amazonu kao tezgaroša ili frilensera. Za razliku od radnika u Woltu ili Uberu, Amazonovi nezavisni prodavci imaju više osobina koje ih definišu kao istinsko preduzetništvo; registruju se kao korporacije sa ograničenom odgovornošću i ispunjavaju uslove za kredite za mala preduzeća, uključujući manjinske i poslovne kredite u vlasništvu žena. Mnogi su uspeli da zaposle neke ljude.

Ipak, za razliku od malih preduzeća koja mogu da određuju svoje budžete na osnovu prihoda, rashoda i tržišnih uslova, prodavci Amazona moraju da se bore sa promenljivošću Amazonovih usluga. Jedan prodavac sa kojim je Vejgel razgovarao potrošio je 60.000 dolara da drži na plati Amazonovo osoblje zaduženu za podršku kroz program koji Amazon nudi pod nazivom Strategic Account Services - pošto je shvatio da je inače skoro nemoguće doći do kompanije.

Kompanija je tokom godina promenila fokus i zabranila čitave vrste prodaje. Mnogi prodavci su ili napustili tržište ili su promenili svoj poslovni model nakon što je počeo da suzbija „maloprodajnu arbitražu“, na primer, što je praksa preprodaje robe po skupoj ceni.

Većina ljudi sa kojima je Vajgel razgovarala nije imala iskustva u maloprodaji pre korišćenja Amazona. Umesto toga, prešli su na tržište nakon recesije 2008. kada su druge ekonomske prilike presušile. Profil ovih ljude se razlikuje od onih koji su radili po ugovoru u istom periodu; dok radnici Ubera i DoorDasha više naginju ka radničkoj klasi, Vajgel kaže da su mnogi ljudi koji su postali Amazonovi nezavisni prodavci imali službeničke poslove poslove, ali su zapali u teška vremena nakon recesije.

U početku je kompanija zahtevala od prodavaca trećih lica da čuva svoje zalihe i isporuče sopstvenu robu. Ali od tada je prešao na model u kome robu prodavaca drži u sopstvenim skladištima i isporučuje je sa svojom službom isporuke.

Pošto Amazon koristi svoje ogromne resurse za upravljanje čitavim lancem skladištenja i isporuke, prodavci imaju daleko manje režijske troškove nego da rade u svetu bez Amazona. Rezultat je da mnogi ljudi koji prodaju na Amazonu inače nikada ne bi radili taj posao. Ali ova isplativost daje Amazonu neverovatno oruđe pritiska i uticaj na njegove prodavce.

Nigde ova dominacija nad tržištem nije jasnija nego među prodavcima trećih strana u Kini, koji čine preko 40 odsto prodavaca na Amazonovom tržištu. (Vajgel kaže da je ovo bolno mesto za Amazon, jer podriva njegov javni imidž da pruža mogućnosti američkim radnicima.)

Prema njenom istraživanju, sama veličina tržišta trećih strana onemogućava Amazonu da eliminiše prevarante što dovodi do preterano širokih akcija koje kažnjavaju ili suspenduju prodavce, uključujući i Kinu.

Da bi se suzbile lažne recenzije, koje su već odavno preplavile sajt, kompanija je 2021. godine algoritamski suspendovala 75.000 kineskih naloga. Ovo je deo obrasca: tehnološki gigant često kažnjava naloge ili zbog neobjašnjivih promena pravila ili zato što su nalozi greškom pometeni u sprovođenju rešenja nekog šireg problema.

„Čitava gomila ljudi biva suspendovana iz razloga koje čak ni ne razumeju“, rekla je Vajgel, uključujući prijatelje i članove porodice nekoga ko je optužen za objavljivanje lažnih recenzija. „Kada se to dogodi, Amazon ima vaše proizvode. Ima vaš novac. Ima vaše rangiranje na kojem ste radili da biste ga izgradili tokom vremena“, kaže ona.

Takvo sveobuhvatno i neprecizno samokontrolisanje potencijalno je pokušaj odvraćanja pažnje nadležnih, kaže Vajgel.

„Sa Amazonove tačke gledišta, možda bi bilo sasvim racionalno rizikovati da nepotrebno izgubi svoj deo prodaje nekih malih preduzeća pisanjem algoritama koji preterano primenjuju pravila, ako ova politika čini manje verovatnim da će neka nadležna regulatorna agencija kazniti Amazon“, piše ona u izveštaju.

Uprkos ovim sveobuhvatnim akcijama, lažne recenzijei dalje dominiraju sajtom. One su toliko brojne i normalizovane da ih mnogi prodavci trećih strana vide kao trošak poslovanja.

„Razgovarao sam sa ljudima koji su mi rekli da su kupili lažne recenzije, jer se sve tako radi. I oni su uzeli zdravo za gotovo da bi tako trebalo da to urade“, rekla je Vajgel za Motherboard.

Suzbijanje lažnih recenzija bilo je toliko neuredno da su neki  Amazon prodavci mogli da manipulišu sistemom, kupujući mnogo lažnih recenzija za konkurenta kako bi ga suspendovali. Pošto je potrebno toliko vremena da se stupi u kontakt sa osobljem za podršku, lažno označeni nalog nije imao mnogo mogućnosti.

Vajgel još nije sigurna koja bi vrsta propisa sprečila neke od ovih praksi, ali prodavci sa kojima je razgovarala više su zainteresovani da imaju jasnija, definisanija pravila, podršku i objašnjenja.

Amazon nije odgovorio na zahtev za komentar.